Istraživanje: Za tri godine se izjednačava trošak posedovanja električnog i konvencionalnog automobila
Kompanija Deloitte hrabro predviđa da će za dve godine doći do potpunog izjednačavanja troškova vlasništva električnih automobila i njihovih parnjaka sa SUS motorom.
Deloitte smatra da postoji raskorak između očekivanja proizvođača električnih automobila i potreba potrošača kada su u pitanju projektovani prodajni rezultati brojnih automobilskih brendova. Smatraju da će u takvim tržišnim uslovima uspeti znatno manje kompanija nego što se to očekuje te da će uspeh zavisiti od pet faktora: samog brenda, iskustvo potrošača, strategija proizvodnje, privlačenje mladih talenata u preduzeće i model poslovanja.
U njihovoj analizi ističe se da će 2030. godine projektovani broj prodatih električnih automobila na globalnom nivou premašiti realne potrebe tržišta za više od 14 miliona jedinica. Ovakva razlika znači da je trenutni broj proizvođača električnih automobila neodrživ, te je jasno da ne mogu svi opstati u ovoj tržišnoj utakmici.
U izveštaju Deloittea ističe se da je prekretnica za električne automobile bila 2017. godina, kada su električni i plug-in hibridni modeli prešli cifru od miliona prodatih primeraka na godišnjem nivou. Očekuje se da će prodaja ovakvih automobila rasti u narednim godinama. Ipak, rast je, kako se navodi, uslovljen pozitivnom diskriminacijom koje forsiraju zemlje EU u korist električnih modela, dok kineske marke vide svoju šansu za svetsku dominaciju upravom u ovakvim „zelenim“ vozilima.
Deloitte predviđa da će se troškovi vlasništva električnih i konvencionalni automobila izjednačiti 2022. godine. Oni ovde podrazumevaju i trošak kupovine samog automobila. Naime, smatra se da će sa sve većim brojem prodatih električnih modela njihova cena na globalnom nivou početi da opada, uostalom veći broj marki koje ulaze na ovo tržište garantuje i nižu cenu samih automobila kao rezultat borbe za potrošače. Tako Deloitte veruje da će 2024. godine električni automobili na globalnom nivou imati učešće od čak 10%.
Električna ofanziva
Prognoza kaže da će naredne godine na globalnom nivou biti prodato oko 4 miliona električnih automobila, te da će 2025. godine ta brojka iznositi 12 miliona, pet godina nakon toga čak 21 milion. Ovakav rast prodaje omogućiće i značajno manju cenu baterija, što će dalje usloviti i niže cene samih električnih modela.
Deloitte navodi da postoje dva glavna faktora koja će uticati na razvoj tržišta automobila koji koriste za pogon električnu energiju. To su: regulaciona politika i potrošačka potražnja.
Prvi faktor određen je sa tri oblasti: emisiona regulacija, poreske olakšice i zabrana upotrebe vozila sa SUS motorom u gradovima. Prvi i poslednji su očito u jasnoj sprezi, ali valja naglasiti da EU diktira sve strože emisione norme, koje će biti teško ispuniti osim ako proizvođači ne plasiraju veći broj električnih automobila. Poreske i druge finansijske olakšice samo su vid podrške električnim automobilima, koji trenutno imaju veoma visoku početnu cenu, daleko višu od konvencionalnih modela. Treće, masovan egzodus SUS vozila iz svetskih i evropskih metropola neizostavno će prisiliti stanovnike istih da se više oslanjaju na javni prevoz, ali i druga vozila pogonjena „alternativnim gorivom“, odnosno u ovom slučaju električnom energijom.
Drugi faktor koji će diktirati dalji razvoj tržišta električnih automobila jeste potražnja potrošača. Trenutno, električni automobili su poželjni zbog odličnih performansi, tišine unutar vozila, niskih troškova održavanja, jedinstvenog stila (kod većine modela), ali i neograničenog pristupa gradovima koji polako proteruju SUS vozila sa ulica.
Ono što brine potrošače jesu visoka nabavna cena, nerazvijena infrastruktura, autonomija kretanja i brzina punjenja baterije vozila. Deloitte veruje da će nova generacija električnih automobila doneti prekretnicu kada je u pitanju autonomija kretanja, dok će nabavna cena pasti sa sve većom prodajom na globalnom nivou.
I proizvođači komponenti moraju da se prilagode novim uslovima
Deloitte navodi da će OEM proizvođači najvišeg nivoa morati značajno da promene svoje biznis modele kao i ponudu komponenti koje proizvode ako žele da opstanu u novim tržišnim uslovima. Prognozira se da će većina velikih „komponentaša“ u vezi sa električnim modelima dolaziti iz Kine.
Proizvođači komponenti takođe se moraju držati već navedenih pet faktora koji će odrediti njihovu sudbinu na tržištu. Neophodno je da izgrade brend koji je čvrsto povezan sa električnim automobilima, potom je neophodno da se osluškuje tržište preko povratnih informacija od strane potrošača, zatim pronalaženje snažnih partnera zarad manjih troškova razvoja.
Naravno, izuzetno je važno investiranje u kadrove, odnosno privlačenje novih talenata u kompaniju koji će omogućiti dalji napredak i razvoj. Poslovni model moraće da bude značajno drugačiji od tradicionalnih tipova poslovanja, pre svega kada se govori o sve većoj popularnosti ride-sharing usluga. Šta više, Deloitte u svom izveštaju naglašava će inovativni poslovni modeli biti ključ uspeha kada je u pitanju tržište električnih automobila.
Rezime
Ukoliko se glavno predviđanje Deloittea da će se trošak vlasništva konvencionalnog i električnog automobila izjednačiti za tri godine ostvari onda ćemo veoma brzo ući u jedno potpuno novu eru automobilske industrije. To će značiti da će početna cena električnih automobila biti i dalje viša od onih koje pokreću SUS motori, ali da će ta razlika biti značajno manja nego što je to danas. Zapravo, njihov zaključak implicira da će razlika u ceni između konvencionalni i električnih modela biti slična onoj koja danas postoji kod automobila koji koriste benzinski i dizel motor.
Ipak, Deloitte je možda malo preambiciozan u procenama prodatih električnih automobila. Epicentar elektrifikacije danas jeste Kina, odnosno nekoliko velikih gradova u toj zemlji i Zapadna Evropa. Ne može se govoriti o elektrifikaciji u čitavoj EU, jer onda moramo uzeti u obzir i zemlje poput Bugarske, Rumunije, Hrvatske, gde su električni automobili izuzetno retka pojava i ostaće tako sve dok im cena značajno ne padne.
Prodaja električnih automobila mnogo će zavisiti od rešavanja problema u vezi sa infrastrukturom, autonomijom kretanja, i brzinom punjenja baterije. Dokle god se na tim poljima ne ostvari značajan napredak teško da će većinski stav potrošača o takvim vozilima drastično promeniti.
Deloitte nije uzeo u obzir ni retke metale koji se ugrađuju u baterije, kao ni mogućnost da upravo zbog ograničenih količina i sve veće potražnje cena tih metala postane znatno viša nego što je sada, što bi dalje opet impliciralo još skuplje baterije i skuplje električne automobile.
Pred nama je jedan težak i neizvestan period u automobilskoj industriji, gde je teško predvideti šta će se desiti za mesec dana, a kamoli za jednu deceniju.
Priredio Đorđe Platiša
(2034)
Problem je „samo“ u tome što se elektromobil ne može koristiti kao svaki automobli. Ne može za sada ni onaj najskuplji! I dalje je to ograničeno samo na gradsko prigradsku vožnju u većem delu. Dok se ovaj problem ne reši, elektromobil, nije automobil. To je nešto poput elektrotrotineta, malo bolje a mnogo skuplje….
„Časna pionirska“, čim taj EV u tako kratkom roku bude isplativ u odnosu na SUS samohotku, a sa njim za isto vreme ( zajedno sa vremenom „točenja“ ) budem mogao da predjem moju uobičajenu relaciju za duhovni odmor i rekreaciju (BG-HN-BG), ja onj moj SUS „djubar“ bacam na „djubrište“, a kupim taj jedan EV …
Naravno, ne isključujem da ću pre toga kupiti neki MHEV ili PHEV. Tačnije, „čim“ se u Srbistanu „urazumi cena“ takvih samohotki, ja „momentalno“ postajem „ekolog“ …
U ovoj računici nije uzeto buduće povećanje električne energije. U sadašnjoj računici cena struje je zanemarljiva, baš kao cena benzina tamo 50-tih prošlog veka kada je auto krenuo u ekspanziju.
Ja garanatujem da će cena struje + akcize i takse, izaći „jednog dana“ po kilometru, kao što je danas cena po kilometru jednog štedljivijeg dizela.
Uz to problem baterija ne vidim kad će biti rešen, to jeste na taj način problem se ne može uspešno i trajno rešiti.
„Lako“ ćemo za ba(k)terije za EV. Rešiv je taj „problem“. Kao beogradski elektrobusevi „Higher“ … Jes’ da i ti kondenzatori imaju baš gadnih (cenovnih i praktičnih) mana, ali, nema idealno … Bitno je samo da je „ekološki“ 🙂
Činjenica je da će čim se malo omasove EV doći do destimulacija… cena struje… itd… Države žive od akciza i doprinosa auto industrije
Кад те претекне један ЕВ уз Чемерно пред тунелом а ти почнеш да завијаш аууууууу.
😉
Daće Bog da Gačani, kad već imaju „svoju struju“, da u dogledno vreme „pokriju“ zonu svoje odgovornosti „superpunjačima“, u svim pravcima (npr. jedan punjač u Avtovac, drugi na lokaciju Klinje jezero i treći negde u gradu, u pravcu Nevesinja), pa da „putnik namernik“, bez obzira odakle dolazi i kuda dalje ide, sa svojim Teslom ili sličnim strujomobilom ima gde da se malo dopuni 🙂
Dok se ne razvuče žica ko za trolu, od toga nema ništa 🙂
Možda razmisle o onom bežičnom punjenju ko samsung mobilni. Gacko je to, imaju struje ko drva 🙂
Nevjerovatno koliko se trude da nam uvale elektro auta, gamadi jedna (svjetski lobi,). Evo, 1100km sam napravio uz nadolijevanje 16l nakon 280km, i ima samo još dizela do jednog grada, tamo sam tražio benzinsku,našao neku privatnu sa tri pumpice i garazicom Za popravke, i nešto sam tada razmišljao kako sam pri ulasku u grad imao za oko 200km još, no već u gradu mi je pokazivao 80tak (domet sa preostalim dizelom) , Mercedes je jako loš, ti njegovi glupi senzori (ni to nisu u stanju da naprave kako se spada , jedna pisljiva KIA je imala precizne mjerace, kako temperature… Pročitaj više »
Kakva su ti bila iskustva sa hibridom? Zaista me interesuje. Osim „promo testova“ teško je o tome bilo šta validno/istinito pročitati.
Hibrid u nekim uslovima može da bude od korosti, a negde predstavlja čist balast na vozilu i dodatne otpore. Treba da se pogodi ciklus vožnje koji pogoduje hibridu. Stalna vožnja u gradu, ili autoput je čist promašaj, a opet neka kombinovana vožnja prigradsko gradska, sa nekim usponima i padovima, može biti od dobre koristi. Mislim da su klasični hibridi već prevaziđeni potpuno, a aktuelni su laki jeftini hibrid koji nešto smanjuje potrošnju, i hibridi koji se mogu puniti na električnom izvoru napajanja.
Apsolutno se slažem ( „Mislim da su klasični hibridi već prevaziđeni potpuno,“)