Analiza: Sipaj ili dopuni – dilema ili trilema koja unosi razdor
Električna energija, vodonik ili sintetičko gorivo? Ovo je pitanje na koje još uvek nema čistog, decidnog i nedvosmislenog odgovora. Naprotiv, kada se i pokrene polemika na tu temu, na površinu lako ispliva i bes, posebno kada za stolom sede nemački proizvođači automobila. VW je sada jasno opredeljen u tom smislu, i po tom pitanju se očito izdvojio u odnosu na ostatak industrije, ne računajući kompanije koje od svog osnivanja razvijaju isključivo baterijske automobile, među kojima je Teslino ime najzvučnije.
Poslednja nada za vozila koja pokreću motori s unutrašnjim sagorevanjem leži u takozvanim e-gorivima. Dobijaju se iz vode, električne energije i ugljen-dioksida, pa su kao takva, e-goriva (sintetička goriva) s neutralnim odrazom na prirodno okruženje. Njih je takođe moguće točiti na benzinskim pumpama, baš kao i benzin ili naftu. Na taj način, sintetička goriva se nameću kao san svih u automobilskoj industriji koji za život zarađuju tako što „imaju posla s klipovima, svećicama ili bregastim vratilom“.
Ali, samo na prvi pogled van logike, Volkswagen je najgrlatiji protiv ove tehnologije. „Takozvani potencijal sintetičkog goriva je višestruko precenjen,“ stižu komentari iz redova proizvođača sa sedištem u Volfzburgu, a povodom planiranog saveznog zakona u pogledu obnovljivih izvora energije namenjenih transportnom sektoru.
Proizvodnja te vrste goriva je „kompleksan, troškovno intenzivna, ne tako ekološka i s veoma niskim stepenom efikasnosti“. Autori koji su u ime Volkswagena analizirali primenjivost e-goriva, smatraju da je ideja o proizvodnji sintetičkih goriva za automobile, u osnovi besmislena. Novinari Spiegela, koji su imali uvid u dokument na memorandumu s oznakom VW, potvrđuju iznetu tvrdnju.
Reči koje su u polemikama oko ovog pitanja upotrebljavaju, samo produbljuju neslaganja među proizvođačima u Nemačkoj, i to traje već neko vreme. I dok američka kompanija Tesla diktira tempo razvoja baterijskih vozila, dotle se Toyota strateški oslanja na tehnologiju utemeljenu na vodoničnim gorivnim ćelijama. Ostatak industrije praktično ne zna kojoj ideji da se prikloni, odnosno preostali globalni igrači još uvek nisu čvrsto opredeljeni u pogledu toga koje je pogonsko gorivo sutrašnjice.
VW se oslanja na vozila iz BEV segmenta, dok ostali, na srednji i dugi rok, vide šansu i za SUS motore koji sagorevaju sintetička goriva, ali isto tako i za vodonične automobile, a posebno teška komercijalna vozila.
Mnogi menadžeri su oduševljeni sintetičkim gorivima
Zainteresovane strane su uglavnom saglasne po jednom pitanju: emisije CO₂ koje potiču iz automobilskog saobraćaja moraju biti drastično redukovane, i to možda i ponajmanje zbog toga što to zakonski normativi nalažu. Međutim, godinama traju rasprave oko toga kako ostvariti jasan cilj.
Članovi upravnih odbora velikih proizvođača automobila, pa i kompanija iz oblasti pružanja usluga transporta robe i ljudstva, s neskrivenim simpatijama često govore o vodoniku kao obnovljivom izvoru energije, ali se čuju i afirmativni glasovi u pogledu e-goriva za upotrebu u SUS motorima. Navode da bi se na taj način obezbedila ugljenična neutralnost u sektoru prevoza.
U izjavi datoj povodom planiranog usvajanja nemačkog saveznog zakona, asocijacijacija automobilske industrije te zemlje VDA navodi da bi upotreba vodonika ili sintetičkih goriva bila moguća i to u svim „vidovima transporta“. Dodatno, iz asocijacije pozivaju na postavljanje teže dostižnih ciljeva za vodonik i sintetička goriva nego što je to inicijalno predviđeno u radnom nacrtu zakona. List „Süddeutsche Zeitung“ je prvi izvestio o internim dokumentima a slični tonovi su se nedavno mogli čuti i iz BMW-a.
Eksperti kritikuju neslaganja među proizvođačima
S druge strane, teško da bi Volkswagen mogao da nastupi kao „veća sirovina“ u ovom neslaganju. Dakle, izvršni direktor najvećeg nemačkog proizvođača Herbert Dis insistira na sopstvenim pogledima na ovu temu. U proleće 2019. godine, VW grupa je zapretila da će napustiti VDA, jer je asocijaciji nedostajalo da jasnije iskaže privrženost BEV tehnologiji, već je držala otvorena vrata i za ostale alternative.
Ali, ko je sada u pravu? I koje dobro ova debata uopšte može doneti automobilskoj industriji?
„Pre svega, nije dobro da se predstavnici VDA i ključnih industrijskih aktera iz ove oblasti ne slažu,“ kaže Stefan Bracel, direktor Centra za upravljanje u automobilskoj industriji iz Bergiš Gladbaha. „Znatno razumnije bi bilo zapitati se šta je to što bi na kratak rok moglo dovesti do smanjenih emisija CO2, pri čemu mislim na automobilski saobraćaj. Po mojoj proceni, to bi nas dovelo do koncepta elektromobilnosti,“ kaže Bracel, izjašnjavajući se o baterijskim vozilima.
Vodonik ostaje tema za budućnost, posebno u segmentu teških komercijalnih vozila. „Ali, greh bi bilo ograničavati smislenost vodonika samo na saobraćajni sektor, a posebno samo na kategoriju putničkih automobila,“ izgovorio je na ovu temu Bracel. „Kako bismo to postigli, cela industrija i svi sektori moraju biti predmet analize, odnosno moraju razmotriti osnovanost upotrebe vodonika.“
Istaživač koji se bavi pitanjima baterijskih vozila, Maksimilijan Fištner, profesor na Institutu Helmholtz iz Ulma, kao na Institutu za tehnologiju iz Karlsruea (KIT) pomalo deluje kao da ne razume smisao otvorene debate. „Želeo bih da vidim iste aktere, one koji pozivaju na otvorenost uma u pogledu novih tehnologija, iskažu posvećenost tome da se stvore preduslovi za primenu svih alternativa, kao što je na primer zelena električna energija,“ navodi Fištner, koji je ranije, u intervalu od dvanaest godina, bio angažovan u odeljenju za razvoj vodoničnih gorivnih ćelija. „Tu svakako i nažalost vidim nedoslednost proizvođača.“
AutoRepublika
Autor: Jirgen Pander, Spiegel
(1011)
Fosilna goriva, nestaju, zagađuju previše…
Vodonik, ma koliko može da ga bude, skup za proizvodnju, nezgodan za transport i skladištenje.
Iskreno verujem u električnu energiju, dobijenu od sunca, solarnu.
Sunce ima ogromnu energiju, koja se na zemlji veoma malo iskorišćava. Pre par godina sam hteo da pravim solarne kolektore, za toplu vodu. Tada sam uvideo potencijal sunca.
To je jedini smer kojim treba da se ide, ali tu i nastaje problem, kako tehnički, iskoristivost solarnih panela, skladištenje… tako i ekonomski, kako to naplatiti, jer sistam se bazira na novcu.
Na žalost, sve se tu bazira na novcu. Uvek je tako.
Solarni paneli u zadnje vreme takođe probijaju prethodne rekorde. Cene izrade, iskorišćenja i sl. Mnogo se u zadnje vreme priča i o petrovski kristalu (Petrovskite) čiji je teoretski maksimum iskorišćenja preko 40% dok je silikon koji se koristi već na maksimumu od 20 i kusur %. „A study in 2020 shows that all-perovskite tandems have much lower carbon footprints than silicon-pervoskite tandems“ – kako i ne bi kada se današnji silikon za panele „peče“ na preko 1000C. U tekstu ispod kažu da je već u mnogim zemljama na svetu jeftinije napraviti solarnu farmu/elektranu nego onu na ugalj ili gas. Solarne… Pročitaj više »
Pre par godina smo u firmi prodavali akumulator pare, sud pod pritiskom od 3bar, ali je procureo, pa smo ga otpisali, bio je od 10m3.
Kupio ga tip, za akumulaciju vode, koju greje preko solarnih kolektora. Kaže da je sudove sa 30m3 vode zatrpao u zemlju, i greje ih solarno, panele stavio na krov firme, i koristi zagrejanu vodu, dok god ima potencijala. Jeftino je nabavljao elemente, manje više DIY.