Analiza: Da li najveći francuski teretni brod emituje više CO2 od tamošnje celokupne flote automobila?

Grdosija se u dužinu pruža celih 400 metara dok je široka za metar manje od šezdeset. U stanju je da „proguta“ više od dvadeset hiljada kontejnera. Francuski brod Antoine de Saint Exupéry je trenutno najveće plovilo koje saobraća pod zastavom te države. Brodom od 2018. godine upravlja francuska kompanija CMA CGM, a plovilo se pre nekoliko dana nalazilo u blizini engleske luke Sautempton.

U današnje doba, centralno pitanje u vezi sa ovakvim teškašem bi moglo biti usmereno ka tome koliko ovakvo prevozno sredstvo zagađuje? Prema podacima koji kruže medijima i internetom već nekoliko poslednjih godina, brod će emitovati toliko ugljen-dioksida koliko to učine 55 miliona automobila. Istovremeno, u Francuskoj cirkuliše ukupno skoro 40 miliona vozila (dok je registrovanih ukupno 52 miliona), pa se postavlja zanimljiva dilema da li ovaj brod nanosi više štete prirodi od cele flote četvorotočkaša u toj državi.

Izvedeno iz te nepoznanice, sledeće što bi moglo da se postavi kao enigma jeste to da li bi možda bilo umesno razmotriti adekvatnost rada pojedinih fabrika kako bi se preoblikovali procesi s ciljem smanjenja zavisnosti od pomorskog transporta, što je još jedan od predloga Građanske civilne konvencije, koja je predložila i smanjenje maksimalne brzine kretanja na francuskim autoputevima sa aktuelnih 130 km/h na eventualno ciljanih 110 km/h, a o čemu smo pisali u nedelju.

Polemike se dalje kreću ka razmatranju da li brod dominantno emituje ugljen-dioksid (CO2) ili pak sumpor-dioksid (SO2), kao deo emisije sumpornih-oksida. Da pokušamo da odgonetnemo pobrojane nesaglasnosti.

Emisije se razlikuju za 17.000 puta

Hajde da probamo da vidimo kako stoje stvari s emisijama CO2. Prema brojkama koje je proizvođač deklarisao i dostavio medijima prilikom prezentacije plovila u Lavru u septembru 2018. godine,  Antoine de Saint Exupéry emituje 30 grama ugljen-dioksida po prevaljenom kilometru po jednom utovarenom kontejneru. Kako ovaj brod može da ponese ukupno 20.60o kontejnera, tako „ispada“ da je ukupna emisija grdosije 618.000 grama CO2 po kilometru (30 x 20.600).

A šta je sa emisijama koje uzrokuju automobili? Francuski mediji, konkretno France Info, su od državne Agencije za ekološku tranziciju  (Ademe) dobili procenu da flota putničkih automobila zemlje Gala (novih i starih), u proseku u atmosferu ispušta 193 grama ugljen-dioksida po prevaljenom kilometru, i to po jednom automobilu.

Proizilazi da veliki prekookeanski transporter kontejnera Antoine de Saint Exupéry ukupno emitije CO2 baš koliko i 3.202 putničkih automobila (krosovera, terenaca i slično). To je čak 17.000 puta manje nego što je potrebno da bi odgovor na naslovno pitanje, eventualno nekim čudom, bio afirmativan.

Pomorski transport uzrokuje manje ekološke štete od drumskog

Međutim, poređenje emisija koje uslovi kretanje velikog teretnog broda s onim koje generišu putniči automobili, poprilično je irelevantno i besmisleno. Brod prevozi težak tovar, dok vozila transportuju ljude i lagane potrepštine. Da bi slika bila jasnija, predlažem da pogledamo emisije ugljen-dioksida po „toni prevezene robe po kilometru“. Samo na taj način, komparacija dobija na logičkom utemeljenju.

Upitani od strane kanala France Info, iz kompanije CMA CGM su izjavili da teretnjak Antoine de Saint Exupéry „emituje 3 grama CO2 po prevaljenom kilometru jedne tone tovara“. Kada je na drumu, šleper koji nosi 40 tona robe, onda emituje 91,6 grama ugljen-dioksida po tona-kilometru, procenjuje Ademe u svojoj publikaciji izdatoj još 2012. godine. To znači da je pomorski transport za čak 30 puta naklonjeniji ideji očuvanja prirode od drumskog.

Što se tiče železničkog transporta, tu su emisije o kojim pričamo, na nivou od 1,47 do 34,9 grama po tona-kilometru (zavisno od težine tovara i energetskog izvora koji se koristi, specificira Ademe). Kod vazdušnog saobraćaja, stvari deluju beznadežno u odnosu na maločas prezentovane podatke. Naime tu se emisije kreću u rasponu od 669 do 3.171 grama CO2 po tona-kilometru, zavisno od tipa letilice i tereta koji se nosi.

Sveukupno posmatrano, drumski transport generiše najviše emisija CO2, pa uz 1.460 miliona tona ispuštenih u atmosferu tokom 2015. godine, ubedljivo dominira nad rečnim i pomorskim saobraćajem koji je „zaslužan“ za 867 miliona tona, stoji u izveštaju Međunarodnog foruma transporta (FIT) koji je izdao izveštaj tokom 2019. godine. Drugim rečima, putni transport uzrokuje 57% od ukupnih emisija CO2 dok pomorski vid prevoza robe doprinosi sa 33,6% u ukupnim isparenjima štetnog ugljen-dioksida.

Sumporni-oksidi su problem, ne oni s ugljenikom!

Dakle, kao što smo već izveli matematiku, najveći francuski teretni brod ne emituje ni približno toliko ugljen-dioksida koliko to čini flota svih putničkih automobila te države. Ali, nakon dublje promisli, pitamo se kako stoje stvari sa još jednim opasnim zagađivačem, odnosno koliko brod emituje sumpornih-oksida, prvo brinući o jedinjenju atoma supmora s duetom atoma kiseonika (SO2).

„Emisije sumpora koje uzrokuju učesnici u pomorskom transportu su odgovorne za oko 50 hiljada preuranjenih smrtnih ishoda u Evropi, i to na godišnjem nivou,“ navodi se u izveštaju grupe Francusko prirodno okruženje.

Engleski Guardian i Daily Mail su još 2009. godine pisali o tome da oko 15 ogromnih broda koji nose kontejnere, emituju više sumpornih oksida od 760 miliona vozila koja saobraćaju na planeti u tom trenutku. Tvrdnja je zasnovana na radu profesora Džejmsa Korbeta zaposlenog na Univerzitetu u Delaveru.

„Automobili koji godišnje prelaze po 15.000 kilometara emituju otprilike 101 gram sumpornih-oksida tokom tog vremena,“ piše The Guardian, dok istovremeno najveći svetski brod emituje čak „5,200 tona sumpornih-oksida“, koji za razliku od putničom automobila, u radu provede oko 280 dana godišnje.“

Već brza matematika nam ukazuje na to da samo jedan od pomenutih petnaest džinovskih brodova emituje više sumpornih-oksida od cele francuske flote putničkih automobila, odnosno od 50 miliona vozila.

„Pojednostavljena kalkulacija“

Međutim, u obzir se mora uzeti još jedna bitna informacija. Kako je objavio BBC, interpretacija rada pomenutog profesora Džejms Korbeta, a od strane britanskih časopisa, potpuno je pogrešna.

Profesor je pojasnio da se njegov proračun zasniva na pretpostavki da „brodovi koriste pogonsko gorivo najlošijih karakteristika dok bi putnički automobili, nasuprot tome, sagorevali najčistiji benzin„. Čak ni profesor ne poriče da je kroz istraživanje tragao za svojom mrvicom popularnosti, odnosno ne suprotstavlja se zaključku da je „težio senzacionalizmu“.

„To je bila krajnje pojednostavljena kalkulacija“, pojašnjava kritičar s televizijske stanice BBC, „a sve sa željom da se privuče pažnja javnosti i pojača klimatska debata koja bi dovela do toga da pomorski transport bude ekološki podobniji, tako što bi se alarmirali bitni faktori u pomorskoj industriji.„

Izvor

Priredio: Zvezdan Božinović

(17387)