Prodaje se neverovatna kolekcija Forda Mustanga generacije Fox
Bez obzira da li ih smatrate idealnim modelom za amaterski auto-moto sport, ili ste možda u dilemi da li ih treba uopšte i doživljavati kao Mustanga, pošto dizajnerski ne liče na originalni model, generacija Fox Fordovog velikana je ipak ostavila veliki utisak na američkom tržištu. Proizvodio se čak četrnaest godina (od 1979. do 1993.) i u tom periodu je pronašao preko 2,6 miliona kupaca, što nam govori da svaki četvrti Mustang na svetu dolazi iz ove generacije.
Njihove cene su „ni na nebu ni na zemlji“, pa svakako još uvek ne mogu da pariraju ranim primercima iz šezdesetih godina, ali istovremeno svakog dana dobijaju na vrednosti.
Na sajtu „Bring a Trailer“, ili prevedeno naš jezik „Povezi prikolicu“ je nedavno osvanuo oglas postavljen od strane vlasnika koji prodaje čak šest primeraka iz generacije Fox (ovaj nadimak su inače dobili po istoimenoj platformi na kojoj su se proizvodili).
Ako pažljivije pogledamo situaciju, možemo brzo da zaključimo da je vlasnik utrošio dosta vremena kako bi uobličio takvu kolekciju, i da se u njoj nalaze neki zaista specijalni primerci koje ćemo predstaviti u najkraćim crtama.
Najstariji od njih je SVO iz 1984. godine. Reč je o modelu koji se zapravo izdvajao od ostalih Mustanga i razvijen je od strane istoimenog tima (inače skraćenica sa Special Vehicle Operations) s ciljem da se stvori sportista koji bi konkurisao vozilima poput Toyote Supre, Mazde RX-7 i Nissana Z.
SVO se proizvodio samo tri godine (od 1984. do 1986.) i pokretao ga je 2,3-litarski turbobenzinac sa 175 konjskih snaga (kasnije povećano na 205 „grla“), a mogao se pohvaliti i sa disk kočnicama, petostepenim manuelnim menjačem i modifikovanim ogibljenjem.
Njegova mehanika je zapravo izuzetno slična onoj sa mnogo hvaljenog modela Sierra Cosworth sa evropskog tržišta. Automobil je do sada prešao samo 64.000 milja (oko 102.400 kilometara), a četiri dana pre kraja aukcije najviša ponuda iznosi 16.500 američkih dolara.
Sledeći na redu je godinu dana mlađi GT sa 72.000 milja (115.200 kilometara). Modeli do 1986. godine su se razlikovali po tome što su posedovali četiri fara, zbog čega i nose nadimak „four eyes Foxes“ ili u prevodu „lisice sa cvikerima“ („four eyes“ je uvredljiv nadimak za ljude koji nose naočale).
Iako su u ponudi bili i kupe i kabrio, ovaj specifični primerak u crvenoj boji je značajno poželjniji heč i pokreće ga 5,0-litarski motor. Zapravo, spomenuti benzinac je bliži zapremini od 4,9 litara, ali je uvek reklamiran kao nešto veći pošto je Ford već imao i linijski šestak identične zapremine.
Svakako nije moćan kao kasniji modeli sa direktnim ubrizgavanjem goriva, ali 210 konjskih snaga iz karburatorskog benzinca tokom sedamdesetih godina i nije loša brojka. Takođe pruža i poželjni petostepeni manuelni menjač i deluje kao da je u perfektnom stanju, a najviša ponuda trenutno iznosi 8.700 najmanjih zelenih novčanica.
Zatim dolazimo do žutog kabrioleta iz 1988. godine koji nosi značku ASC McLaren. I da vam odmah kažemo – ne, on nije povezan sa čuvenim britanskim timom iz profesionalnog auto-moto sporta već je reč o istoimenoj kompaniji iz američke savezne države Mičigen, koja se bavila preradama kabrioleta za sve one koji su želeli potrošiti novac.
I ovaj put je motor 5,0-litarski V8, ali je menjač četverostepeni automatski. ASC McLaren je proizveo svega 1.806 primeraka između 1987. i 1990. godine, a ovaj na satu ima samo 34.000 milja (54.400 kilometara).
Najpoželjniji primerak u grupi je svakako Saleen iz 1988. godine. Istoimeni tjuner je tokom svoje bogate istorije modifikovao mnogobrojne proizvode, a među njima se našao i Mustang. Kao što se može zaključiti iz priloženih fotografija, gotovo svaki deo je pretrpeo veće izmene, kako stilske tako i mehaničke.
Saleen se nije toliko fokusirao na sirovu snagu, već je želeo Mustanga koji će biti civilizovan za amaterski auto-moto sport bez da se izgube one karakteristike za svakodnevnu vožnju. I Saleen je pokretao 5,0-litarski motor sa 225 konjskih snaga, što je bilo za samo desetak „grla“ više nego što nudi standardni model, ali i dalje dovoljno da se zabeleži ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za samo 5,9 sekundi.
Tjuner je modifikovao svega 708 jedinica 1988. godine, a ovaj konkretan primerak je nekoliko puta osvežavan. Iako je prešao 123.000 milja (196.800 kilometara), najviša ponuda od 23.000 dolara četiri dana pre kraja aukcije potvrđuje koliko je poželjan među kolekcionarima.
Zatim stižemo do još jednog veoma retkog modela, a to je SSP iz 1989. godine. SSP je inače bila skraćenica za Special Service Package, a reč je o Mustanzima koje je Ford „lično“ modifikovao za usluge policijskih snaga, i o njima smo ranije pisali.
Ovaj konkretni model je proveo većinu života jureći kriminalce u američkoj saveznoj državi Floridi i pretrpeo je gotovo iste modifikacije kao i već spomenuti Saleen. Ne samo što je bio brz, već se takođe pokazao i izuzetno pouzdanim bez obzira na svakodnevno „iživljavanje“ momaka u plavom.
Upravo zbog bogatih modifikacija SSP je izuzetno popularan među amaterskim trkačima, što potvrđuje i ovaj primerak. Trenutna ponuda iznosi 16.500 američkih dolara, a sigurni smo i da podatak da je prešao samo 26.000 milja (41.600 kilometara) igra veliku ulogu tome.
Kolekciju kompletira Mustang GT iz 1989. godine sa samo 23.000 milja (36.800 kilometara) na satu. Veoma je poželjan iz već opisanih razloga i niske kilometraže, ali donekle i gubi na vrednosti zbog četverostepenog automatskog menjača. Najviša ponuda trenutno iznosi 13.000 najmanjih zelenih novčanica.
Svaki od spomenutih modela se prodaje individualno, a konačne rezultate ćemo znati za tri do četiri dana kada aukcija bude okončana. Kao što možemo da zaključimo iz priloženih cena, popularna „lisica“ je još uvek na visokom nivou, odnosno na ceni, iako ga mnogi izvan Amerike ne smatraju za „pravi Mustang“…
AutoRepublika
(198)
Crveni four eyes fastback mi se najvise dopada.