Ford S-Max 2.0 EcoBlue/180 4WD PowerShift Titanium – Poslednji dinosaurus

Iako su SUV modeli u trendu, za prevoz višečlane familije ništa bolje od jednog velikog i temperamentnog vana, kakav je recimo aktuelni Ford S-Max.

Veliki vanovi pravi su auto-dinosaurusi, vrsta u izumiranju! Ko ne veruje neka pogleda podatke, koji kažu da je njihova prodaja na Starom kontinentu u poslednjih 15 godina deset puta manja! Nekadašnji kupci okrenuli su se krosoverima, zbog čega su vanovi prinuđeni da evoluiraju ili nestanu. Najbolji primer mutacije svakako je Renault Espace 5, koji se transformisao u nesvakidašnji „krosovan“, smatrajući da će kao takav spojiti dva sveta i privući znatno više interesovanja (nažalost nije).

Što se tiče prve generacije Ford S-Max, recimo da je još pre 14 godina uneo neophodnu svežinu u segment, ponudivši dinamične forme i još dinamičnije ponašanje na putu, do tada neviđene kod „XL“ vanova. Prvi je ujedno dokazao da je posve izvodljivo ugostiti do 7 osoba i ujedno zadržati temperament jedne limuzine. Kvaliteti koji nisu ostali nezapaženi, samo u Evropi prodalo se oko 400.000 jedinica (2007. godine prva generacija proglašena je automobilom godine u Evropi), što je ogromna cifra za ovaj segment.

Veovatno je iz tog razloga trebalo čekati punih 8 godina na naslednika, koji je posve logično zadržao prepoznatljive forme prethodnika. Predstavljen je na Salonu automobila u Parizu 2014. godine, no s prozvodnjom se počelo tek godinu dana kasnije, krajem 2015. godine. Uz praktično iste spoljašnje dimenzije i međuosovinsko rastojanje, iz profila se lako može zameniti sa bivšim. I zadnji deo je sličan, s tim da sada svetlosna grupa finija i spojena aluminijumskom lajsnom, što uz duplu izduvnu granu vizuelno olakšava masivnu stražnjicu. Sličnost s bivšim ne treba uzeti kao manu, nizak i „zašiljen“, S-Max pre podseća na jedan veliki karavan nego li na nezgrapni monospace, kako ih nazivaju u Francuskoj.

Jedino je prednji deo poprimio novi vizuelni identitet proizvođača, sada manje agresivan. Naime, gril u stilu Aston Martina deluje elegantno, no raniji je bio orginilaniji, prepoznatljivi, dok se novajlija opet može zameniti sa nekim drugim modelom kuće, recimo C-Maxom. Treba reči da je nedavno tek lako retuširan, do te mere da su razlike praktično nevidljive. Bilo kako bilo, S-Max je i dalje velika i retka zverka, sposobna ravnopravno se suprostaviti svim postojećim krosoverima, ukoliko ne i limuzinama, jer je direktnih konkurenata sve manje.

U tu svrhu predviđen je čak i integralni pogon, kao i brojni agregati, snage do 240 ks. Štaviše, Ford je kao i u slučaju Mondea predvideo i luksuznu verziju nazvanu Vignale, mada je voženi Titanium krcat vrhunskom opremom i najsavremenijom tehnologijom (ruku na srce uz dosta opcija), da mi zaista nije jasno šta još može pružiti?

Bez greške

Sa 4,8 metara dužine S-Max sigurno nije predodređen za centar grada, za uzvrat, toliki gabarit obezbeđuje putnicima zavidan unutrašnji prostor. Krenimo od drugog reda sedišta, gde ga ima čak i previše! Bez obzira na korpulenciju putnika, kada su sedišta, smeštena na klizačima, odgurnuta maksimalno unazad, nema šanse da se kolenima dotaknu prednja. Iako nema visinu bratskog Galaxy, ne nedostaje ni prostora za glave, zahvaljujući nisko postavljenim sedištima. U poređenju sa Renault Espace ima ga za par santimetara više, ali su sedišta kod Forda tvrđa i ne toliko dobro oblikovana. Naprotiv, široka su i s podesivim naslonima, taman po meri odraslih osoba, za razliku od pomoćnih u trećem redu.

Pre nego li se pozabavimo njima, recimo da su putnicima na raspolaganju avionski stočići i ventilacija na plafonu, sa komandama između prednjih sedišta. Odmah pored su i priključci za 12V i 220/230 V, dok su na bočnim staklima integrisani zastori za sunce. Voženi  je posedovao i veliki panoramik stakleni krov (ne otvara se), smešten prilično unazad, zbog čega od njega nemaju veće koristi vozač i suvozač. Što se tiče spomenutih pomoćnih sedišta, već kao po običaju uredno su složena u prtljažniku, što ga ne sprečava da ima odličnih 700 litara zapremine. Kada su izvučena, omogućuju smeštaj osoba do nekih 1,7 m, i kao takva prevashodno su namenjena deci. Pristup je jednostavan, no kako bi vožnja bila koliko toliko prihvatljiva, neophodno je da putnici u drugom redu pomere sedišta ka napred.

U konfiguraciji sa sedam mesta, u prtljažniku ostaje 285 litara, dovoljno za par manjih putnih torbi ili „cegera“ sa hranom i pićem za izlet u prirodu mnogobrojne familije. U svakom slučaju modularnost zaslužuje samo reči hvale. Želi li se recimo transportovati poveći frižider, električnim komandama na levom boku obaraju se sva sedišta, ne bi li se dobila potpuno ravna površina od preko 2 kubna metra.

Pažnju nam je privuklo jedno veliko ogruglo dugme, za koje smo utvrdili da električnim putem uvlači/izvlači kuku za vuču! Super, kao i sistem za otvaranje vrata od prtljažnika. Ukoliko su vam pune ruke, dovoljno je proći stopalom ispred branika, kako bi se automatski otvorila. Nažalost, sistem je ponekad kapriciozan, funcioniše kako mu se „ćefne“…

U tom slučaju, morate se poslužiti komandom na daljincu ili tasterom na komandnoj tabli. Tako najzad dođosmo i do nje, gde i dalje pronalazimo šumu dugmića. Srećom, manje nego li ranije, koja je ličila na lice pubertetlije prekriveno bubuljicama. Sada su pre svega skoncentrisani na upravljaču, a sve zbog nebrojenih sigurnosnih sistema koje poseduje. Adaptiranje, ukoliko ne i tehničko uputstvo, neophodno je čak i za vozača koji se često sreće sa tehnološki sofisticiranim vozilima. U tom smislu je i instrumenta tabla u TFT tehnologiji, sa numeričkim instrumentima koji uspešno imitiraju analogne (serijska oprema za Titanium).

Bogatstvo raznih sistema nameće ulazak u memoriju, što nije evidentno u vožnji, posebno ukoliko ste se nepripremljeni smestili za upravljač. Čak se i ovaj podešava elektičnom komandom, sa leve strane stuba. U našem slučaju prednja sedišta su bila motorizovana, sa tri memorije za različite vozače. Podrazumeva se da postoji i centralni ekran od 8″, osetljiv na dodir. Nažalost, deo centralne konzole u kojoj je smešten urađen je od krute i glatke plastike, koja prosečnim kvalitetom odskače od mekane s leve i desne strane.

Po pitanju dizajna ništa posebno uzbudljivo. Iako je u poređenju sa bivšim evidentan progres na polju kvaliteta i završne obrade, nalazim da je prethodna bila orginalnija. Podsećanja radi, ranije su sentralnom armaturom dominirala tri izduva za vazduh, plus nekoliko atraktivnih detalja kao što je „avionska“ ručna kočnica, sada zamenjena električnom.

Naprotiv, praktični aspekt je superiorniji, što znači da se gomila svakodnevnih sitnica može prirodno odložiti. Na centralnom grebenu su dva duboka držača za čaše, i još dublji boks, koji ujedno služi kao naslon za laktove. Ne jedna, nego dve velike flaše sa vodom staju u njega. Pored ručice za menjač je još jedan sa poklopcem, predviđen za veliki Iphone (integrisani priključci za punjač). Spomenimo i „podzemno sklonište“, ispod grebena, kao i velike pregrade na vratima i fioke ispod sedišta, što dokazuje da primarna funkcija nije zapostavljena, uprkos snažnom akcentu na voznu dinamiku.

Za primer u segmentu

Kao što smo rekli, S-max u startu poseduje široku gamu agregata, što samo potvrđuje ambicije koje je Ford imao u ovom segmentu. I ukoliko sam nakon seksi spoljašnjosti i perverznog pipkanja unutrašnjosti pomislio kako je najlepše prošlo, odmah po polasku uverio sam se da grešim.

OK, ispod haube je dizel, u to nema sumnje, ali kakav!? Kultivisan i diskretan, pa još pun k’o oko! Ubeđen da sam za upravljačem slabijeg 2.0 TDCi od 150 ks, kao što mi je prethodno najavljeno, bivam prijatno iznenađen odličnim odzivom na gas i raspoloživom snagom. No, nakon par sati vožnje, jedan od displeja na komandnoj tabli počeo je da mi „priča“ o inteligentnom 4WD, što na pojedinim tržištima podrazumeva verziju od 180 ks (od početka godine pojačan na 190 ks, uz neizmenjen obrtni momenat).

Nakon provere u press voznom parku Forda, potvrđuju mi da se ipak radi o integralnom pogonu i snažnijem agregatu, tim bolje ukoliko se zna je 4WD teži za nekih 70 kg. Uz to, u sprezi sa automatskim menjačem PowerShift ova velika beba lako dostiže s vozačem i gorivom dve tone! E da, ista priča kao i s Mondeom, zbog čega su u Fordu, a sve u želji da privuku još zahtevnije kupce, ponudili i snažniji 2.0 TDCI BiTurbo od 210 ks (od nedavno isto tako pojačan na 240 ks), kao i dvolitarski benzinac od 240 ks (ne i na našem tržištu). Kad smo već kod raspoloživih agregata, za one sa plićim džepom i bez većih ambicija, u ponudi su još uvek 1.5 EcoBoost/160 i 2.0 TDCi od 120 ks. Ne zadugo, od sledeće godine oba će biti ukinuta.

No, vratimo se voženom bloku, kao stvorenom za naš „smaks“, posebno kada je uparen sa automatskim menjačem. S čitavih 400 Nm spreman je na sva iskušenja, nažalost uz povišenu potrošnju od 8 – 8,5 litara u proseku. Za uzvrat na putu se ponaša suvereno, pa čak i kada ovaj počne ozbiljno da krivuda. Naš je posedovao aktivno ogibljenje (+ 2.000 evra), tako da je po želji moguće dati akcenat na udobnosti, odnosno voznoj dinamici.

Reči da mu pogon na sva četiri točka pomaže kada su vremenski uslovi nepovoljni, verovatno nije neophodno naglasiti. Druga strana medalje su nešto lošije performanse, kao i povišena potrošnja i količina izduvnih gasova. Komplimente zaslužuje i automatski menjač, dupla spojnica obezbeđuje neophodnu brzinu, bez imalo cimanja, čak i u modu Sport. Dovoljno je inteligentan, tako da su ručice pored upravljača gotovo nepotrebne! Reda radi, malo smo se igrali Formule 1, no osim u specifičnim uslovima, kao što je veliki spust ili uspon, nema potrebe zamarati se njima. Tek da se zna, i ovaj menjač pripada prošlosti, od nedavno zamenjen je novim sa 8 prenosnih odnosa.

Bez obzira na režim rada, niske ili visoke obrtaje, agregat ostaje primerno diskretan, nako što je postigao radnu temperaturu. Izolaciji kabinskog prostora evidentno je posvećena dužna pažnja. Sve u svemu, S-Max je odlična familijarna mašina za duga putovanja, opremljena svom mogućom sofisticiranom opremom. Nećemo je detaljno navoditi, iz prostog razloga što bi to zahtevalo par kucanih strana teksta, ukoliko ste zinteresovani detalje možete pronaći na sajtu proizvođača.

Spomenimo ipak nekoliko nesvakidašnjih elemenata, kao što je kamera napred (pozadi se podrazumeva), inteligentan tempomat (održava željenu distancu s vozilom ispred, tj. samostalno koči i ubrzava), kao i izuzetno efikasan sistem koji održava vozilo u svojoj traci, zatim Active City Stop, treće generacije (samostalno koči u slučaju opasnosti) i My Key (programirani ključ kako bi se ograničile pojedine funkcije ukoliko se vozilo pozajmi mlađim vozačima).

Inače, u Srbiji su u ponudi samo dva završna nivoa Trend i Titanium, dok početna cena iznosi nekih 25.000 evra(1.5 GTDi EcoBoost 160 ks). Voženi je na našem tržištu najskuplji, za njega vam je potrebno 35.320 evra, pod uslovom da je još uvek u ponudi i da važe akcijske cene. Ozbiljna suma za ozbiljan „big-van“, no u poređenju sa retkim konkurentima, tipa Renault Espace, S-Max je i dalje ubedljivo jeftiniji. Uostalom ni nemate previše izbora, pored Espace navedimo jos dva „metuzalema“ (10 godina postojanja), izvesni VW Sharan i  klonirani Seat Alhambra. Kako trenutno stoje stvari, teško da će bilo ko od njih dobiti naslednika, zainteresovanim kupcima ne ostaje mnogo vremena…

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Vozna dinamika, agregat po meri, integralni pogon, prostor na zadnjoj klupi, zapremina prtljažnika
	Loše strane:
	Dva dopunska sedišta samo za decu, težina, potrošnja, kvalitet pojedine plastike, previše dugmića

(6588)