Na dan 30. januar 1920. godine je osnovana preteča proizvođača automobila iz Japana Mazde. Danas je to cenjen i voljen globalni igrač automobilske industrije i verujemo da je umesno da se na kratko podsetimo koje su bile ključne mehaničke inovacije koje se mogu pripisati Mazdi, kao i da ponovo „bacimo oko“ na poneki legendarni model koji nam je marka iz Hirošime ostavila u amanet.
U toku ove godine, Mazda će otvoriti novo poglavlje svoje istorije. Već je predstavljen prvi električni automobil marke. On će poneti naziv MX-30, i biće specifičan, između ostalog, po tome što će sekcija na centralnoj konzoli biti presvučna plutom, što se može videti i kao melanholično podsećanje na početke, odnosno prvu delatnost kompanije. Naime, tada se društvo bavilo proizvodnjom čepova!
Osnivač kompanije je bio Jujiro Macuda. Pomenutog dana, Macuda je registrovao firmu u Hirošimi, pa se tako japanski proizvođač pridružuje klubu stogodišnjaka iz branše, u koji su se tokom ispraćene godine učlanili Citroen i Bentley. Prvi naziv Mazde bio je Toyo Cork Kogyo Co.
Nakon proizvodnje artikala od plute, kompanija se posvetila razvoju mašinskog alata, dok je prvo vozilo, model na tri točka, sišlo s proizvodnih traka tokom 1931. godne. Ponelo je naziv Mazda-Go. Samo par meseci nakon završetka Drugog svetskog rata, kompanija je nastavila s radom na komercijalnim vozilima.
Prvi putnički automobil ove marke je rođen 1960. godine. To je bio model R360 koji je praktično postavio kamen temeljac uspehu Mazde na tržištu kei automobila.
Upravo u toj deceniji je rođen jedan od najčuvenijih oslonaca ugleda kompanije. Naravno, reč je o rotacionom motoru. Mazda je takođe kupila licencu za Vankelov agregat tokom 1961. godine. Prvi serijski model koji je pogonio rotacioni motor je predstavljen 1967. godine i poneo je naziv Cosmo Sport 110S.
Mazda je dugo ostala verna ovom tipu motora i to ponajpre s vozilom koje će moguće ostati deo legende, dok ima i spekulacija prema kojim se sprema naslednik za RX-7, ali koji ne bi koristio Vankelov agregat.
Japanska marka takođe neguje tradiciju mehaničkih inovacija uz izraženu težnju ka ispoljavanju individualnosti. Upravo to se može navesti kao razlog odbijanja uklapanja Japanaca u sveopšti trend smanjivanja radne zapremine motora koja se kompenzuje (izraženijom) turbo asistencijom. Mazda i dalje tvrdoglavo forsira atmosferske motore veće zapremine, nazivajući ih „taman tolikim“ koliki treba budu.
Kompanija iz Hirošime je tokom 2019. godine predstavila Skyactiv-X tehnologiju koja je iskorišćena po prvi put u globalnim razmerama, za proizvdonju benzinskih motora koji će funkcionisati po principu koji oduvek karakteriše dizel pogonske jedinice.
Težnja za jedinstvenošću je kompaniju ostavila bez članstva u nekakvim alijansama i grupacijama širih razmera, omogućavajući tako značajnu dozu nezavisnosti za rukovodstvo. Ford je tokom 1979. godine kupio četvrtinu akcija Mazde, a svoj udeo je povećao na trećinu tokom devedesetih godina prošlg veka.
Nakon toga, Amerikanci su se povukli dok se Mazda zbližila sa najvećim proizvođačem vozila iz Japana (neretko i na globalnom planu). Toyota trenutno drži 5,1% kapitala Mazde i razvija nekoliko projekata u timu s našim slavljenikom.
Očigledno, nemoguće je pričati o tako značajnom jubileju japanskog brenda, bez da bude pomenut zaista kultni model kompanije. Radi se o malom sportskom automobilu Mazda MX-5. To je ujedno i najpopularniji roudster na svetu jer je, počev od 1989. godine isporučen na više od milion adresa. Maleni lepotan i dan, danas ostaje jedan od najpopularnijih pristupačnih sportskih modela.
AutoRepublika
(292)
Suviše kratak video da bi u njega stalo sve vredno pomena.