Pontiac Fiero je jedan od onih automobila koji je u najboljoj meri opisao američku automobilsku industriju tokom osamdesetih godina. Ako bi je morali ispričati u najkraćim crtama, možda je najbolje da kažemo da su obećanja bila velika, rana realizacija veoma loša i taman kada je automobil usavršen – poslat je u penziju. Njegova istorija je takva da zaslužuje posebnu priču, koju ćemo vam sigurno jednog dana ispričati, ali za današnje izdanje vesti je bitan podatak da poslednji proizvedeni primerak traži novog vlasnik.
I pored svih problema, Fiero je stekao kultni status, ako ne zbog svoje istorije, onda zbog podatka da ga mnogi samostalni tjuneri koriste kao bazu za „lažne kopije“ Ferrarija i Lamborghinija iz istog perioda.
Poslednji Fiero je sišao sa proizvodne trake 16. avgusta 1988. godine iz fabrike grada Pontiac (američka savezna država Mičigen), čime je kompletirana petogodišnja proizvodnja, i u tom periodu je isporučeno 370.168 jedinica. Automobil je debitovao 1984. godine kao prvi američki masovno proizvedeni sportista s centralno postavljenim agregatom i dugo godina je nadmašivao glavnog rivala iz Japana Toyotu MR2.
Rane primerke je pokretao ekonomični 2,5-litarski benzinac sa 92 konjskih snaga, ali tek naredne godine Fiero postaje izuzetno poželjan. Tada je kupac mogao da naruči novi GT paket opreme sa sportskim ogibljenjem, većim kočnicama, petostepnim manuelnim menjačem i najbitnije od svega, sa 2,8-litarskim V6 motorom sa 140 konjskih snaga. To je bilo dovoljno za ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 8,8 sekundi i maksimalnu brzinu od 204 km/h.
Fiero će steći lošu reputaciju zbog curenja ulja, zbog čega će mnogi primerci završiti u požaru, a stekao je i pomalo smešno ime Firero (Fire – Vatra). Rani primerci su imali problema i sa ogibljenjem, ali do 1988. godine svi nedostatci su uklonjeni. Pontiac je čak testirao i novi turbobenzinac sa 220 „konja“, ali je iznenadna odluka poslala ovog sportistu u penziju, a sve kako bi se otvorilo mesto za terence bratske kompanije Chevrolet.
Kada je poslednji primerak napustio proizvodnu traku, za zaposlene je organizovana nagradna igra po kojoj su napisali svoje ime na papirić, a zatim je ubačen u veliku korpu. S(p)retni pobednik je bio čovek po imenu Majk Keli, koji ga je zatim preprodao privatnoj instituciji, a posle 32 godine, na satu svoji cifra od samo 582 milje (931 kilometar). Koliko je automobil dobro očuvan najbolje potvrđuje podatak da je kompletni enterijer još uvek prekriven zaštitnim materijalima, pa će kupac svakako dobiti nov četvorotočkaš.
Aukcija će se održati narednog meseca, a očekuje se da bi cena mogla prevazići cifru od 100.000 dolara.
AutoRepublika
(218)
