Zanimljivost dana: Zaboravljeni Dodge Charger – “L-Body“

Britanski automobilski novinar Ričard Hamond je poznat kao veliki ljubitelj američkih klasičnih vozila. Jedan od proizvoda u njegovoj kolekciji je crni Dodge Charger iz 1969. godine, za razliku od primerka iz 1968. godine na naslovnoj fotografiji. Voditelj se o svom automobilu izuzetno pohvalno izrazio u jednom izdanju kultnog serijala “Top Gear“ i uporedio ga sa još jednom ikonom američke automobilske industrije, Fordom Mustangom.

Naime, Hamond je tvrdio da je Mustang nešto kao Marlon Brando, koji je imao izuzetno zapaženu karijeru kao mladić dok se u kasnijim godinama udebljao i pravio skandale. Sa druge strane, za poziciju Chargera je izabrao još jednu holivudsku ikonu, Džejmsa Dina, koji je umro mlad pa ga svet pamti samo kada je bio na vrhuncu slave.

Prevedeno na automobilski jezik, Ford je brukao Mustanga sa smešnim verzijama tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka dok je Dodge na vreme ugasio Charger da ga ne bi sramotio pod stare dane.

Da li je zaista bilo tako ili je Hamond izmislio priču jer ipak “svaki Ciga svog konja hvali“? Pa Britanac definitivno nije u pravu, ali ga ne možemo kriviti što nije upoznat sa celokupnom istorijom Chargera jer je ona takva da bi je i sam Dodge najradije zaboravio.

Dodge Charger je originalno debitovao 1966. godine i u narednih osam godina je uživao u velikom uspehu. U tom periodu su debitovali neki od kultnih modela koje je svet imao prilike da vidi na malim ekranima, i to u ostvarenjima kao što su film “Bullitt“ i serija “The Dukes of Hazzard“, na primer.

Do ranih sedamdesetih godina Ameriku je zahvatila naftna kriza, a zatim su na snagu stupili i novi zakoni po pitanju izduvnih gasova i bezbednosti. U takvim uslovima, postalo je jasno da su dani vozila visokih performansi odbrojani. Ali dok je snaga počela da izumire, kupci su se okretali luksuzu pa je Charger za 1975. godinu ušao upravo u takvu kategoriju. On je zapravo bio samo prepakovani Chrysler Cordoba, a na tržištu je opstao samo četiri godine pre nego što ga je zamenio model Magnum.

Tokom 1978. godine Chrysler korporacija je predstavila par kompaktnih automobila Plymouth Horizon i Dodge Omni, a oba su razvijena u saradnji sa evropskim partnerom Šimcom. Horizon i Omni su bili relativno komotni, to jest prostrani, ali bez ikakvog sportskog duha pa su već naredne godine stigle nove verzije.

Reč je o hečevima sa troje vrata poznatim kao Horizon TC3 i kao Omni 024, a pokretao ih je Volkswagenov 1,7-litarski benzinac sa 70 konjskih snaga. Međutim, već 1983. godine TC3 postaje Plymouth Turismo, a Omni 024 poznati Dodge Charger.

U poređenju sa Omni 024, Charger je doneo nekoliko dizajnerskih izmena u vidu novih branika, felni i novog 2,2-litarskog motora sa 84 “konja“. Ovaj potez se i nije preterano dopao kupcima koji nisu navikli na motor sa četiri cilindra i pogon na prednje točkove za automobil koji nosi Charger oznaku.

Onda se već 1985. godine u posao meša legendarni Kerol Šelbi, dodaje turbo punjač (čime snaga skače na 146 “konja“) i modifikuje ogibljenje i kočnice. Iako nije bio ni malo jeftin, Charger Shelby je mogao da ubrza do 100 km/h za ispod osam sekundi, a u debitantskoj godini je proizvedeno 7.709 jedinica.

Charger L-Body (po istoimenoj platformi) će se proizvoditi do kraja 1987. godine bez većih promena. U poslednjoj godini Shelby će debitovati s još moćnijom verzijom sa 175 konjskih snaga, a biće proizvedeno svega 1.000 primeraka.

Prodaja će uvek ostati izuzetno niska, ali dovoljno dobra da se na njoj pravi profit. Ovo nije bio poslednji put da Dodge koristi Charger oznaku i ona je ponovo oživljena 2006. godine i u proizvodnji je do današnjeg dana. Reč je o limuzini, ali sa pozitivne strane ovaj velikan barem pruža moćne agregate koji se mogu pohvaliti sa osam cilindara i pogon na zadnje točkove.

Zoran Tomasović

(505)