Danas se sve radi digitalnim putem, ali se osnovne ideje, koje su nastale upotrebom papira i olovke, primenjuju i sada. Ukoliko ste novajlija u svetu automobilskog dizajna, a zainteresovani ste za njega ili vam je on hobi, onda reč „proporcije“ igra značajnu ulogu u vašem delanju.
Međutim, šta su proporcije i zašto bi one trebalo da utiču na nešto što služi da nas preveze od tačke A do tačke B? Pa, ispostavilo se da je crtanje automobila u velikoj meri slično crtanju osobe ili životinje. Prosto, potrebna vam je referentna tačka, na koju se sve ostalo oslanja.
Kada je reč o osobi, referentna tačka je glava. Visina ljudskog bića generalno iznosi od šest do osam „glava“. Kod automobila, tu ulogu igraju točkovi, diktirajući visinu ili dužinu vozila.
Možda ste i ranije videli prikaz na kojem se vide krugovi na BMW-u, Audiju i Mercedesu. Autor je automobilski dizajner, Berk Kaplan, koji je iskoristio tri moderna nemačka hedžbeka da istakne poentu.
Tačnije, tu su Audi RS3 Sportback, BMW M135i xDrive i Mercedes-AMG A35. Na prvi pogled, reč je o tri različite mašine, ali zapravo one igraju po istim pravilima, kada je reč kako jedan kompaktni hedžbek treba da izgleda.
Primera radi, distanca između točkova iznosi grubo tri širine kruga a visina dve do bočnih prozora, odnosno 2,5 ukupno. Ukoliko produžimo međuosovinsko rastojanje, dobićemo karavan, podignimo krov, eto ga monovolumen.
Drugi elementi su takođe vezani za točkove. Primera radi, možemo nacrtati liniju koja prolazi kroz vetrobran i dodiruje prednju gumu i praktično se završava u odbojniku.
Pozicija svetala takođe nije „nasumična“. Na sva tri nemačka kompakta, farovi su u liniji s horizontanom pravom koja se pruža preko vrhova točkova, dok zadnja svetla počivaju za visinu prednjih iznad. Generalno, karakterna podižuća linija počiva tamo gde su locirane ručke vrata.
AutoRepublika
(1962)
