Zanimljivost dana: Motocikl ili ne – Dodge Tomahawk

Mnogi će se složiti da je Salon automobila u Detroitu iz 2003. godine bio najbolji u dugogodišnjoj istoriji američke prestonice na četiri točka. Cadillac je dbitovao s konceptualnim modelom Sixteen sa kamionskim motorom od 16 cilindara i podsetio na svoje zlatne dane iz tridesetih godina prošlog veka.

Fordov konceptni model 427 je takođe potražio inspiraciju u legendarnim modelima iz šezdesetih godina. Preko 810.000 ljudi je posetilo sajamski događaj, a na kraju dana najviše pažnje je privukao jedan prototip model Dodga koji se zvao Tomahawk. Do današnjeg dana javnost je podeljena po pitanju mišljenja da li je reč o automobilu ili motociklu, ali nema sumnje da je svaki ljubitelj vozila na dva i četiri točka čuo za Tomahawk.

Istorija ovog vozila počinje krajem devedesetih godina prošlog veka kada se jedan od inženjera Chrysler korporacije Bob Šroder došao na ideju da na šasiju motocikla postavi ogromni V10 agregat iz modela Dodge Viper.

Ova ideja nije bila nova i poznati proizvođač Boss Hoss posluje već duži niz godina sa identičnom formulom gde je orijentacija bačena na Chevroletove motore. Ideja je nekoliko puta predstavljana glavnim ljudima u kompaniji, a na kraju je stigla i do prvog čoveka Ditera Cečea. Njemu se izuzetno dopala pa je najavio prototip model za spomenuti Sajam automobila u Detroitu.

Originalni plan je zahtevao dva točka, ali posle raznih pokušaja oni su delovali smešno pored širokog V10 motora. Iz tog razloga, odluka je pala da Tomahawk dobije po dva pneumatika sa svake strane, a oni su bili toliko usko spojeni jedan drugom da se zaista dobijala impresija da je reč o motociklu.

Prema američkim standardima, da bi se vozilo smatralo motociklom mora da poseduje manje od tri točka pa samim tim Tomahawk se, barem zvanično, vodio kao automobil. Dizajner Mark Volters je koristio takozvani „Art Deco“ stil iz tridesetih godina kao inspiraciju za svoje delo, dok je kompletan prototip model napravila firma RM Motorsports iz američke savezne države Mičigen.

Konačan proizvod je bio težak 675 kilograma i mogao je da se „nagne“ do ugla do 45 stepeni i da pri tom sve četiri gume ostanu na zemlji.
Srce Tomahawka je činio Viperov 8,3-litarski V10 motor sa 500 konjskih snaga dok je jedini menjač bio dvostepeni manuelni. Tokom zvanične prezentacije Dodge je izjavio da ubrzanje do 100 km/h iznosi 2,5 sekunde, ali nije želeo da otkriva nikakve druge tehničke detalje.

Jedan od neimenovanih inženjera će kasnije reći da bi Tomahawk u teoriji mogao da dostigne čak 420 mph (680 km/h). Ova tvrdnja je kasnije osporavana mnogo puta i poređenja sa modifinovanim verzijama značajno aerodinamičnijih motocikla kao što su Suzuki Hayabusa i Kawasaki ZX-12R, pa je maksimalna brzina od 250 mph (400 km/h) značajno realnija.

Chrysler korporacija nije planirala serijsku proizvodnju, ali je interesovanje bilo toliko velike da je na kraju ipak odobrena limitirana ponuda od devet jedinica. Za svaki od njih vlasnik je morao da izdvoji 555.000 američkih dolara, ali je postojala jedna izuzetno bitna „caka“. Naime, nijedan Tomahawk nije bio legalan za uličnu upotrebu pa vlasnicima služi samo za pokazivanje na izložbama.

Chrysler je zaključio da bi posao legalizacije bio izuzetno skup, posebno po pitanju bezbednosnih mera, pa je samim tim prodao proizvod bez ikakve garancije ili odgovornosti. Nijednom mediju nije dozvoljena test vožnja, a prema nekim pričama nijedan vozač nije dostigao brzinu veću od 160 km/h.

Lako je zaključiti da je Tomahawk promašaj, ali je rukovodstvo korporacije s njegovim plasmanom ipak uspelo u svojoj nameri. Barem na kratak period je postavio Dodge u centar pažnje i potvrdio da je reč o kompaniji koja se ne boji oprobati sa nečim novim.

Zoran Tomasović

(790)