Drastičan pad posete na Salonu automobila u Frankfurtu bi mogao označiti njegov kraj

IAA u Frankfurtu se ne piše dobro. To je doslovno jedini zaključak koji se nameće kada se pogleda broj posetilaca na ovogodišnjoj manifestaciji, koji je pao za gotovo trećinu.

Čak i pre nego što su otvorene kapije frankfurtskog sajma 12. septembra, „šuškalo se“ da stvari ne stoje dobro.

Odsustvo kompanija kao što su Toyota, Renault, Peugeot, Nissan, Fiat i Ferrari, predstavljalo je snažan udarac organizatorima iz VDA. Povrh svega, na hiljade ekoloških aktivista je protestovalo ispred ulaza, jasno demonstriravši rastuće tenzije između nemačke automobilske industrije i ekoloških struja u zemlji.

S druge strane, proizvođači automobila su nastojali da pokažu do koje mere su posvećeni dekarbonizaciji flota, s novim modelima kao što su Porsche Taycan, Opel Corsa-e i Volkswagen ID.3. Međutim, nisu uspeli da izazovu posebno uzbuđenje kod publike.

Ovogodišnji događaj, koji se završio u nedelju, posetilo je 560.000 ljudi, sudeći po podacima VDA. Ovo je poprilično manje kada se uporedi s 810.000 sa bijenalea iz 2017., kada se manifestacija održala usred „dizelgejta“ i inicijativa da se izbaci dizel iz gradova.

Već tada je došlo do diskusija da li salon ima pravi format, jer je broj posetilaca pao sa 931.700 iz 2015., što je bila najbolja poseta u poslednjih osam godina.

Simptomatično je da poseta na velikim automobilskim salonima opada, od Detroita do Pariza. Za to je odgovorno i slabije interesovanje kompanija, koje su sve više fokusirane na sopstvene događaje i „livestream“ programe. Pored svega, Frankfurt je imao taj peh da je štrajk koji je vodila mlada švedska aktivistkinja, Greta Tunberg, pao u petak za vreme trajanja salona.

Samim tim što je dosta proizvođača nedostajalo, bilo je mnogo neiznajmljenog prostora, kao i manje ambicioznih štandova. Bivši šef Opela, Karl-Tomas Nojman, „tvitovao“ je da je ovogodišnji događaj bio prava propast i tužna senka onoga što je nekada predstavljao. On je čak predvideo da neće biti IAA 2021.

U budućnosti, menadžeri koji se budu bavili organizacijom i kreiranjem (skupih) događaja, moraće vredno da rade da bi opravdali ulaganja. Razlog počiva u nečemu što ekonomisti zovu „mrežni efekat“. Velike gomile privlače više ljudi, dok ih manje prisustvo dodatno obeshrabruje. Bez obzira da li su u pitanju digitalne platforme ili marketing u stvarnom svetu, može biti smrtonosno kada su trendovi protiv vas.

Predsednik VDA, Bernhard Mates, rekao je da je asocijacija veoma zadovoljna interesom javnosti za šou, dodavši da je događaj stekao nove dimenzije u video klipovima na društvenim mrežama. „U digitalnoj eri, ono što se broji, ne oslanja se samo na broj pokrivenih kvadratnih metara, već i relevantnost“, rekao je on.

Mates je takođe izjavio da asocijacija planira da podmladi format šoua, tako što će mu  podariti ambijent tematskog parka i preneti koncept mobilnosti iz sajamskog kruga u grad, da bi se u priču uključili ljudi u njihovim svakodnevnim životima.

„Pitanje lokacije je spojeno s ovim“, rekao je Mates.

Šef VDA, koji je samo nekoliko sati nakon što je događaj zvanično započeo, najavio da će istupiti s funkcije krajem godine, takođe je rekao da je Frankfurt i dalje aktuelan, uz druge opcije.

Nemački mediji su izvestili da će odluka o formatu i lokaciji biti doneta u proleće. Berlin, sa svojom mladom, tehnološki obrazovanom populacijom od 3,75 miliona duša, i brojnim startap firmama vezanim za prevoz, mogao bi da bude izbor za sledeći događaj.

Naravno, pod pretpostavkom da će uopšte i postojati za dve godine.

AutoRepublika

(296)