Ne znam za vas, ali jedan od mojih omiljenih automobilskih filmova je uvek bio „Christine“, ili prevedeno na „naški“ Kristina iz 1983. godine. Sve je počelo još kada sam pročitao istoimenu knjigu u srednjoj školi, napisanu od strane legendarnog Stivena Kinga, d9k je i sam film stigao nešto kasnije. Priča između knjige i filma je dosta slična, ali ne i identična, pa odlučite sami koja je bolja.
Poenta današnjeg članka nije da vam kažemo kako je snimanje teklo, već ćemo se koncentrisati na to kakva je sudbina zadesila automobile koji su se pojavili na malim ekranima.
King nam je u knjizi rekao kako je Kristina crveni Plymouth Fury iz 1958. godine s četvoro vrata. Problem za filmsku ekipu je bio taj što Fury iz navedene godine nije postojao u verziji s četvoro vrata, a još manje u crvenoj boji.
Naime, Fury je bio samo specijalni paket opreme na modelu Belvedere, i bio je dostupan samo u pozlaćenoj boji i sa dvoje vrata. Uz sve to, spomenute godine je prodato samo 5.308 jedinica, pa je praktično nemoguća misija bila pronaći ih početkom osamdesetih godina prošlog veka.
Producent Džon Karpenter je izdvojio sumu od 500.000 američkih dolara na kupovinu automobila za snimanje. Većina njih je bila u vidu jeftinijih modela, kao što su na primer Savoy i Belvedere, koji su zatim prefarbani u crvenu boju i „klonirani“ u Kristinu, a veruje se da ih je korišćeno ukupno 22 primerka.
Svaki od njih je imao je imao posebnu svrhu i služio je za konkretnu scenu, a zanimljivo je da većina uopšte nisu imali enterijere osim u scenama kada je takav „detalj“ bio neophodan.
Nakon što je snimanje završeno preživela su samo tri primerka. Jedan je poklonjen televizijskoj stanici MTV, koja ga je dodelila kao najveću nagradu jednom s(p)retniku, a trag mu se gubi posle toga. Drugi je takođe osvojen u nagradnoj igri radio stanice, a nakon što je nekoliko puta promenio vlasnika danas se nalazi u muzeju Rochester Auto u američkoj saveznoj državi Njujork. Onaj poslednji je završio u privatnim rukama i trenutno je u legendarnom muzeju Petersen u Los Anđelesu.
Dugo vremena se verovalo da su to jedina tri filmska primerka, ali kako prenosi sajt Hot Rod zapravo postoji i četvrti model. On nije kompletno autentičan, ali nema sumnje da u njemu teče Kristinina krv.
Vlasnik ovog Furyija, koji zapravo i nije Fury, je čovek po imenu Džo Kaldvel iz Njujorka. Kada je imao samo 12 godina, Kaldvel je prvi put video film i zaključio da će jednog dana posedovati svoju Kristinu. Takođe je znao da je nemoguće pronaći pravi automobil korišćen u filmu, pa je odlučio da napravi kopiju.
Put ga je naveo u američku saveznu državu Arizonu 2011. godine i postao je vlasnik modela Savoy iz 1958. godine. Kako su se Savoy i Fury razlikovali samo po opremi, napraviti kopiju zapravo nije bio težak posao. Sledeći potez je bio pronaći delove, a zaključuje da ga je sreća definitivno pogledala.
Naime, nedugo nakon što je snimanje završeno davne 1983. godine, svi automobili umesto spomenuta tri su prodati otpadu nazvanom Ed’s Auto Wrecking u gradu Fontana (savezna država Amerike Kalifornija). Vest se nekako pročula među kolekcionarima i svi su požurili da kupe što je više delova.
Ruku na srce, ni otpad nije tražio visoke sume novca, pa je bilo moguće natovariti punu prikolicu prosečnog pikap kamioneta za samo 100 dolara. Na kraju dana, svi primerci su bili „očerupani“, a školjke završile pod presom. Veliki broj delova je završio kod čoveka pod imenom Mark Vankliv, a upravo je on kontaktirao Kaldvela i ponudio mu da ih proda.
Proces restauracije je trajao oko četiri godine, a teško je znati koliko delova sa filmskog automobila je završilo na ovom Savoyu. Najbitniji detalj je onaj da je V8 motor zapremine 350 kubnih inča (5,7 litara) sa 305 konjskih snaga bio na malim ekranima, a može se videti u jednoj od poslednjih scena kada buldožer prelazi preko njega.
Kaldvel kaže da motor uglavnom bio neoštečen, ali da je morao da pronađe novi menjač. Filmski automobili su „pozajmili“ i branike, vrata, prtljažnik i felne. S druge strane, Kaldvel je morao da pronađe novi enterijer sa izuzetkom sedišta i volana. Vlasnik nije propustio priliku i da ubaci neke moderne detalje, kao što su ekrani u drugom redu koji bi non-stop prikazivali film.
Sa izuzetkom muzejskih primeraka, veruje se da je ovo najkompletnija Kristina na svetu i čest je gost na skupovima klasike, filmske istorije i bilo čega povezanog sa Stivenom Kingom. Možda nije u jednakoj meri autentična kao neki drugi primerci, ali nema sumnje da je reč o pravoj Kristini.
Zoran Tomasović
(351)
Vecina ljudi smatra ’57 Chevrolet za najlepsi americki auto iz 1950-ih godina. Za mene je to uvek bio ’58 Plymouth.