Evo totalnog hita – Ford Puma demistifikovana
Ford je za novi krosover koji leži na arhitekturi agilnog gradskog „zvrka“ izabrao naziv koji je pokupio iz kompanijske arhive – Puma. Prvi utisak, odnosno već prvi pogled na maleni SUV donosi čvrstu ubeđenost u neophodnost isplate bonusa za tim dizajnera koji je osmislio Pumu.
Američka kompanija opisuje Pumu, na pomalo neobičan način, odnosno kao “krosover inspirisan SUV-om”, ne dajući pritom definicije za dva, čini se, sinonima. Ford posebno ističe tri vrline noviteta: zavodljiv stil, genijalan prtljažnik, kao i novi pogonski sklop koji koristi tehnologiju blagog hibrida (48V).
Tečne površine karoserije je osmislio dizajner Džordž Saridakis, a ovim konceptom kao da je patentirao formu koja ignoriše uglove. Podeljene prednje i zadnje svetlosne grupe Pume predstavljaju, prema njegovim rečima, svojevrsan vid protesta protiv današnjih trendova u svetu dizajna, gde je poželjno „objedinjavanje“ što više funkcija i sklopova. Kao poseban primer tog trenda, nameću se trakom spojene zadnje svetlosne grupe na većini vozila, uključujući i jutros predstavljeni Audi Q7.
Nova Puma je zasnovna na postojećem globalnom modelu američke marke iz B segmenta, pa tako koristi istu arhitekturu kao Fiesta. Zahvaljujući modularnosti platforme, gabariti Pume su specifični. Samo 30 milimetara je viša od nove Fieste, za koliko je viša i pozicija sedenja. I dalje se radi o (pot)kompaktnom vozilu, iako je Puma nešto duža i šira od Fieste, uz prateći širi trag točkova.
Mnogi koji su Pumu već imali prilike da vide, izražavaju nevericu obiljem prostora koje nudi, naglašavajući da se radi o četvorotočkašu skromnijih dimenzija u odnosu na Focus.
Saridakis je novinarima ispričao kako je silno vreme proveo sa šefom inženjerskog dela razvojnog tima Pume, Norbertom Stefensom, u pokušajima da razrade varijantu u kojoj se dobija najveći prtljažni prostor. To je dalo rezultata: zapremina prtljažnog prostora tek predstavljenog krosovera iznosi 456 litara, dok je ona kod Focusa na nivou od samo 370 litara.
Tajna uspeha se krije u nečemu što proizvođač naziva „niži utovarni odeljak“. Radi se prostoru dobijenom ispod poda ptrljažnika, a koji je „otvorio“ novih 80 litara korisne zapremine. Posebno je interesantno da je pod ove pregrade pomičan, pa se može izvaditi i po potrebi oprati.
S druge strane, i klasičan pod prtljažnika nove Pume se može postaviti u tri pozicije: najnižu, najvišu i po sredini, čime se dalje doprinosi optimizaciji prostora namenjenog transportu kofera i ostalih „priraslica“ putnika.
Pogonski sklopovi
Sa tehničke strane, kod noviteta se najviše ističe pogonski sklop iz kategorije 48V lakih hibrida. Zasnovan je na upotrebi modifikovanog trocilindarskog turbo benzinca zapremine jedne litre, koji umesto konvencionalnog alternatora koristi 11,5 kilovata snažni, integrisani sistem starter/generator (nazvan BISG). Ovaj pogonski sklop će isporučivati 125 ili 156 konjskih snaga, zavisno od opredeljenja kupca. Snažnija jedinica će koristiti sedmostepenu automatsku transmisiju s dvostrukom spojnicom.
BISG je spojen s motorom putem kaiša a radi dvosmerno. Može biti korišćen tokom kočenja i deonica u kojima automobil krstari putem, sve s ciljem regenerisanja, ponovnog iskorišćenja energije koja se potom smešta u litijum-jonsku bateriju malog kapaciteta. Tako deponovana energija se koristi kao ispomoć u situacijama u kojima je to neophodno (prilikom snažnih ubrzanja, na primer).
Ford navodi da je upravo hibridni pogonski sklop zaslužan za to što su inženjeri bili u prilici da snize kompresioni odnos, a što je dalje omogućilo ugradnju većeg turbo punjača. Naime, BISG sistem je veoma praktičan i u smislu prikrivanja turbo rupe, pa je otvorena veća šansa za boljim iskorišćenjem potencijala motora.
Ovo dalje vodi i ka nižoj potrošnji goriva, što podrazumeva da u WLTP ciklusu ovaj pogonski sklop troši za oko 9% manje od tradicionalnog. Motor s unutrašnjim sagorevanjem se, kratkoročno može transformisati i u dvocilindarski, doprinoseći tako daljim uštedama goriva. BISG sistem omogućava ponovno pokretanje motora, nakon deaktivacije zbog rada start/stop sistema, u samo 300 milisekundi. Ford navodi da je štetna emisija ugljen-dioksida na nivou od 124 g/km.
Pored lakog hibrida, u ponudi će se naći i proverena dizel jedinica zapremine 1,5 litre. Ovaj motor sarađuje sa šestostepnim ručnim menjačem, a prosečna očekivana emisija ugljen-dioksida iznosi 123g/km. Ford navodi da je dizel, i dalje, za trunku štedljiviji od lakog hibrida. Koristi SCR tehnologiju a rezervoar za ureju poseduje zapreminu od 12 litra.
Stefens kaže da Puma dobija novu postavku za sistem upravljanja, unapređenja na sistemu oslanjanja i još neke modifikacije koje krosover čine čak i voznijim od Fieste koja je poslužila kao osnova.
Savremene tehnologije i enterijer
Ford se hvali kako je Pumu opremio brojnim naprednim sistemima, pre svega u želji da novitet pozicionira među prestižne modele. Biće to jedan od prvih modela američkog proizvođača koji će dobijati informacije o aktuelnim saobraćajnim prilikama putem komunikacije sa bazom podataka koju sadrži mreža HERE.
Na listi opreme se nalazi adaptivni tempomat, praćenje saobraćajnih dešavanja na delovima druma koji su zbog mrtvog ugla nedostupni vozaču, asistencija u smislu izbegavanja sudara. Tu je i funkcija masaže na prednjim sedištima.
Informacije o cenama će biti obelodanjene krajem godine kada se očekuje da će malena Puma dospeti u izložbeno-prodajne salone Evrope, pravo iz Fordovih proizvodnih pogona smeštenih u Rumuniji.
AutoRepublika
(2494)
„zapremina prtljažnog prostora tek predstavljenog krosovera iznosi 456 litara, dok je ona kod Focusa na nivou od samo 370 litara.“
To je samo marketing. Na gornjim slikama se jasno vidi da nema rezervni točak ( „rupa“ je prazna ), dok svaki focus serijski ima rezervni točak.
Dizajnerima Pume je potrebno isplatiti bonuse zato što je i dizajnerima Macana i Cayenna potrebno isplatiti bonuse. Ovo: „Mnogi koji su Pumu već imali prilike da vide, izražavaju nevericu obiljem prostora koje nudi, naglašavajući da se radi o četvorotočkašu skromnijih dimenzija u odnosu na Focus.“ – znači da je prostrana? Na jednom spotu vidi se kako tri kofera ulaze, ali ne deluje kao da vrata mogu da se zatvore. Rezervni na stranu, fabrike toliko manipulišu zapreminom prtljažnika (VDA, litri, sa rezervnim, bez rezervnog..) da sama brojka bez „real life“ punjenja gepeka nema nekog preteranog smisla. Koga su Pumom ubili? Ecosport,… Pročitaj više »
Jebe lud zbunjenog …
Na sajtu ford.rs imate katalog za aktuelni focus i u tom katalogu za 1,0 ecoboost sa 125 ks piše emisija „114-108“ gr CO2. A u novoj pumi, taj motor kao blagi hibrid, ima emisiju „na nivou od 124 g/km.“ ???
1,5 dizel u focusu ima „100-96“ gr CO2/km, a u pumi 123 gr. CO2/km?
Možda želiš reći da bi adekvatniji bio naslov: „Evo totalnog (s)hita“..?
Ne, ne mislim da su focus ili puma (s)hit, već samo da čovek, prosto, kada iznosi odredjene činjenične tvrdnje treba da nastoji da bude „konzistentan“ … Bez razlike da li iznosi neistine ili ne.
Moguće da je ona (prividna?) protivrečnost na koju sam ukazao, samo posledica primene različitih standarda i da će i ford, dok god to bude legalno (tj. dok ne bude izvesno kažnjivo, u smislu efikasnosti „pravnog sustava“ ), da nam „prodaje muda pod bubrege“ i da maksimalno gura samo („zastarele“) NEDC podatke gde god to može.
Možda se razlog krije u tome što jedan te isti motor troši manje goriva u vozilu koje je lakše i poseduje bolja aerodinamička svojstva…
Dikh tu kava ni ja to ne bih bolje rekao!
Kolega stičem utisak da si nekako polupao lončiće, ali mi to uz tebe nikako ne ide pa ću biti oprezan u komentaru 🙂
Zar emisija CO2 nije direktno zavisna od prosječne potrošnje, koja je u slučaju visoke i nearodinamične Pume logično veća nego kod nižeg i aerodinamičnijeg Focusa…
Dakle nema veze što je isti motor u pitanju ako Puma troši dvije litre na 100 km, a Focus litru ne može im emisija biti ista, jer je Puma sagorjela više goriva i samim tim izbacila više CO2…
Ti nesporno načelno jesi u pravu. Veća čeona površina ( pa i uz isti Cw) uvek vodi većoj sili otpora vazduha ( i većoj potrošnji). Ali, sada pogledah opet one specifikacije za focusa iz brošure sa Ford.rs, nije ono WLTP, ni NEDC izveden iz WLTP ( „Navedene potrošnje goriva/energije, CO2 emisije i domet na električni pogon mere se u skladu sa tehničkim uslovima i specifikacijama evropskih propisa (EZ) 715/2007 i (EZ) 692/2008 i njihovih najnovijih izmena i dopuna. Potrošnja goriva i CO2 emisije su navedene za varijaciju vozila, a ne za jedan automobil. Primenjeni standardni postupak testiranja omogućava poređenje između… Pročitaj više »
neverovatno je da se jedan iskusan proizvođač na pragu treće decenije 21 veka pri dizajniranju novih vozila ugleda na scorpio iz 90 tih, dizajna koji je skoro uništio ne samo ford već i gm
pa zar ne može jedan mustang da posluži kao inspiracija za dizajn cele game, možda je i bolje što neće izaći novi mondeo i taurus (scorpio III)
Ovo će da bude skuplje od aktuelnog focusa, a on je cenom stigao mondea.