Prodaje se Lincoln koji je pokazao potencijal Fordovog „Modular“ motora

Fordov takozvani „small block V8“ motor možda nije popularan kao što je to bio agregat iz tog vremena potpisan od strane Chevroleta, ali to ne znači da, i kao takav, nije ikona za sebe. S karijerom koja je trajala četiri decenije (prvi je debitovao krajem 1961. godine), popularni „Windsor“ (nadimak je dobio po istoimenom gradu u Kanadi gde se originalno proizvodio) je pokretao gotovo svaki model Forda, Mercuryija i Lincolna, proizvedenog u bilo kom trenutku tokom navedenog perioda. Stekao je imidž i reputaciju veoma pouzdanog agregata koji je jeftin za kupovinu i održavanje i sa puno dostupnih, specijalnih delova na tržištu koje posećuju osobe zainteresovane za tjuniranje automobila.

Windsor je još uvek u proizvodnji do današnjeg dana, mada se više ne ugrađuje u serijske automobile, ali se nudi kao zaseban atrikal za sve one koji žele se bave restauracijom klasike.

Znajući sve to, zameniti takvu ikonu svakako nije bio lagan posao, i bilo je potrebno ubediti američku javnost da je naslednik pod imenom „Modular“, koji je debitovao 1991. godine, jednako pouzdan i dobar za modifikaciju s modernom tehnologijom. Dva agregata su se paralelno proizvodila tokom ranih devedesetih godina, a da bi pokazao potencijal noviteta, Ford je odlučio da ga ugrađi ispod haube modela Lincoln Mark VIII i sa minimalnim modifikacijama testira.

Sama Mark Serija je legenda za sebe i proizvodila se od 1969. godine. Sedma generacija je debitovala 1993. godine, sa izuzetno aerodinamičnim dizajnom koji je zamenio kockastog prethodnika. Upravo je raniji model, to jest Mark VII važio za izuzetno popularni premijum kupe tokom osamdesetih godina prošlog veka, a pokretao ga je isključivo „small block“ V8 zapremine 5,0 litara.

Mark VIII je pružio novi 4,6-litarski agregat sa 290 konjskih snaga i njegov prototip model za testiranje će uskoro biti prodat preko aukcijske kuće Mecum. Dok je agregat bio potpuno fabrički i mogao se naručiti na svakom Lincolnu, ovaj poseban kupe je modifikovan po pitanju većih kočnih diskova i zaštitnog kaveza, a sve radi boljih bezbednosnih parametara. Dodatno, stepeni prenosa menjača su „produženi“ uz nešto nižu visinu vozila.

Tokom 1993. godine, inženjeri su posetili čuvenu stazu Bonneville Salt Flats, koja je zapravo samo dugačak pravac na nekadašnjem isušenom jezeru u američkoj saveznoj državi Juti, i uspeli da dostignu maksimalnu brzinu od čak 182 mph (294 km/h). Možda najbolji detalj takvog vozila je onaj koji kaže da je ovaj konkretan automobil iz serije Mark VIII, izvana stilizovan kao svaki drugi primerak, pa u njegovom slučaju možemo upotrebiti izraz „sleeper“ (ime za automobile visokih performansi koji deluju „dosadno“ na prvi pogled). Automobil je nekoliko puta promenio vlasnike, a ovaj put se očekuje da bi mogao biti prodat za oko 30.000 američkih dolara.

A Fordov „Modular“ motor? Pa on se proizvodi do današnjeg dana, mada je pretrpeo veće izmene i jako malo toga je ostalo iz ranih devedesetih godina. Pokazao se izuzetno izdžljivim u radničkim pikap kamionetima i kombijima, ali ne i u sportskim proizvodima kao što je Mustang.

Autor ovog teksta je posedovao model Mustang GT upravo sa 4,6-litarskim „Modular“ motorom, a iako je razvijao solidnih 300 „konja“ i mogao se pohvaliti ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za 4,9 sekunde, opet nikada nije stekao kultni status kao prethodnik, to jest kao „small block V8“.

AutoRepublika

(271)