Tara – planina bogova na zapadu Srbije

Stara narodna kaže „upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo“. Ove godine ta krilatica deluje tačnije i primerenije nego ikada do sada.

Bilo da ste već odabrali neku od brojnih domaćih destinacija na kojoj ćete provesti svoj letnji odmor, ili je takva odluka tek pred vama, planina Tara sa punim pravom treba da bude pri samom vrhu vaše to do liste za ovu godinu. A evo i zašto…

Vratimo se na kratko mnogo vekova unazad, kada je pleme pod nazivom Iliri nastanilo prostore onoga što je nama danas poznato kao Zapadni Balkan. Na području današnje Zapadne Srbije, tik uz reku Drinu, nastanilo se ilirsko pleme Autarijata, po čijem je bogu Taru i planina na koju vas danas vodimo ponela ime.

Planina koju je bog Tar, prema legendi prvo posetio, a onda i odabrao za svoj novi dom, s punim pravom može poneti titulu planine bogova, svojevrsnog zapadnobalkanskog Olimpa. Tara danas ima status nacionalnog parka, koji je stekla tek 1981. godine iako je inicijativa na tu temu pokrenuta mnogo ranije. Današnja teritorija nacionalnog parka pokriva veći deo planine, koja se prostire na gotovo 25.000 hektara. Dom je za 58 vrsta sisara, 140 vrsta ptica i čak 1.156 biljnih vrsta, od kojih je najpoznatija ona jedinstveno vezana za naše krajeve – Pančićeva omorika.

SMEŠTAJ

U trenutku pisanja ovog teksta, svi kapaciteti na Tari su bili popunjeni tokom jula, sreća u nesreći je da nam je leto ove godine malo okasnilo, pa deluje da će i avgust, septembar, pa možda čak i deo oktobra biti povoljni za planiranje godišnjeg odmora. Ukoliko to, naravno, dozvoli epidemiološka situacija.

Zato preporučujemo da rezervišete smeštaj na vreme, jer su smeštajni kapaciteti na ovoj planini značajno skromniji u odnosu na poznatije lokacije poput Kopaonika i Zlatibora, a potražnja je ove godine, kao što vidite, nadmašila sva očekivanja. Osim hotela Beli bor i Omorika, Tara je dom i dečijeg odmarališta na Mitrovcu. Ostatak smeštajnih kapaciteta svodi se na privatne apartmane, sobe i vikendice na Kaluđerskim barama, Mitrovcu, Šljivovici, Osluši, Zaovinama i Sokolini. A za one koji su avanturističkog duha, tu je i Planinarski dom na Rastištu, u blizini Predovog krsta, samom središtu netaknute prirode Tare.

PUT DO TARE

Na put do Tare možete krenuti automobilom ili autobusom iz svih većih gradova u Srbiji. Mi smo se ka Tari uputili iz Beograda, automobilom, a utiske sa ovog puta vam u celosti prenosimo u nastavku.

Od centra Beograda do Mitrovca na Tari, gde će se većina turista i uputiti ove sezone ima oko 200 kilometara, i iako će vam navigacije pokazati da se taj put prelazi za malo više od 3 sata, zapravo je realnije da ćete putovati malo manje od 5 sati. Bar ukoliko poštujete sva ograničenja brzine i pravite makar dve pauze, što toplo preporučujemo. Od nedavno je prvu deonicu puta od Beograda do Valjeva moguće proći novim auto-putem „Miloš Veliki“ što je putovanje učinilo znatno lakšim, bezbrižnijim i kraćim u odnosu na stari put koji je vodio preko Ibarske magistrale.

Nakon deonice koju prelazite novim auto-putem i prolaska kroz centar Valjeva, čeka vas početak uspona ka Debelom brdu, niz serpentina, ali i znatno lošiji kolovoz sa udarnim rupama, udubljenjima, pa čak i odronom puta na jednoj deonici gde se saobraćaj odvija naizmenično i reguliše mobilnim semaforom. Zato preporučujemo da u samom Valjevu ili na izlazu iz grada napravite prvu pauzu, osvežite se i pripremite za uspon. Mi već ritualno pauzu na ovom potezu pravimo u krčmi Vajat, koja se nalazi oko 10km od Valjeva. Alternativa ovoj krčmi je restoran Duga, na 2,5km od prethodne krčme. Navedeni lokal ima prostrani parking, veliku baštu, solidan izbor hrane po povoljnim cenama i prodavnicu gde možete dopuniti svoje zalihe osveženja i nastaviti put bezbrižno.

Prva sledeća raskrsnica pod branom Rovni i skretanje udesno označavaju početak uspona prema Kapiji Podrinja i Bajinoj Bašti. Ovu deonicu je najbolje da prolazite danju, jer je saobraćaj redak, a usputna mesta su vrlo mala, razuđena i slabo naseljena, što može biti nezgodno u slučaju da vam zatreba bilo koja vrsta pomoći na putu. Iz tog razloga, tokom uspona povedite računa o nekoliko ulegnuća na putu i o udarnim rupama, kojih ove godine zbog obilnih junskih padavina, na ovom potezu ima više nego inače.

Put preko Debelog brda generalno nije u najboljem stanju, ali je pogled koji se sa njega pruža teško opisati rečima, a i same krivine, serpentine i visinske razlike koje savladavate, vožnju ovim predelima čine pravim uživanjem za sve nas kojima benzin teče venama.

Pravi dragulj ove etape puta do Tare je vidikovac Kapija Podrinja, koji se nalazi na 50km od Valjeva. Ovo je pravo mesto za još jedan kratak predah koji vam pruža priliku da uz pogled koji oduzima dah, uživate i u čistom, svežem vazduhu planine Povlen, na nadmorskoj visini od 925 metara.

Nakon ovog vidikovca počinje spust ka Drini, i posle još nekoliko oštrih serpentina i 24 kilometra puta stižete do centra Bajine Bašte. Na samom ulazu u grad nalazi se jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija ovog kraja, Kućica na Drini. Restoran na samoj obali Drine iz čije se bašte pruža lep pogled na kućicu i stenu nasred Drine od nedavno nudi i drvenu platformu sa koje možete napraviti kolekciju fotografija za svoj album slika s letovanja.

U zavisnosti od toga za koju vrstu smeštaja ste se odlučili za svoj planinski odmor, Bajina Bašta je verovatno najbolje mesto za višednevnu nabavku svih namirnica koje će vam na planini biti neophodne, kao i za dopunu rezervoara vašeg četvorotočkaša. Prodavnica, restorana i kafića na Tari nema mnogo i uglavnom su koncentrisani u većim naseljima poput Mitrovca i Kaluđerskih bara. Jedina benzinska pumpa na ovoj planini locirana je u Kaluđerskim barama, u neposrednoj blizini legendarne kafane Kurta, pa je to možda idealna prilika da utolite žeđ svog vozila za oktanima i svoju glad za izvrsnom teletinom o jednom trošku.

Što se svakodnevne nabavke tiče, ukoliko, primera radi, planirate da odmor provedete u nekoj od vikendica u okolini jezera Zaovine, najbliži market je od vas udaljen nekih 11 kilometara i nalazi se u Mitrovcu. Zato savetujemo da sve neophodne namirnice ili ponesete sa sobom, ili ih kupite usput, kako o tome ne biste morali da brinete kada stignete na destinaciju.

U zavisnosti od toga ka kom delu Tare ste se uputili, pratićete jedan od dva moguća pravca iz Bajine Bašte ka planini. Ako je vaša destinacija hotel Omorika, Šljivovica ili Kaluđerske bare, kroz Bajinu Baštu ćete proći i nastaviti pravo, i preko mesta Jasikovice stići do svog odmorišta. Sa druge strane, put do Mitrovca i Zaovina je brži ukoliko u Bajinoj Bašti skrenete desno i uputite se ka Perućcu, i odatle započnete svoju uspon tik uz branu Perućac ka Mitrovcu i dalje prema Zaovinama.

ŠTA RADITI I ŠTA OBIĆI NA TARI

Kada konačno stignete na svoju destinaciju i odmorite od ne tako jednostavnog i kratkog puta, pred vama je nimalo lak izbor gde prvo otići, šta prvo videti i šta prvo raditi na Tari. Opcija je iz godine u godinu sve više, kao i turista, pa je sada dostupan i turističko-informativni centar u Mitrovcu gde možete dobiti sve potrebne informacije kako biste što bolje isplanirali svoj aktivan odmor na planini.

Vredno je spomenuti da je Tara jedna od naših planina sa najvećim brojem uređenih i obeleženih staza za planinaranje i pešačenje, ima ih čak 18, ukupne dužine od oko 120 km. Tu su i biciklističke staze, a ako niste poneli svoj, bicikl možete iznajmiti u turističko-informativnom centru na Mitrovcu. Ovo mesto je i prava adresa ukoliko želite da se informišete o organizovanom obilasku hranilišta medveda, avantura parku i drugim sadržajima koje planina nudi turistima.

BANJSKA STENA

Ukoliko je Mitrovac vaša polazna tačka, jedna od najpopularnijih pešačkih tura je ona do vidikovca Banjska stena, udaljenog oko 6km od Mitrovca. Do ovog vidikovca je moguće doći i kolima, ali je put zemljan i dosta neravan, pa ga ne bismo preporučili ukoliko je vaš ljubimac na četiri točka više naoštren za sportsku vožnju, a manje za teren. Kako god da se opredelite da dođete do Banjske stene, pogled koji se sa nje pruža je neverovatan i vredan je svakog truda.

Odmah ispod vas se nalazi jezero Perućac, a tačno preko puta pogled puca preko Bosne i Hercegovine toliko daleko da vam se može učiniti da se tamo negde na horizontu naziru Pale i Sarajevo, što svakako nije slučaj.

TEPIH LIVADA

Mitrovac na Tari je idealna polazna tačka i za obilazak Tepih livade. Od centra Mitrovca do ove turističke atrakcije stižete nakon pola sata šetnje kroz šumu koja se najbolje može opisati kao pejzaž iz nekog od filmova serijala „Park iz doba Jure“, s obzirom na ogromne krošnje stoletnih četinara koje su toliko guste da trave ima tek u tragovima u njihovom podnožju.

Tepih livada je tresetište koje datira još iz ledenog doba, a nastaje taloženjem odumrlih ostataka biljnog sveta sa ovog predela na podlozi bogatoj vodom natprosečne kiselosti koja zbog nepropusnog tla nema gde da otekne, što sprečava razgradnju odumrlih biljaka i dovodi do nagomilavanja biljnih ostataka i širenja livade hiljadama godina. Danas je, na naše veliko razočaranje, ovaj lokalitet zatvorenog tipa i šetnja po samoj livadi, koja je predstavljala poseban doživljaj zbog ugibavanja podloge pod vašim nogama dok prelazite preko nje, više nije dozvoljena. Ipak, iako šetnja po livadi nije dozvoljena, sam put do nje je iskustvo koje treba sebi da priuštite. Staza nije zahtevna i nakon 500 metara šetnje stižete na odredište, što je čini savršenom pešačkom turom za popodnevnu šetnju nakog ručka.

JEZERO PERUĆAC

Veštačko akumulaciono jezero Perućac nastalo je 1961. godine prilikom izgradnje hidroelektrane Bajina Bašta i pregradnjom toka reke Drine. Ova hidroelektrana puštena je u rad krajem 1966. godine i značajno je uticala na pejzaž ne samo Podrinja, već i same Tare, s obzirom na to da je direktno uticala i na formiranje drugog kumulacionog jezera, 800 metara iznad same brane – jezera Zaovine.

Perućačko jezero pruža se u dužini od 52 kilometra i doseže sve do Višegrada. Ukoliko do sada niste imali prilike da obiđete Višegrad, ćupriju na Drini i Kamengrad, a volite krstarenje, toplo preporučujemo da se ukrcate na jedan od brodova koji sa jezera kreće ka Višegradu.

Put kroz kanjon krase neverovatni pejzaži, smena kotlina i klisura, strme i visoke stene, na nekim mestima gole, na drugim obrasle bujnom vegetacijom, i predstavlja otrežnjujuće iskustvo koje nas podseća koliko smo zapravo mali deo ove planete koju zovemo dom. Verujem da je dovoljno reći da je kanjon Drine treći najdublji na svetu, odmah iza Kolorada i kanjona reke Tare, dubine i do 1.000 metara na pojedinim delovima.

Jezero Perućac postalo je omiljena destinacija za sve kupače iz ovog kraja jer od nedavno ima uređenu pontonsku plažu, i brojne sadržaje na vodi poput najma kanua i standing board-ova za veslanje.

Spust do samog Perućca vas vodi pored ulaska u tunel u kom se nalaze moćne turbine i vertikalne cevi zadužene za regulisanje nivoa vode u perućačkom i zaovinskom jezeru. Ovo mesto je ujedno i jedan od najlepših vidikovaca sa pogledom na branu i jezero koji oduzima dah. Topla preporuka da ovde napravite pauzu da okrepite i dušu i telo.

REKA VRELO

Najkraća reka u Evropi, sa svojih tačno 365 m dužine, nalazi se upravo u podnožju Tare, a poznata je još i kao reka Godina. Nalazi se na putu od Perućca ka Bajinoj Bašti, i krasi je ribnjak sa pastrmkama, uređena staza koja vodi do slapova koji se nalaze vrlo blizu izvorišta reke.

Nakon što prošetate do slapova, možete se vratiti do mesta na kom se Vrelo uliva u Drinu slobodnim padom od 10ak metara sa stene, na kojoj se nalazi restoran, izgrađen na samom vodopadu. Ovo je pravo mesto za dužu pauzu i ručak. Zato preporučujemo da vam spust na Perućac i reku Vrelo bude celodnevni izlet, jer pri obilaženju ovakvih pejzaža ne treba žuriti, već disati punim plućima i prepustiti se u potpunosti svemu što priroda ovog kraja ima da ponudi.

ZAOVINE

Nakon što ste se upoznali sa branom visokom 90 metara i širokom gotovo pola kilometra na Perućcu, koja je glavni „krivac“ za nastanak Zaovina, vreme je da posetite i ovo veštačko jezero. Akumulaciono jezero Zaovine služi kao rezervoar za regulisanje vodostaja na Perućcu, a sama izgradnja koja je trajala od 1975. do 1983. godine je neverovatan inženjerski poduhvat ovog doba. Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 880 metara i na pojedinim mestima je duboko više od 100 metara.

Vertikalni cevovod koji ga spaja sa jezerom Perućac uslovljava variranje vodostaja i površinu vode na Zaovinama, ali ono što je izvesno jeste da je voda vrlo čista i da se jezero koristi za snabdevanje okolnih mesta pitkom vodom. Ujedno se ovde uzgaja i pastrmka, ali je ovo i pogodna lokacija da se sklonite od vrućine i osvežite kupanjem u prohladnoj planinskoj vodi (zapravo vodi iz reke Drine). Najuređenija plaža na jezeru se nalazi uz branu Lazići, ulaz u vodu je kamenog tipa i nema mnogo mesta da se sklonite od sunca, pa savetujemo da dođete opremljeni.

U blizini brane nalazi se i restoran Tarsko jezero sa terasom sa koje se pruža prelep pogled na ceo pejzaž i padinu na kojoj je Josif Pančić otkrio endemsku vrstu našh krajeva – Pančićevu omoriku. Osim što je dobro mesto da se sklonite od letnjih pljuskova koji na Zaovinama nisu retka pojava, pravi je izbor za kraći ili duži predah, uz piće, poslastice ili kompletan obrok.

U blizini restorana nalazi se i skretanje koje od glavnog puta vodi do donjih zaovinskih jezera – Spajića, Lipovice i samog toka Belog Rzava čijom je pregradnjom jezero i nastalo.

RASTIŠTE, PREDOV KRST I BILJEŠKA STENA

Ukoliko ste avanturističkog duha, i ako ste na planinu došli opremljeni pravim terencem, možete se uputiti kroz planinske staze samog nacionalnog parka i stići do Rastišta i Predovog krsta. Alternativni put je pešačka staza koja vodi iz Mitrovca i preko Zaovina do Predovog krsta. Dugačka je dvadesetak kilometara i zahteva povoljne vremenske uslove i solidnu kondiciju. Predov krst nalazi se na nadmorskoj visini od 1.075 metara, i zahvaljujući zabačenosti lokacije i teškom prilazu kroz uski kanjon rečice Dervente, predstavlja lokalitet izuzetnih prirodnih karakteristika, bogat florom i faunom.

Ovo je pravi trenutak da vas podsetimo da ste u nacionalnom parku gosti na staništu mrkog medveda, vukova, risa, ali i zmija poput poskoka, najotrovnije zmije naših krajeva. To samo po sebi nije nikakav razlog za brigu, samo podsetnik da se krećete obeleženim stazama, u toku dana i nikako sami. To bi trebalo da bude dovoljno da inače plahovite životinje drži dalje od vas, dok su štapovi za šetnju sasvim dovoljna garanacija da ni jednu od zmija koje ovu planinu zovu domom nećete sresti.

Od Predovog krsta put možete nastaviti ka vidikovcu Bilješka stena, udaljenom 6 kilometara i lociranom na nadmorskoj visini od 1.225 metara. Kada stignete na ovaj lokalitet, zateći ćete kućicu od drveta u kojoj je sniman kultni film „Ptice koje ne polete“ iz 1997. godine.

Ovo je odmorište koje funkcioniše po principu koliko uzmeš, toliko i daš, i posledji put kad smo mi bili tamo, ljudi su putnicima namernicima ostavljali osveženje u vidu vode, sokova i kafe. No, možda se to u međuvremenu promenilo. Bilo kako bilo, ovo je pravo mesto za odmor nakon duge šetnje ili vožnje, u zavisnosti kako ste se opredelili da dođete do Predovog krsta. Ujedno je i još jedan od lokaliteta na kom izbliza možete videti Pančićevu omoriku.

DODATNI SADRŽAJI U BLIZINI TARE

MEĆAVNIK I DRVENGRAD

Lokacija Tare je vrlo zahvalna i može vam poslužiti kao baza i za duže obilaske okolnih lokaliteta i poznatih turističkih atrakcija i spomenika. Prva među njima je svakako Mokra Gora i Drvengrad. Selo od drveta, čiji je idejni tvorac naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica udaljeno je od Mitrovca 37 kilometara, odnosno nešto više od sat vremena vožnje. Grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo, a nikad nije, kako je to opisao sam Kusturica, nastao je za potrebe snimanja filma „Život je čudo“, nakon čije je premijere postao etno selo i dom filmskog festivala Kustendorf, koji se od 2008. svake godine održava u bioskopu Underground.

Osim bioskopa, etno selo je potpuno opremljeno za svakodnevni život i duži boravak. Tu su i crkvica, poslastičarnica sa fantastičnim domaćim kolačima i sokovima, knjižara, galerija slika, prodavnice domaće radinosti i naravno smeštajni kapaciteti, sa bazenom i restoranom. Pa ukoliko želite da se bar na kratko osetite kao brojni umetnici koji su ovde boravili, a među kojima su Nikita Mihalkov, Džim Džarmuš, Monika Beluči, Džoni Dep, i drugi, možete uplatiti noćenje u Drvengradu i ovde provesti nekoliko dana.

ŠARGANSKA OSMICA

Ova pruga uskog koloseka nastala je 1925. godine i probijanjem čak 22 tunela i izgradnjom 5 mostova, savladava visinsku razliku od 300 metara na ukupnoj dužini od 15 kilometara. Krivudava pruga pri pogledu sa jednog od 5 usputnih vidikovaca formira oblik sličan osmici, po čemu je i dobila ime.

Deo je komercijalne pruge koja je u prvoj polovini 20. veka povezivala Beograd i Dubrovnik, a danas je svetski poznata turistička atrakcija. Restaurirane kompozicije starih vagona saobraćaju ovom turističko-muzejskom železnicom dva puta dnevno tokom letnje, i jednom dnevno tokom zimske sezone.

Mi ipak preporučujemo da Šargansku osmicu posetite leti, jer prozori i vrata u vagonima ne dihtuju baš najbolje, a grejanje ne uspeva da održi temperaturu na zadovoljavajućem nivou, pa vam zimska vožnja umesto uživanja brzo može postati borba sa hipotermijom – što vam autori ovog teksta mogu potvrditi iz prve ruke.

Cena individualne karte za vožnju Šarganom košta od 600 do 1.100 dinara u zavisnosti od uzrasta putnika, dužine vožnje i sezone. Vožnja Šarganskom osmicom traje oko 4 sata u oba pravca i podrazumeva stajanje na 5 vidikovaca, od kojih je najpoznatija stanica Jatare u okviru koje se nalazi kafić iza kog je vodopad na steni sa koje se pruža lep pogled na Drvengrad.

Osim navedenih atraktivnih lokacija, sa Tare se možete uputiti i ka Zlatiboru, Užicu, spomen parku Kadinjača, etno selu Kremna poznatom po Tarabićima i kremanskom proročanstvu, i drugim prirodnim, duhovnim i kulturnim bogatstvima ovog kraja, poput manastira Rača. Zadužbina je kralja Dragutina i datira iz 13. veka. Krasi ga bogata i burna istorija, a najpoznatiji je po tome što je njegov tadašnji iguman, Platon Milojević, uspeo da pod oltarom manastirske crkve sačuva Miroslavljevo jevanđelje od kaznenih ekspedicija tokom Drugog svetskog rata.

Manastir Rača, poznat je i po tome što je u dva navrata bio dom patrijarha Pavla, kao i prenoćište kralja Petra II Karađorđevića tokom povlačenja iz Beograda u Drugom svetskom ratu.

Kao što vidite Tara je predeo izuzetnih prirodnih i kulturnih bogatstava. Mi joj se iz svih tih razloga iz godine u godinu uporno vraćamo i uvek nešto novo otkrijemo i vidimo. Ukoliko ste ljubitelj prirode i umerene klime tokom leta, volite da šetate i fasciniraju vas pejzaži netaknute prirode i pogled koji oduzima dah, Tara je pravi izbor za vas. Potrudite se samo da za njen obilazak izdvojite bar nedelju dana, sve ispod toga jednostavno nije dovoljno.

Nadamo se da smo u ovom tekstu uspeli bar malo da vam zagolicamo maštu i inspirišemo vas da i vi uskoro posetite planinu bogova Zapadne Srbije, i iz prve ruke se uverite u sve što Tara ima da pruži.

Naravno, sadržaja je mnogo, i mi smo naveli samo neke od njih, ali verujemo da ćete i sami uspeti da otkrijete nešto što je nama promaklo prilikom obilaska Tare. Pozivamo vas da sa nama podelite utiske sa vaše patrole po Tari, a ukoliko postoji još neka destinacija o kojoj biste više želeli da čujete, možete nam se obratiti i mi ćemo se potruditi da pripremimo još jednu reportažu i patrolu i zajedno bolje upoznamo našu lepu Srbiju, koju već sada bezuslovno volimo.

Tekst: Nemanja Jovanović

Fotografije: Nemanja Jovanović i Lana Stanić

(7945)