Najaerodinamičniji Volkswagen u istoriji
Osamdesetih godina prošlog veka je dostigao 362 km/h.
Praktično postoje tri načina da se automobil učini bržim: možete njegov pogon učiniti moćnijim, možete ga olakšati ili učiniti aerodinamički efikasnijim. Potonji atribut takođe igra ključnu ulogu u u okviru opšte efikasnosti vozila, jer kretanje kroz vazduh na aerodinamičniji način znači i manju potrošnju energije.
Bez obzira da li govorimo o klasičnim ili modernim automobilima, aerodinamika je važna. Ovoga puta Volkswagen evocira na svoje napore da automobile učini aerodinamičnijim kroz priču o svom najaerodinamičnijem automobilu ikada konstruisanom. Nazvan Aerodynamic Research Volkwagen, predstavljen je osamdesetih godina u formi jednoseda s koeficijentom otpora vazduha od samo 0,15 (većina današnjih serijskih automobila ima koeficijent otpora vazduha između 0,3 i 0,4).
Inženjeri kompanije su imali veoma jednostavan zadatak, koji je iziskivao veoma složenu soluciju da se na što aerodinamičniji način kreira karoserija u koju treba da stanu vozač, motor i četiri točka.
Vozilo je kreirano na aluminijumskom ramu s karoserijom od staklenih i ugljeničnih vlakana. Bilo je visoko samo 84 i široko 110 centimetara, s pokrivenim točkovima, glatkim podvozjem i pokretnim perajima, koja su održavala stabilnost pri visokim brzinama.
Rezultat je zaista bio impresivan. Automobil je posedovao relativno mali, 2,4-litarski turbobenzinac sa 180 ks, lociran iza vozača, povezan sa zadnjim točkovima direktno preko lanca. Pogonski sistem je imao interesantno rešenje što se hlađenja tiče – jedan veliki ventilacioni otvor, pozicioniran na „nosu“, propuštao je vazduh koji je uz minimalni otpor prolazio kroz hladnjak i izlazio kroz vrh vozila. Pored toga, iz voda iz rezervoara je ubrizgavana u usis turbopunjača.
Oktobra 1980, tim Volkswagenovih inženjera i test vozača je posetio stazu Nardo u Italiji, da bi testirao sposobnosti ovog vozila. U prvom času vožnje ARVW je dostigao 355 km/h, da bi na kraju ostvario 362 km/h, postavivši usput dva svetska brzinska rekorda.
AutoRepublika
(454)