EU prikuplja podatke o potrošnji svakog (novog) vozila već od 1. januara 2020.

Obaveza proizvođača automobila u budućnosti će biti da prenose podatke o zaista ostvarenoj potrošnji goriva vozila iz sopstvene proizvodnje, dakle zabeležene u realnom saobraćaju, i to u korist nadležnih tela Evropske unije. Očekuje se da predmetna odredba doprinese većoj transparentosti, a primena ove mere bi lako mogla dovesti do toga da čak i vozači budu zakonom prisiljeni da štede gorivo.

Počev od 2021. godine, Komisija Evropske unije će biti u obavezi da vrši nadzor nad potrošnjom putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila. Proizvođači će biti obavezani da obezbede snimljene podatke o potrošnji i da ih dostave Komisiji za svako vozilo ponaosob, što samo povećava pritisak na kompanije kako bi proizvodile što ekonomičnija vozila, i što bi bilo dokazivo ne samo tokom sprovođenja propisanih testova, već i u svakodnevnom životu.

Odredba koja je doneta predstavlja deo procedura propisanih WLTP testovima. Cilj Evropske komisije jeste da se uveri da će cifre o potrošnji goriva koje dostavljaju proizvođači biti veoma približne, ako ne i identične onima koje se dobijaju u realnim uslovima.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Međunarodni odbor za čist transport (International Council on Clean Transportation – ICCT), potrošnja novih putničkih automobila u svakodnevnoj eksploataciji je u proseku za 39% viša od one koja se dobija prilikom testiranja koja sprovode proizvođači.

Preduslov koji omogućava prenos podataka koji obezbeđuje proizvođač se odnosi na prisustvo merača potrošnje na samom vozilu (takozvani On-Board Fuel Consumption Meter – OBFCM). Kompjuterski program je zadužen za beleženje potrošnje goriva od strane vozila, nezavisno od toga da li se radi o konvencionalnom, hibridnom ili električnom vozilu.

Uređaj OBFCM će stoga biti obavezan deo opreme svakog novog vozila koje je namenjeno tržištu EU a koje siđe s proizvodnih traka nakon 1. januara 2020. godine. Ova odredba će se odnositi na sva vozila iz novih modelnih generacija, ali isto tako i na restilizovane verzije, kao i na varijante u kojima je implementirana nova pogonska jedinica. Godinu dana kasnije, sva nova vozila će mandatorno morati da poseduju OBFCM. Tada postaje obavezna i dostava podataka Evropskoj komisiji.

Proizvođači obavezani da dostavljaju podatke od 2021.

Već danas mnogi proizvođači poseduju odgovarajuću tehnologiju. „Ono što je međutim novost jeste da će proizvođači, počev od 2021. godine morati da precizno beleže podatke i dostavljaju ih Evropskoj komisiji,“ navodi Peter Mok iz ICCT-a. Do ovog trenutka, proizvođači su koristili podatke o potrošnji samo za interne potrebe.

Vodeći proizvođači su pripremljeni za promenu, kako sami naglašavaju. „U poređenju sa sertifikovanim standardnim vrednostima, postoje devijacije, odsutpanja u zabeleženim ciframa dobijenim u uslovima koji vladaju u realnom saobraćaju,“ kaže portparol Mercedesa. Shodno tome, podrška za novi uređaj je već tu, a za uvođenje novine se priprema i BMW, navodi se u saopštenju bavarske kompanije.

Međutim, još uvek je nejasno kako će se budući transfer podataka odvijati u tehničkom smislu. „Tačna procedura slanja, ocenjivanja i upotrebe podataka koje OBFCM zabeleži, još uvek nije precizno određena,“ navodi portparol Volkswagena. Treuntuno se razmatraju razne opcije koje bi trebalo da omoguće:

• Da podaci mogu biti očitani od strane inspekcije koju bi sproveo TÜV, a zatim i preneti na adresu Komisije,
• Da podaci mogu biti provereni tokom kontrole na licu mesta, to jest u saobraćaju,
• Da podatke prikuplja centralni flotni operater, na primer nekakav centar u rentalnim kompanijama,
• Automatizaciju bežičnog i direktnog prenosa podataka iz vozila na adresu Evropske komisije.

„Uz automatizovan proces prenosa podataka, odgovornost bi ležala na proizvođačima a rizici od nastanka greške prilikom prenosa, bili bi svedeni na apsolutni minimum,“ kaže Mok. Očitavanja koja bi sprovodio TÜV, s druge strane, podrazumevala bi značajno usporavanje prenosa podataka a u nekim zemljama je ta obaveza neizbežna tek nakon četiri godine. Isto tako, baratanje podacima na određenom uzorku, onemogućilo bi preciznu bazu za odlučivanje. Kojim putem će Evropska komisija krenuti na dalje, ostaje nepoznato još uvek.

Čak će i vozači osećati posledice ove novine

Nejasno je takođe i koje će brojke Evropska komisija objavljivati. „Zvuči logično da će zakonodavac podatke grupisati po pojedinim tipovima vozila,“ navodi Mok. Tada bi bilo moguće specificirati podatke potrošnji različitih modela a potom ih i porediti.

S druge strane, ne bi bilo transparentno, barem ne u dovoljnoj meri, kada bi Evropska komisija objavljivala prosečne razlike u potrošnji svih vozila za koja raspolaže podacima.

Uz ovako dragocene podatke, ne samo da će teret odgovornosti za efikasnost vozila biti na leđima proizvođača, već će i vozači biti primorani da voze ekonomično, a što bi dodatno moglo biti podstaknuto uvođenjem takozvanog oporezivanja na osnovu emisije štetnih ugljen-dioksida.

Vozači koji koriste svoja vozila na posebno ekonomičan način bi bili oslobođeni plaćanja dela poreza dok bi oni koji su raskalašni morali da plate više. Ostaje nejasno kako bi se nagradilil oni vozači koji ređe koriste vozila, odnosno kako uzeti u obzir to što neko prevali, čak i u krajnje razvratnom stilu, ali ipak značajno manji broj kilometara od drugog, možda čak i ekstremno pažljivog vozača (u smislu energetske efikasnosti).

Bilo kako bilo, izvesno je da će trebati vremena da se stvari iskristališu, posebno u uslovima visokog nivoa birokratizacije institucija Evropske unije. Aktuelnim planovima je predviđeno da Evropska komisija izađe u javnosti s prvim izveštajem u periodu između 2021. i 2026. godine.

Na osnovu dobijenih podataka, pristupiće se izradi nove regulative koja će stupiti na snagu nakon 2030. godine.

AutoRepublika

(367)