Prikazana Škoda Slavia
Već sedam godina, jednu za drugom, Škoda prikazuje neobične konceptne automobile, razvijene u punoj suprotnosti s tradicionalnim vrednostima marke. Polaznici Škodine Akademije sa sedištem u Mladoj Boleslavi, koja je oformljena tokom 2013. godine, okupirani su konstruisanjem i razvojem takvih vozila. Pomenuta akademija funkcioniše po principu internata s praktičnim zadacima, s obzirom na činjenicu da se od učenika očekuje, da u kasnijim fazama života, preuzmu odgovornosti u fabrikama i razvojnim centrima češke kompanije. Oko devet stotina učenika pohađa akademiju svake godine.
Paralelno sa školovanjem, oni dobijaju priliku da dodatno podstaknu maštu i steknu praksu u kreaciji automobila, sve uz pomoć prevejanih kompanijskih inženjera i dizajnera, mada se za ove poslednje može reći i da, često deluje da uopšte ni ne postoje na platnom spisku Škode.
Od osnivanja pa sve do sada, Škodini pitomci su razvili šest briljantnih četvorotočkaša zasnovanih na serijskim modelima, i to su: spajder CitiJet, pikap FUNstar , kupe Atero, električni bagi Element, krosover kabriolet Sunroq i prošle godine prikazani pikap Mountiaq. Ovaj put je tim sačinjen od 31 studenta (uključujući i pet njih koje su ženskog pola), dizajnirao Škodu Slaviju, spajder zasnovan na hedžbeku iz masovne proizvodnje, Scali.
Izbor imena nikako nije slučajan. Kao što smo i pisali u najavi pre desetak dana, Škoda je odlučila da novitet ponese naziv Slavia u čast činjenice da su osnivači kompanije, Vaclav Laurin i Vaclav Klement pre 125 godina odlučili da linija bicikala bude nosilac marke Slavia.
Konverzija hedžbek modela s petoro vrata u spajder izdanje koje poseduje samo jedan par vrata, studenti nisu uspeli da realizuju bez ozbiljnijeg zalaganja i izmene kontura i osnovnih linija vozila. Ukupna dužina četvorotočkaša (4.362 mm) kao i međuosovinski razmak (2.649 mm) su ostali netaknuti. Prednja vrata su takođe replika onih sa serijske verzije, dok je na zadnji kraj jednostavno zavarena konstrukcija koja je prekrila zadnju klupu i vrata. Nedostatak krova je kompenzovan čeličnim ojačanjima karoserije.
Takvi dodaci u zadnjem kraju Slavije su omogućili da se dobije zavidan prostor u prtljažniku koji je sposban da prihvati dva Škodina električna trotineta koja se smeštaju korišćenjem izdašnog otvora prtljažnika na stražnjici vozila. Krov uopšte nije predviđen za Slaviju, ni tvrdi, niti onaj izrađen od mekih sklopivih materijala. Zato podvozje raspolaže rasvetom s mnoštvom nijansi, dok konceptna Škoda leži na felnama koje u prečniku poseduju 20 inča. Pozajmljene su sa vrućeg krosovera Škoda Kodiaq RS.
Kabina Slavije je opremljena s dva sedišta – kadice, koje potpisuje kompanija Sparco. Presvučena su kožom i poseduju sistem za pojas sa četiri tačke vezivanja. Enterijer krase brojni detalji izrađeni od, sada moderne plastike ojačane ugljeničnim vlaknima (karbon fiber – što bi rekli ovi što ne znaju da prevedu s engleskog jezika). Brojni su i trimovi u beloj boji koji su izrađeni uz pomoć 3D štampača, ali u osnovi, to je izgled putničke kabine serijske Scale.
Pri dnu centralne konzole je dodat jedan ekran osetljiv na dodir, kako bi se kontrolisala rasveta, a Slavia se ima pohvaliti i sistemom ozvučenja od moćnih 320 vati.
Pogonski sklop čine motor s oznakom 1.5 TSI koji razvija 150 konjskih snaga, kao i sedmostepena DSG automatska transmisija s dvostrukom spojnicom, koja i inače ima svoje mesto u serijskoj Scali. Pa ipak, Slavia ima jedinstven sistem izduvnih cevi koji zvuk čini agresivinijim i daje više sportskog doživljaja.
Sistem oslanjanja, odnosi u upravljačkom mehanizmu i sistemi elektronske asistencije su takođe preuzeti iz serijskog izdanja bez nekakvih eventualnih modifikacija. Konstruktori se nisu potrudili ni da spuste spajder bliže tlu u odnosu na masovno proizvedeni hedžbek, pa je tako klirens i kod Slavije ostao na nivou od 18 centimetara. Ipak, sa Škode Octavije RS je pozajmljen obruč upravljača i kočni sistem.
Kao finalni rezultat, dobijena je Škoda Slavia koja je nešto lakša od donorskog modela, pa tako meri 1.210 kilograma, dok je masovno proizvedeni primerak s istim motorom, za 45 kilograma masivniji. Spajder neće na proizvodne trake, ali to se znalo i pre nego što su akademci uzeli „stvar u svoje ruke“. Takva je, uostalom i tradicija.
AutoRepublika
(1168)
