Acura je bila prva japanska „premijum“ kompanija. Zašto stavljamo tu reč u navodnike? Verovatno iz razloga što je većinski deo modela bio prepakovane Honde sa drugih tržišta pa je pitanje da li može u isti koš kao Lexus i Infiniti, ali i pored toga davne 1986. godine Acura je stigla u izloženo prodajne salone u Americi.
Acurini najpoznatiji automobili su bili razne verzije Integre i čuveni NSX, a pronaći nekoga ko vozi isključivo vozila ovog brenda nije baš lagan posao. Ali Amerikanac Tajson Hagi iz Feniksa (savezna država Arizona) je verovatno najveći ljubitelj Acure na svetu i u svojih 38 godina života je posedovao 30 automobila od čega samo dva nisu bili deo Hondine premijum divizije.
Iako na priloženim fotografijama izgledaju kao da su u besprekornom stanju, Hagi kaže da svaki automobil vozi i samostalno održava. Sve je počelo kada je imao samo 14 godina i u familiju je dospeo model Integra iz 1990. godine. Iako još uvek nije imao vozačku dozvolu, Hagijev posao je bio da ga redovno čisti i lično radi manje održavanje kao što su zamena ulja i filtera kao i kočnica. Veruje da je Integra dugo trajala njegovom zaslugom pa je kroz familiju prošao veliki broj Hondinih i Acurinih automobila.
Kao što se očekivalo rodila se ljubav prema brendu, a trenutno poseduje čak devet primeraka modela japanske marke. Takođe spominje da je ponosan što je veran Acuri i da smatra da bi veći broj ljudi trebao da ima omiljeni brend umesto što „beži“ kod konkurencije zahvaljujući dobroj garanciji i modernijoj tehnologiji.
Hagi godišnje prelazi oko 72.000 km pa mu je tako potreban pouzdan automobil. Acura je više nego dobar limeni proizvod po tom pitanju. Amerikanac kaže da je kupio model Legend iz 1994. godine sa 95.000 milja (152.000 km) na satu, a kada je prestao voziti 2012. godine je stajala cifra od 573.000 milja (916.800 km). Vest se čak pročula i do čelnika firme pa je Hagi dobio poziv da poseti sedište kompanije u Kaliforniji, gde mu je uručen novi model ILX. Čak je i egzotični sportista NSX prešao preko 176.000 km, a vlasnik je sa njim do sada posetio 37 od 50 saveznih država. Plan mu je da poseti i ostale, mada će takav podvig biti nešto poteži pošto je postoje putevi do Havaja.
Hagi takođe pokazuje da je opasan biznismen i da je magična cifra 25. Naime, kada automobil napuni toliko godina postaje klasik i njegova cena raste. Primera radi, za model NSX je platio 24.000 dolara pre devet godina. Od tada je sa njim prešao 48.000 km, ali i pored toga NSX danas vredi oko 30% više nego što je to ranije bio slučaj. Slična situacija je i sa modelima Integra GS-R, koje poseduje dve, a spominje da mu je nuđeno 10.000 zelenih novčanica za svaki od njih, što je dvostruko više nego što je platio. I pored toga odbija da ih proda pošto su još uvek u odličnom stanju.
On se takođe nada da će i moderniji automobili iz devedesetih godina dobiti na popularnosti i vrednosti. U Americi se ipak za klasiku smatraju samo oni četvorotočkaši proizvedeni pre sredine sedamdesetih godina prošlog veka, pa je zaista osvežavajuće videti nekoi japanski automobil sa velikom kilometražom koji je još uvek na putevima.
AutoRepublika
(810)
