Svojim rukama sam ga restaurirao i Rusi su pisali o njemu!

Kao i skoro svaki primerak Aleka u Srbiji, i ovaj moj je proizveden 1991. godine, a otac ga je tada kupio kao novog u Progresu. Preuzeo sam ga negde tokom 2004. godine, i tom prilikom ga sredio, kako bih imao automobil da vozim nakon što položim vozački ispit. Nisam želeo da budem „mamin i tatin sin“. 

Godine su prolazile i bilo je drugih bitnijih stvari od automobila, tako da sam u julu 2013. godine uzeo da ga opet malo sredim. Malo po malo, situacija se ubrzo otela kontroli, pa slobodno mogu da kažem da i dan-danas nema kraja ovoj romantičnoj priči. Radove koje sam izvršio samostalno mogu da opišem rečima: „nije baš sjajno“, ali kada se setim da mi je to bio prvi put, onda i jeste ispalo odlično.

Sve potrebne informacije oko delova, o tome šta i kako treba uraditi, nalazio sam ruskom sajtu Drive2.Ru gde ima „mali milion“ automobila, dok mi je delove za mog Aleka slao drugar iz Ruske Federacije, koji je živeo u Srbiji par godina, i Rus je po nacionalnosti. Inače, po struci sam mašinac i to mi je puno pomoglo oko razumevanja onoga što treba da se uradi. Ujedno da se pohvalim da je pomenuti ruski sajt objavio članak o mom automobilu.

Kada je Aleko preuzet iz Progresa kao nov, posedovao je takozvani Ladin motor radne zapremine 1.6 litara, sa 78 konjskih snaga. Sada, nakon svih intervencija koje sam sproveo, 4 cilindra imaju 1.750 „kubika“ zapremine i sigurno više od 100 konjskih snaga, što nije potvrđeno na dinamometru, ali verujem da je tako,

Posle toliko godina eksploatacije i muke, motor je ispustio dušu, pa je i on malo dorađen i tu takođe još nema kraja. Da bi došli do tolike snage, stavljeni su veći klipovi, poreklom iz Fiata, glava motora je portovana od strane Mikisona, a odnos kompresije je podignut. Motor je dobio neku drugu bregastu osovinu, malo veći karburator i to je dalo pomenuti rezultat od „100 ks“. Moram da se pohvalim da sam probao da se trkam sa FoCusom 1.6 16v 115 ks i dobija sam ga bez problema, za skoro celu dužinu automobila.

Pre nekoliko dana, završen je i komplet izduvni sistem, CWB i Pirke lonac, sada ostaje da se izmeri ovako, pa preko zime da se „reši“ sistem ubrizgavanja goriva.

Elem, kao što rekoh, pre sedam godina sam rasturio mog Aleka, skinuo sam bukvalno sve komponente, što se kaže „do lima“. Limariju sam zaštitio i ofarbao ga u neku nijansu sive kameleon boje, koju sam zapamtio po tome što sam je ranije viđao na nekim Fijatima i Alfama.

Aleko je vožen je na felanama od 15″, pa čak i na 17-icama od Fordovog Focusa ST, ali zbog težine na volanu sam odustao od toga, pa sam ostao na zimskim petnaesticama, dok na leto idu one od šesnast cola, i to čelicne koje se vide na par fotografija.

Od daljih modifikacija sam sproveo sledeće: stavljene su opruge, poreklom od Subaru Legacija, dok su Bilsteinovi amortizeri izvorno ugrađivani na vozila marke Opel. Svi gumeni delovi trapa su izrađeni od poliuretana dok su na prednjim točkovima montirana dvooklipna kočna klješta kakva koristi Volvo za svoje automobile.

Samoventilirajući kočni diskovi potiču od Audija i poseduju 280 milimetara u prečniku. Na zadnjim točkovima su takođe kočni diskovi (umesto originalnih doboša), kao i kočna klješta od Audija. Da bi sve to funkcionisalom glavni kočni i servo pojačivač su od nemačkog BMW-a. Zanimljivo, bio je i on od Audija, ali je kao takav zauzimao dosta prostora.

Kasnije sam napred ugradio opruge marke H&R, originalno takođe od Subarua, i sad Aleko ima „normalnu“ visinu. Nazad su fabričke opruge, kao i amortizeri samo sto je amortizer marke Bilstein.

Ranko Đerić

(6278)