Zanimljivost dana: Cimarron kao najveća sramota Cadillaca u istoriji

Gotovo svaki veći automobilski proizvođač sa dugom istorijom ima barem jedan poveći promašaj u karijeri. To ne mora automatski da znači da je takav automobil bio generalno loš, već ponajpre da jednostavno nije uspeo da prati visoke standarde koje su postavili ostali modeli kompanije. Razloga za takve ispade može biti više, od finansijske krize pa sve do potrebe da se firma oproba u klasi u kojoj nije imala mnogo iskustva. Za Cadillac, koji se dugo vremena smatrao “svetskim standardom“, takva uloga pripada modelu Cimarron.

Iako premijum divizija General Motorsa nije poslovala izvan domaćeg tržišta, Cadillac se tokom kasnih sedamdesetih godina prošlog veka mogao pohvaliti velikim uspesima. Godišnja prodaja se približavala cifri od 400.000 jedinica, što je bilo više nego svi konkurenti zajedno, a manji model Seville je privlačio kupce koji nikada ranije nisu posedovali neki primerak Cadillaca.

U isto vreme, General Motors je krenuo sa skupocenim projektom kojim je bilo predviđeno da se zamene svi kompaktni modeli (oni iz C segmenta) širom sveta, sa pogonom na zadnje točkove. Ranijih godina, svaki kontinent je imao svog predstavnika kao što su Chevrolet Vega u Americi, Opel Ascona u Evropi, Holden Torana u Australiji i Isuzu Florian u Japanu.

Planom je zahtevana globalna „J“ platformu na kojoj bi se proizvodili modeli za ceo svet sa pogonom na prednje točkove. Svaki kontinent bi imao slobodu da samostalno dizajnira takve proizvode, ali mehanički oni se nisu smeli razlikovati. Takozvani „J“ automobili su trebali da debituju do 1981. godine u Americi, odnosno godinu dana kasnije u ostatku sveta.

Nasuprot verovanju, Cadillac nije bio među kompanijama koje su planirale svoj „J“ automobil. Američka ponuda se trebala zasnivati na modelima Chevrolet Cavalier, Pontiac J2000 (kasnije preimenovan u Sunbird), Oldsmobile Firenza i Buick Skyhawk. Čak je i pozicija Buicka bila dosta iznenađujuća pošto su „J“ automobili planirani kao jeftino prevozno sredstvo sa pristupačnom cenom.

Međutim, naftna kriza iz 1974. godine je još uvek bila mnogima u mislima, a kada se desila još jedna pet godina kasnije, ogromnom broju proizvođača je postalo jasno da su vremena ogromnih dimenzija i kamionskih zapremina agregata prošla. Uz sve to, Cadillacov manji model Seville se pokazao toliko uspešnim da su saloni počeli za zahtevaju rivala uvoznim konkurentima kao što su BMW 320i, Audi 4000 (u ostatku sveta poznatiji kao 80), Saab 900 i Volvo 240.

Krajem 1981. godine, kada su prvi „J“ automobili počeli da pristižu u salone, prvom čoveku Cadillaca Edu Kenardu je isporučen Chevrolet Cavalier i dato mu je svega 12 meseci da od njega napravi luksuzni artikal.

Da je tim imao više vremena, možda bi konačan proizvod delovao bolje. Spomenuti model Seville je delio modifikovanu „X“ platformu sa još nekoliko značajnih modela General Motorsa (Chevrolet Nova, Pontiac Phoenix, Oldsmobile Omega i Buick Apollo), ali kupac to nikako nije mogao da primeti na prvi pogled pošto su se automobili značajno razlikovali.

Međutim, ovaj put vreme je radilo protiv Cadillaca i niko nije mogao da očekuje čudo posle 12 meseci. Izbor imena je pao na Cimarron po španskoj reči za osobe sa avanturističkim duhom u divljini i pojavio se u prodaji 1982. godine.

Sa dužinom od “samo“ 4,5 metra, Cimarron je bio najmanji moderni automobil kompanije. Njegov 1,8-litarski agregat sa samo 88 konja je takođe postao prvi Cadillac sa četiri cilindra još od 1914. godine, dok se snaga prenosila na prednje točkove preko četverostepenog manuelnog menjača.

Dok mehaničke karakterstike i nisu bile toliki problem, kupce je zaprepastilo to što Cimarron zapravo izgleda kao i dvostruko jeftiniji Chevrolet Cavalier sa izuzetkom maske hladnjaka i nekoliko hromiranih linija. Cadillac se nadao da će izbor opreme napraviti veliku razliku pa je ponudio klima uređaj, kožna sedišta, aluminijske felne, elektro-pokretana prozorska stakla i još mnogo toga, kao deo standardne opreme.

Istina da je takav potez učinio Cimarron privlačnijim u poređenju sa braćom, što se takođe odrazilo i na cenu koja je iznosila 12.130 američkih dolara (oko 32.500 današnjih dolara). Mediji nisu krili razočarenje, a sa njima su se složili i kupci. Prve godine je isporučeno samo 25.968 jedinica ili oko tri puta manje nego što se kompanija nadala. Oni koji su ga vozili nisu imali previše zamerki, ali su takođe izjavili da se isti automobil može dobiti pod Chevroletovom oznakom za daleko manje novca.

Do 1985. godine grešku je shvatio i Cadillac pa je počeo da reklamira svoj model kao “Cimarron by Cadillac“ umesto tradicionalog imena “Cadillac Cimarron“. Na taj način proizvođač je stavio do znanja da je zapravo modifikovao tuđi proizvod i da ovaj automobil zapravo ne predstavlja firmu.

Iste godine debituje i 2,8-litarski V6 motor sa 130 konjskih snaga kao i trostepeni automatski menjač. Prodaja se nikada nije oporavila i do 1988. godine će biti isporučeno samo 132.499 jedinica.

Cadillac se još nekoliko puta oprobao u kompaktnoj klasi. Tokom 1996. godine je stigao model Catera, koji je ustvari bio prepakovani Opel Omega, a devet godina kasnije u Evropi se prodavao i model BLS na bazi Saaba 9-3. Može se zaključiti da je tek model ATS uspeo da skine sramotu za Cadillac u kategoriji kompaktnih automobila dok je današnji CT4 dobio odlične ocene medija tokom premijere.

Zoran Tomasović

(2266)