Koja sve goriva može da koristi „dizel“ motor?

Motori s kompresionim paljenjem, danas opšte poznati kao dizeli, inicijalno su dizajnirani da rade na ulje od kikirikija, ne naftni derivat koji danas poznajemo. Zapravo, izumitelj ovog motora ga je kreirao da koristi praktično bilo koje gorivo, koje može da sagoreva u svojim cilindrima.

Ipak, tokom istorije, dizel motori su u najvećoj meri koristili naftni derivat, da bi se u međuvremenu, zbog potrebe za ekološki podobnijim ambijentom, pojavila alternativna goriva, koja nisu bazirana na nafti. Doduše, mnoga postoje već dve decenije, ali se u veoma malom procentu nalaze u dizel motorima. Neki javni prevoznici, kao i farme, koriste biodizel za svoja vozila, odbacivši u potpunosti konvencionalno gorivo.

Dakle, u teoriji je mnogo toga rešivo, ali se u praksi to ne dešava. Za tako nešto možemo i uprti prstom u naftne kompanije, koje neće dozvoliti da im neko otkida značajan deo tržišnog kolača. Ipak, mada alternative nisu „mejnstrim“, postoji gomila opcija koje mogu da donesu brojne beneficije.

Biodizel

Ovo je zajednički naziv za dizel koji se dobija iz prirodnih izvora koji ne uključuju bilo kakve komponente bazirane na nafti. Tu podrazumeva biljna ulja, pa čak i životinjske masti, procesuriane na način da bi se mogla koristiti kao gorivo. Verovatno, najčešći izvor je uljana repica, ali se dosta koristi i palmino ulje, kao i svaka druga žitarica bogata uljem.

Ovo gorivo može da se meša s regularnim dizelom, a može da se koristi samostalno. Međutim, ono nije savršeno, jer se ne skladišti kao normalan dizel (nije baš upotrebljivo posle osam meseci), i ne pruža toliko snage u motorima. Uz to, može biti i viskoznije, što otežava cirkulaciju pri nižim temperaturama, mada se ovo može rešiti uz pomoć razređivača i aditiva.

Prerađeno biljno ulje

Reciklirano prehrambeno ulje pripada kategoriji biodizela. Međutim, razlikuje se jer ne zahteva sopstveni proizvodni proces a i ekološki je prihvatljivije. Dakle, ono ne samo što zahteva manje energije da bi se proizvelo, već njegovi „zeleni“ kredencijali su dodatno unapređeni, jer bi u suprotnom to bio čist otpad. To znači da je sagorevanje ovog goriva u motorima sjajan način za racionalnu eksploataciju i u isto vreme oslobađanje od otpada.

Naravno, ne možete samo isprazniti sadržaj iz friteze u rezervoar. To ulje najpre treba da bude filtrirano, da se uklone sve nečistoće, i baš kao u slučaju regularnog biodizela, treba da se pomeša s dodatnim hemikalijama da bi funkcionisalo kako treba u motoru. Zapravo, ukoliko bi agregat radio isključivo na prehrambenom ulju, bio bi mu neophodan sistem grejanja goriva. U suprotnom, moglo bi doći do zagušenja kada temperature padnu, zbog povećanog viskoziteta.

Gorivo iz „plave sirovine“

Plava sirovana je proizvod koji je patentirala nemačka kompanija Sunfire. Proizvodi se uz pomoć čiste energije, gde se voda podvrgava elektrolizi i deli se na osnovne elemente, vodonik i kiseonik. Vodonik nakon toga ide u reaktor zajedno s ugljen-dioksidom iz atmosfere, gde pod visokim pritiskom dolazi do hemijske reakcije (Fischer-Tropsch proces), odnosno stvaranja ugljovodonika dugih lanaca (tečnosti). Naravno, upravo su fosilna goriva zasnovana ugljovodonicima, te otuda naziv „plava sirovina“.  Njenim procesuiranjem se dobija e-dizel, a o korišćenju viška ugljen-dioksida iz atmosfere radi proizvodnje goriva, nedavno smo pisali. Uglavnom, e-dizel odlikuje visok cetanski broj, kao i odsustvo sumpora i aromatičnih komponenti. Ovo u prevodu podrazumeva gorivo koje pruža motorima mnogo više snage, a prilikom sagorevanja emituje mnogo manje štetnih hemikalija.

Dimetil Etar (DME)

Reč je o gasu koji između ostalog nalazi u laku za kosu, ali je njegova upotreba daleko šira. Pokazao se kao validno gorivo za motore s kompresionim paljenjem, koji ga mogu koristiti uz minimalne modifikacije. Pored toga, ovo gorivo praktično u potpunosti eliminiše omraženu čađ i mikročestice, koje poslovično emituju dizel motori. Nisu pogođene ni performanse, naprotiv, tako da se dimetil etar nameće kao solidna solucija.

Zemlja koja se u velikoj meri oslanja na dizel gorivo, i gde postoje napori da se započne proizvodnja dimetil etra za komercijalni prevoz, je Australija. Tehnologija je zapravo već dostupna, a prepreku predstavlja činjenica da je DME trenutno tri puta skuplji od proizvodnog procesa konvencionalnog dizela.

Ostale alternative

Prethodno navedene solucije najviše obećavaju, ali nisu jedine kada su dizeli u pitanju. Butanol iz biomase se takođe spominje u studijama vezanim za alternativna goriva, mada je sam po sebi težak za upotrebu i da bi funkcionisao, treba da se meša s konvencionalnim dizelom u varijabilnim proporcijama.

Etanol takođe može da se koristi za dizel motore, mada, baš kao i butanol, treba da se meša s drugim gorivom da bi sagorevao (a posebno podmazivao) kako treba. Ipak, može da čini više od 15 odsto mešavine.

Gorivo iz algi je takođe na listi perspektivnih alternativa. Navodno, neke vrste mikroalgi su sjajne za proizvodnju ulja (do šezdeset odsto njihove kompletne mase). Ostatak procesa je manje-više  isti kao u slučaju proizvodnje regularnog biodizela.

AutoRepublika

Priredio: Pavle Barta

(11281)