Zanimljivost dana: Malo poznata Ferrarijeva osveta Fordu za poraz na LeMansu
Svima nam je poznata priča o ratu na trkačkim stazama između Forda i Ferrarija tokom šezdesetih godina prošlog veka, nakon propalih pregovora koji su bili zamišljeni da ishoduju ispunjenjem želje američkog proizvođača da kupi slavnu italijansku kompaniju. Kao rezultat tog „sportskog rata“ je nastao kultni model Ford GT40 koji je uspeo da pobedi na legendarnu trci 24 LeMansa čak četiri puta zaredom, u periodu od 1966. do 1970. godine.
Posebno je upečatljiva bila prva pobeda 1966. godine kada su „Jenkiji“ zauzeli prva tri mesta i istovremeno prošli kroz cilj. Sportski svet pamti takav finiš kao ukradenu pobedu vozaču Kenu Majlsu, ali je slika tri primerka modela GT40 kako prolaze kroz finiš liniju obišla naslovne stranice u celom svetu i u današnja vreme se često koristi.
Ono šta malo ljudi zna jeste podatak da je Ferrari spremio osvetu i uspešno je realizovao naredne godine. Upravo je GT40 prekinuo dugogodišnju dominaciju Italijana na LeMansu, ali je ova trka bila samo jedna od ukupno tri u šampionatu izdržljivosti. Preostale dve su vožene u Americi i to na stazama Daytona (24 sata) i Sebring (12 sati), pa bi osveta bila idealna na američkom tlu.
Napad Ferrarija je predvodio dugogodišnji veteran i glavi vozač u timu Lorenco Bandini dok mu je društvo pravio Kris Amon. Ironično, Amon je godinu dana ranije bio jedan od vozača pobedničkog GT40 na LeMansu. Na trci su se pojavila samo dva fabrička Ferrarija, ali i veliki broj privatnih. S druge strane, Ford su predvodila po tri primerka fabričkih timova Shelby American i Holman Moody, kao i takođe veliki broj privatnika.
Posle 24 sata i pređenih 4.083 kilometra, prvi je kroz cilj prošao tandem Bandini/Amon. Sa tri kruga zaostatka ih je pratio još jedan Ferrarijev fabrički tim Parkes/Skarfijoti, a poslednje mesto na podijumu je kompletirala ekipa Rodrgez/Guičet iz Ferrarijevog privatnog trkačkog tima North American Racing Team (29 krugova zaostatka).
Možda upečljativiji je bio prolazak kroz cilj tri Ferrarija, u nizu jedan pored drugog čime je osveta bila kompletirana. Samo jedan GT40 je završio trku dok su ostali odustali nakon problema sa menjačima. Ford se iznenada našao u panici. Dok je GT40 prethodne godine dominirao na stazama i samo su ga mehanički kvarovi uspeli sprečiti da ostvari bolji rezultat, ovaj put novi Ferrari P4 se pokazao bržim proizvodom.
Do naredne trke na stazi Sebring nije ostalo mnogo vremena da se razvije potpuno novi automobil, pa je poboljšana aerodinamika, i na taj način je debitovao novi GT40 Mk. IV. Samo jedan primerak se pojavio na Sebringu i ubedljivo pobedio, a Ford je okončao sezonu novom pobedom na LeMansu. Bio je to prvi i jedini put da je američki automobil sa američkim vozačima trijumfovao na tada najvećoj trci na svetu.
Isti način proslave pobede je učinio i Porsche na 24 sata Daytone 1968. godine, ali je potrebno spomenuti da ovaj put, Ford i Ferrari nisu ni učestvovali.
Zoran Tomasović
(2991)
Baš sam sinoć odgledao film, odličan je. Pravi vozači, sa ogromnim 00. Jedino je reli ostao kao grana sporta sa vozačkim umećem.
Šteta što te 68′ nisu vozili Ford i Ferrari, bilo bi baš zanimljivo.
Do 1968. i Ford i Ferrari su se povukli sa LeMansa jer su oba ostvarili ciljeve. Ford je prodao zalihu GT40 privatnom timu JW Automotive koji je nastavio da ih koristi u 1968. i 1969. godine i u obe sezone je uspeo da pobedi. Zanimljivo je da je vlasnik JW Automotive bio John Wyer, koji je zapravo „otac“ GT40, tj on je razvio originalni GT40 u Britaniji pre nego sto je Shelby preuzeo vodjstvo tima. Do 1968. godine Porsche se izdvojio kao novi rival. Na 1969 LeMansu GT40 je pobedio sa svega par sekundi prednosti nad Porscheom 907 sto je… Pročitaj više »
Koji zasluzuje pricu za sebe – mislim na 917.
Definitivo.
Unapred zahvalan 😀
Bravo za tekst !!!
Zahvaljujem. 🙂