Intervju: Pih nije bio ni blizu odličnog inženjera, a ni Quattro nije njegov izum

Ferdinand Pih je u javnosti smatran velikim i značajnim pronalazačem, ali to ubeđenje i nije baš realistično, tvdi Fridrih Indra koji je blisko sarađivao sa pokojnim Pihom u kompaniji Audi. Nemački Spiegel je priredio intervju koji bi trebao da baci novo svetlo na prave posebnosti legendarnog menadžera.

Inače, sagovornik nemačkog lista, Fridrih Indra je 1940. godište i njegova specijalnost je razvoj motora. Tokom 1979. godine je na insistiranje upravo Piha prešao iz Alpine u Audi kako bi preuzeo mesto direktora razvoja agregata. Na toj poziciji je proveo narednih šest godina, odnosno 1985. je preneo radnu knjižicu u Opel gde je boravio sve do 2005. Tamo je takođe bio direktor razvoja motora i transmisija, a gotovina na ime zarade je stizala od američkog General Motorsa.

Tokom 1991. godine je postavljen za počasnog profesora u oblsti motora sa unutrašnjim sagorevanjem na bečkom Tehnološkom fakultetu.

Pitanje: Pošto nam je poznato da ste od 1979. do 1985. godine radili pod patronatom Ferdinanda Piha, da Vas pitam kakav je pretpostavljeni on bio?

Pih je dolazio na odlične ideje, imao je nestvaran smisao da izabere prave sugestije za one koje će podržati. Ali, on svakako nije bio briljantan inženjer prema mojim shvatanjima, i svakako nije bio onakav kakvim ga mediji uporno predstavljaju.

Nikada nije priznao da je ideja za Quattro ono što pripada Valteer Trezeru. Laskalo mu je to što su svi pisali o njemu kao genijalnom inženjeru, a on to zapravo nije bio, ali ni približno. Ono gde jeste bio genijalan jest odlična moć prepoznavanja pravih ideja i primena istih.

Pitanje: Ali kada se neko kiti tuđim perjem…. priznaćete da je to baš, baš nepošteno prema okruženju i „vlasniku perja“?

Čija god da je ideja, naposletku to znači vrlo malo. Ukoliko tvorac ideje nema šefa koji će umeti da prepozna pravu ideju, uobliči je a zatim i proda na tržištu, onda ni najbolja ideja nema nikakvu vrednost. 

A to je polje gde je Ferdinand Pih briljirao. Nije birao metode kako bi stvrnosti priveo ideje u koje je verovao. Nakon što je izlogicirao da je neki projekat profitabilan, pridobijao bi članove upravnog odbora za svoje stavove, jednog po jednog.

Pitanje: Šta je nagnalo Piha da vas dovede iz Alpine koja je bila mali proizvođač?

Firma je imala more problema u pogledu razvoja modela Audi 100. Njegov motor je bio postavljen isuviše napred, pa bi ugradnja većeg agregata odnosno sa više snage bila praktično nemoguća. Zato smo trebali turbo punjač, a u to vreme sam ja veoma uspešno razvijao turbo punjače u Alpini. Zato me je Pih i zvao.

Pitanje: Kako Vam je delovala kompanija u kojoj ste dobili posao?

Kada je Pih preuzeo Audi, to je bila apsolutna ruina od kompanije, nije bilo ničega u njoj. Imao je običaj da me tokom noći provede kroz pogone. Prolazili smo kroz kancelarije koje su izgledale kao iz Srednjeg veka. Kažem vam, Audi je bio oronula firma. A on je želeo da od takvog društva načini premijum proizvođača.

Pitanje: Kako se Ferdinand Pch nosio sa tadašnjim imidžom Audija?

U to doba smo često putovali automobilom iz Ingolštata do fabrike u Nekerslumu, a Pih je uvek vozio sumanutom brzinom. Na moje pitanje, otprilike: „ U kom si fazonu, smanji malo doživljaj, što juriš tako?“ on je imao spreman odgovor. „Znaš, u svim ovim BMW-ima i Mercedesima koje sada pretičemo, e u njima sede budući vozači Audija“. To je bio tipičan njegov tekst. Zaista je i uspeo u svom naumu, a ako pogledate današnje autoputeve shvatićete da su vozila marke Audi zapravo najbrža na cesti.

Pitanje: Da li je Pih uvek imao pripremjene tako jednostavne odgovore?

Ma kakvi, Pih je bio isuviše komplikovana osoba i sve što je objašnjavao ljudima činio je to na vrlo komplikovan način. Umetnost inženjeringa se baš ogleda u tome da sve stvari maksimalno pojednostavite. 

Ukoliko nekoj osobi objasnite rešenje na način da ga momentalno razume, već onda ste standardno dobar inženjer. S druge strane, onaj koji širi auru da vlada idejama koje većina ljudi ne razume, on je smatran automatski vanserijskim talentom.

Pitanje: Šta najviše ceni tako zahtevan i komplikovan pretpostavljeni u svakodnevnom životu?

Kvalitet je oduvek bio ekstremno značajan za njega. Na tu temu čak ni sebi nije davao nikakvog prostora za „švercovanje“, živeo je život veoma revnosne osobe. Imali smo običaj da se vozimo pustinjom, a on je po običaju gazio gas do daske. Neretko je „leteo“ i 200 km/h, niko nije mogao da ga sustigne, a to je bilo užasno.To što morate da sprovedete i zimske i letnje testove, bez razlike koliko je napolju vrelo ili ledeno.

Mi ostali nismo imali nikakav izbor, ako je to mogao šef, e pa mogli su i svi ostali majčini sinovi.

Pitanje: Vaša epizoda s Audijom se završila nakon šest godina. Zašto ste morali da odete?

Pih je bio sprečen da prisustvuje premijeri kupe verzije modela Audi 80, pa sam otišao ja. Nakon toga je izvršni rukovodilac Volfgang Habel, baš kao i mnogi drugi, komentarisao kako sam ja to odradio mnogo bolje nego što bi to mogao Pih. Njemu je oduvek teško išlo s govorancijama. Zato je Habel insistirao da ja budem taj koji će da predstavlja nove modele, one koje bi verovatno Pih prezentovao.

Pitanje: Zvanična verzija kaže, ako uopšte dobro razumemo, da ste Audi morali da napustite zbog povrede odredbe o službenoj tajni. Kako ste nastavili s radom?

Pa prvo sam otpušten, a tek onda sam prešao u Opel, pa onda u američki General Motors. U obe kompanije je atmosfera bila prijatnija, ljudi su između sebe više polemisali. Razgovaralo se a jedni druge su slušali s pažnjom. Nije sve bilo do puke hijerarhije. To je bio pravi primer timskog rada u kojem je svako davao maksimum u svom timu. To je očajnički nedostajalo Audiju.

Pitanje: Da li je Pih bio isuviše naporan?

Naravno da je bio „smor živi“, ali čak i takav je bio nestvarno dobar menadžer. Za više od šest ili sedam godina sam shvatio da je bilo nemoguće opstati u Volskwagenu ukoliko niste Pihu bili bezrezervno odani i ponizne. Tražio se poseban karakter (s elementom beskičmenjaštva), a našao se Martin Vinterkorn. Zaposlenim licima u VW grupi je Pih dao mnogo a kasnije je spasao i celu grupu od bankrota. Čak je postavio i temelje kasnijeg procvata.

Pitanje: Dakle, Nemačka ne bi stekla nezvaničnu titulu automobilske države kakva je danas da nije bilo Ferdinanda Piha?

Ne, bez njega Volkswagen ne bi bio tu gde je danas a ni Nemačka ne bi bila ovako razvijena, barem što se tiče automobilske industrije. Ljude nalik njemu možete sresti i u svetu politike, takođe. Njih karakteriše i to što ne ostavljaju naslednika za sobom, a najsrećniji su ukoliko drugi prepoznaju da su oni sami nezamenjivi i neponovljivi. U slučaju Piha bilo je jasno da je on zaista nezamenjiv.

Jedina kvaka je ta što ovo što sam upravo izustio važi samo za Volkswagen, ne i za kompanije koje neguju drugačiju poslovnu kulturu.

AutoRepublika

Izvor: Spiegel

(1405)