Istorijat američkih sportskih kamioneta

Nije tajna da Amerikanci izuzetno vole pikap kamionete. Oni čine oko trećinu novih vozila na ovom tržištu predvođeni apsolutnim liderom i kraljem prodaje 38 godina zaredom, Fordom F-Series.

Iako je većina pikapa razvijena specifično za teške poslove, pa i hobije, nije bila retkost da se određeni proizvođači oprobaju i sa sportskim proizvodima. Takva vozila ne bi izgubila one mogućnosti zbog kojih su uglavnom privlačila kupce, ali bi istovremeno pružala bolje performanse nego što bi delovalo na prvi pogled.

Bitno je spomenuti da iako većina pikapa pruža agregate velike radne zapremine, nisu svi razvijeni za brzinu. Cilj je povući ili poneti teške terete, a u ovoj priči ćemo se osvrnuti na neke pikape gde je brzina ipak bila u prvom planu. Spomenućemo da je koncentracija samo na serijskim modelima pa ćemo one modifikovane od strane Saleena, Rousha i ostalih ostaviti za drugi put.

Chevrolet El Camino SS

Ako bismo morali da biramo prvi pikap visokih performansi, to bi svakako bio Chevrolet El Camino SS. Mnogi ne žele da stave ovaj pikap u kategoriju kamioneta pošto je pružao samonoseću karoseriju deljenu sa automobilima, ali kako ima prilikocu, tako se može smatrati pikapom.

U svakom slučaju, Chevrolet je zakasnio dve godine za Fordom u proizvodnji takvog vozila, ali dok je rivalski model Ranchero uglavnom bio lošije opremljen i jeftiniji, General Motors je od prvog dana ciljao na visoke performanse. Već u debiju 1959. godine, El Camino se mogao naručiti s V8 agregatom zapremine 348 kubnih inča (5,7 litara) s 315 konjskih snaga i četvorostepenim manuelnim menjačem, a to je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za ispod sedam sekundi i maksimalnu brzinu od preko 230 km/h.

Jednako moćna je bila i druga generacija, koja je debitovala pet godina kasnije, pa je kupac mogao da bira i između novog V8 motora zapremine 396 kubnih inča (6,5 litara) i 375 “konja“. Vrhunac performansi je stigao 1970. godine ponudom legendarnog LS6 motora zapremine 454 kubnih inča (7,4 litra) s 450 konjskih snaga i čak 678 Nm maksimalnog obrtnog momenta. Reč je o najmoćnijem serijskom klasičnom agregatu s kojim je El Camino mogao da ubrza do 100 km/h za ispod pet sekundi.

Svi moćni motori su pripadali SS (Super Sport) paketu opreme gde je sva pažnja posvećena performansama pa su tako njegove radne mogućnosti bile minimalne. SS će opstati kao deo opreme sve do ranih 1980-ih godina, ali uglavnom stilski. Njihove cene su danas izuzetno visoke i mogu da uđu u šestocifernu teritoriju.

Ford F-100 XL

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Ford je bio na krovu sveta u auto-moto sportu, pa su ostvarene pobede u NASCAR-u, Indyju, drag trkanju, reliju i Le Mansu. Sportski uspesi su preneti i na serijske modele kao što su Mustang, Fairlane i Galaxie.

U proleće 1963. godine proizvođač je počeo sa radom na svom prvom moćnom pikapu koji je nosio F-100 oznaku. Zapravo, rani prototipovi su testirani još dve godine ranije s moćnim V8 agregatom zapremine 406 kubnih inča (6,7 litara), koji je ujedno bio najveći u ponudi Forda.

Za razvoj F-100 XL je preuzet najmanji model s dvoje vrata i kratkom prikolicom, a zatim je krenula lista modifikacija. Pored modifikovanog ogibljenja i boljeg rasporeda težine, najveća vest je stigla u vidu performantnog motora zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara). On je na papiru razvijao 425 konjskih snaga (zapravo daleko više) i nalazio se pod haubama svih performantnih Fordova, uključujući i GT40 koji će kasnije pobediti na trci 24 časa Le Mana.

Čini se da je najviše isplatila dijeta pa je F-100 XL bio težak “samo“ 1.720 kilograma, što je bio impresivan rezultat za jedan pikap. Da bi demonstrirao moć, Ford je odlučio da se takmiči u NHRA (National Hot Rod Association) drag trkanju gde je F-100 XL ostvario odlične rezultate. On je mogao da pređe četvrtinu milje za 12,7 sekunde, što je bilo u samom rangu s najmoćnijim “muscle cars“ iz navedenog perioda. Međutim, Ford je ograničio proizvodnju na samo jednu godinu (1963.) i to po specijalnom narudžbi.

Veoma mali broj jedinica je zapravo naručen i to zbog visoke cene. Naime, na fabričku cenu od 2.019 dolara (16.750 dolara preračunato u današnju vrednost) je bilo potrebno dodati još 3.400 dolara (28.200 dolara). Originalni F-100 XL, koji je proslavio Ford, završio je u hangaru početkom 1970-ih godina i tu je ostao sve do pre petnaestak godina. Danas je u originalnom stanju i često gost na skupovima klasičnih automobila.

Ford Ranchero GT

Ranchero je bio prvi posleratni pikap na platformi automobila i doneo je Fordu veliki uspeh. Proizvođač ga je reklamirao sa sloganom da može “obavljati poslove od ponedeljka do petka na farmi, a zatim vlasnika subotom voziti na pijacu i nedeljom u crkvu“.

Iako relativno skup proizvod, Ranchero je nudio i dosta luksuznije opreme kada se pojavio u prodaji 1957. godine. Međutim, Ford se nije koncentrisao na performanse sve do sedam godina kasnije, kada je odlučio da se oproba posle uspeha spomenutog Chevrolet El Camina.

Navedene 1964. godine u ponudu je dodat i novi V8 benzinac radne zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara) sa 220 konjskih snaga. Iako ni približno moćan kao “osmaci“ u Chevroletu, Ranchero se mogao pohvaliti manjom masom, pa samim tim i boljim performansama.

Kada je predstavio treću generaciju 1967. godine, američki gigant je u ponudu dodao i GT paket opreme. On je smanjio visinu, poboljšao ogibljenje i doneo čuveni FE motor zapremine 390 kubnih inča (6,4 litra). S 335 “konja“ ispod haube, Ranchero GT je mogao da ubrza do 100 km/h za ispod 6,5 sekundi, a uspeh je nastavljen i s novim paketom opreme nazvanim 500. On se odnosio na legendarni Cobra Jet motor zapremine 428 kubnih inča (7,0 litara) čime je snaga porasla na 375 “konja“. Ranchero će opstati kao deo Fordove ponude sve do kasnih 1970-ih godina, ali modeli proizvedeni do 1971. godine su danas najvredniji.

Dodge D100/D200 CSS

Slično kao i spomenuti Ford, i Chrysler korporacija je tokom 1960-ih godina žarila na profesionalnim stazama s brendovima Plymouth i Dodge. Nakon što se Ford F-100 XL pokazao uspešnim, Dodge je želeo sličnu verziju svog pikapa D100/D200 pa je osnovao posebno odeljenje nazvano CSS (Custom Sports Special).

Za razliku od Forda, Dodge nije želeo da izgubi sve one karakteristike koje su krasile serijski model, pa je CSS paket opreme bio dostupan na svim verzijama i nivoma opreme počev od 1964. godine. Većina opcija je bila standardna u drugim modelima kompanije, kao što su sportska sedišta u modelu Dart, odnosno kontrolna tabla u modelu Polara.

Najveća pažnja je ipak posvećena mehanici gde je minimalno jedan agregat završio s čuvenim Hemi motorom zapremine 426 kubnih inča (7,0 litara). Dok je on razvijao 425 konjskih snaga u drugim automobilima, u slučaju CSS-a snaga je limitirana na “samo“ 365 “konja“. S ovim motorom je stigla i dugačka lista modifikacija ogibljenja i kočnica, a paket bi kupca koštao oko 1.200 dolara (oko 9.400 dolara u današnjoj vrednosti). CSS će opstati kao paket opreme sve do 1966. godine, posle čega će Dodge odlučiti da se koncentriše na porodične modele.

Dodge Lil Red Express Truck

Do kasnih 1970-ih godina, mnogo toga se promenilo u američkoj automobilskoj industriji. “Jenkiji“ su uspeli da prežive jednu naftnu krizu i spremali su se za drugu. Naime, novi bezbednosni standardi su dodavali na težini dok su standardi o izduvnim gasovima primorali kompanije da smanje kompresije motora, što je ubijalo snagu. Međutim, Dodge je primetio da, iako su spomenuti standardi izuzetno oštri za automobile, oni su gotovo nepostojeći za komercijalna vozila.

Proizvođač je zaključio da je moguće napraviti pikap koji će biti jednako brz kao sportski automobili pa se dao na posao. Za bazu je uzet najmanji model iz D-Series ponude, a zatim je krenula dugačka lista modifikacija. Visina je spuštena, izduvne cevi su stajale vertikalno iza kabine (kao kod kamiona), felne su pozajmljene s moćnog modela Magnum, a ispod haube se našao V8 motor zapremine 360 kubnih inča (5,9 litara).

Iako nije bio najmoćniji, ovaj agregat od 225 konjskih snaga je pružao izuzetno dobar balans i omogućavao Lil Red Express Trucku ubrzanje do 100 km/h za 7,5 sekundi. To ga je učinilo najbržim američkim serijskim proizvodom 1978. i 1979. godine (jedine dve godine kada je bio u proizvodnji), a poslednje godine je u ponudu dodata još jedna verzija koja je nosila Midnite Express oznaku.

Za razliku od Lil Red Express Trucka, koji se mogao naručiti samo u crvenoj boji, Midnite Express je bio dostupan samo u crnoj boji i pokretao ga je veći V8 benzinac zapremine 440 kubnih inča (7,2 litra). Oba modela nisu privukla mnogo kupaca zbog svoje visoke cene, ali su bili u centru pažnje gde god da su se pojavili.

Dodge Dakota Shelby

Do ranih 1980-ih godina, Kerol Šelbi je bio spreman da se vrati na veliku scenu. Posle petnaestogodišnje pauze, Šelbi je dobio poziv od Chrysler korporacije koju je sada predvodio njegov stari kolega iz Forda, Li Ajakoka. Šelbi sklapa dogovor po kojem bi modifikovao razne Plymouth, Dodge i Chrysler modele, a za našu priču je najbitniji Dodge Dakota Shelby.

Ovaj model je debitovao 1986. godine kao odgovor na uspeh konkurenata kao što su Ford Ranger i Chevrolet S-10, ali je bio nešto veći od njih i uglavnom moćniji. To je ostavilo dovoljno prostora ispod haube za V8 agregat zapremine 5,2 litra. On je preuzet direktno iz većeg Ram pikapa, a razvijao je solidnih 175 “konja“. Dakota Shelby će biti jedan od retkih proizvoda tjunera, gde je sva pažnja posvećena stilu bez modifikacija mehanike. Proizvodnja će biti ograničena na 1989. godinu, a fabriku će napustiti 1.475 jedinica.

Chevrolet C/K-Series SS454

Krajem 1980-ih godina, sve aktuelnija priča je bila ona da NASCAR serija planira da osnuje posebnu diviziju u kojoj bi se trkali specifično pikapi. NASCAR šampionat je bio izuzetno popularan u spomenutom periodu, pa je Chevrolet odlučio da javnosti predstavi serijsku verziju svog budućeg trkača.

Tokom 1990. godine svetlost dana je ugledala SS454 verzija modela C/K-Series, a nastala je tako što je uzet najmanji model u ponudi i u njega ubačen najveći mogući agregat. Kao što mu ime kaže, SS (Super Sport) je pokretao V8 motor zapremine 454 kubna inča (7,4 litra) s 255 konjske snage koje su se prenosile na točkove preko trostepenog automatskog menjača.

Chevrolet je spustio i visinu vozila i ponudio veće kočnice, pa je SS brzo stekao kultni status kao i “muscle cars“ tipa Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird. Prodaja je startovala veoma obećavajuće i prve godine preko 13.000 jedinica je pronašlo kupce po početnoj ceni od 18.295 dolara (oko 35.490 dolara preračunato u današnju vrednost), ali je naglo usporila naredne godine i obično nije prešla cifru od 1.000 primeraka na godišnjem nivou. Kada je nova generacija C/K-Series debitovala 1995. godine, u njoj više nije bilo mesta za SS pošto je spomenuti motor izbačen iz upotrebe.

GMC Syclone

Paralelno sa spomenutim Chevroletom C/K-Series SS454, i General Motorsova komercijalna divizija GMC je vredno radila i na svom modelu. Međutim, GMC je smatrao da su takozvani “full-size“ pikapi preteški i da je glavna snaga performansi što manja masa. Iz tog razloga, za bazu je izabran kompaktni pikap Sonoma, koji je tada već bio u devetoj godini proizvodnje.

Sonoma je zatim pretrpela velike modifikacije po čemu je samo zadržala školjku kada je postala Syclone, a najveća promena se desila ispod haube. Naime, na već postojeći 4,3-litarski V6 agregat je dodat turbo punjač pa je snaga porasla na 280 “konja“ (kasniji testovi će pokazati da je ona zapravo bila bliža cifri od 330 konjskih snaga).

Jedini menjač je bio četvorostepeni automatik, koji je snagu prenosio na sva četiri točka. Klirens je spušten na najniži mogući nivo, a iz enterijera je izbačeno sve šta je dodavalo nepotrebnu težinu. Ugledni američki magazin Car & Driver je bio prvi koji je testirao Syclone i to na uporednom testu protiv velikog Ferrarija F40.

GMC-ov predstavnik je zabeležio ubrzanje do 100 km/h za samo 4,3 sekunde, što je bilo brže od skupocenog „Italijana“, a takođe je mogao da pređe četvrtinu milje za samo 13,4 sekunde. Proizvođač je ograničio proizvodnju na samo 1991. godinu kada je fabriku napustilo 2.995 jedinica. Svi su bili u crnoj boji, ali je deset primeraka kasnije prefarbano u crvenu s Marlboro natpisima, kao nagrada za takmičenje gde je popularni proizvođač cigareta bio glavni sponzor.

Ford F-150 SVT Lightning

Tokom 1980-ih godina većina konkurenata je nudila kakve-takve performanse u pikapima, ali je Ford dugo godina u potpunosti ignorisao ovu kategoriju. U tom periodu je osnovan potpuno novi SVT (Special Vehicle Team) tim sa ciljem tjuninga serijskih modela.

Posle uspeha s Mustangom, SVT tim je odlučio da se pozabavi najprodavanijim vozilom u Americi – F-150 pikapom. Chevrolet je već imao spomenuti C/K-Series SS454, ali kako Ford nije imao agregat slične zapremine, izbor je pao na provereni 5,8-litarski V8.

U pomoć je pozvan i trostruki Formula 1 šampion Džeki Stjuart, a konačan rezultat je rezultirao s 240 “konja“ i 460 Nm obrtnog momenta. Veliki broj mehaničkih delova je pozajmljen sa Fordovih trkačkih modela pa je Lightning, iako relativno težak, bio poprilično pokretan na asfaltu.

Prva generacija se proizvodila od 1993. do 1995. godine i pronašla 11.563 kupca. Mnogo veću pažnju je privukla druga generacija (1999 – 2004.), koja je pozajmila mnoge mehaničke delove s legendarnog Forda GT. Ovaj put izbor motora je pao na provereni 5,4-litarski V8, a kompresor je povećao snagu na 380 “konja“ i 610 Nm obrtnog momenta.

S ubrzanjem do 100 km/h za 5,2 sekunde, Lightning je u svoje vreme bio najbrži serijski pikap na svetu. On se i razlikovao od ostatka F-150 ponude po sportskim branicima i manjoj visini pa ga je bilo nemoguće ne primetiti na ulicama.

Ova generacija će biti izuzetno popularna među kupcima i u šest godina fabriku će napustiti preko 28.000 jedinica. Ford je planirao i treću generaciju na bazi 2004 – 2008. F-150 pikapa i čak proizveo i koncept model, ali nikada nije dobio zeleno svetlo za serijsku proizvodnju nakon odluke kompanije da se oproba u terenskoj vožnji.

Chevrolet S-10 SS/Extreme

Do 1995. godine, blizanci Chevrolet S-10 i GMC Sonoma su predstavljeni u drugoj generaciji, u kojoj više nije bilo mesta za visokoperformantne modele kao što je Syclone. Ipak, da bi ponudio kupcima model koji bi barem izgledao brzo, svetlost dana je ugledala SS (Super Sport) verzija.

Ona je spustila klirens na minimalni nivo i donela veliki broj grafika, a ispod haube se nalazio serijski 4,3-litarski motor s 200 konjskih snaga. Posle 1996. godine SS je preimenovan u Extreme i nastavio je u istom stilu dodatne dve godine. Proizvodnja nikada nije bila preterano visoka i uglavnom se kretala na oko 3.000 jedinica na globalnom nivou, a zbog niske težine i izbora mehaničkih modifikacija danas je izuzetno popularan među amaterskim drag trkačima.

Dodge Ram SST

Uvidevši da gubi rat među sportskim pikapima od Chevroleta (C/K-Series SS454) i Forda (F-150 SVT Lightning), Dodge se dao na posao i 1996. godine debitovao s novom SST (Super Sport Truck) opcijom na modelu Ram. Ideja se rodila nekoliko godina ranije kada je proizvođač tražio proizvod kao “pace car“ za Indianapolis 500, jednu od najprestižnijih trka u Americi.

Izbor je pao na model Ram, koji je dobio grafike slične onima na Viperu, ali i moćniji 5,9-litarski motor sa 245 konjskih snaga. Iako cifra nije bila značajno velika, ona je ipak poboljšana za 15 “konja“ u poređenju sa serijskim modelom. Posle debija na Indianapolisu 500, Dodge je dobio dosta pohvala pa je odlučio da ponudi i serijski model. Pozajmljeni su još neki detalji sa Vipera, kao što su felne i trkačke trake, a proizvodnja će se odvijati sve do 2002. godine. On će kasnije inspirisati najmoćnijeg serijskog pikapa na svetu, Dodge Ram SRT-10.

Chevrolet Silverado SS

U leto 2003. godine Chevrolet je ponudio model Silverado u SS (Super Sport) paketu opreme. Reč je o jednom od performantnih pikapa, koji ne samo što je bio dostupan s pogonom na zadnje točkove već i s opcionim 4×4. Za tu priliku je preuzet najveći V8 motor kompanije zapremine 6,0-litara sa 345 konjskih snaga, a zatim ubačen u model s najmanjom kabinom i prikolicom.

Chevrolet se nadao privući ljubitelje NASCAR-a, pa je tako jedina boja u ponudi bila crna po uzoru na možda najboljeg vozača u istoriji, Dejla Ernharta, a SS se razlikovao od ostatka ponude i po felnama i detaljima ogibljenja koji su preuzeti sa sportske Corvette. Međutim, kupcima se nije dopao podatak da se identičan motor mogao dobiti pod haubom svakog drugog Silverada pa je SS tiho ugašen posle 2006. godine.

Chevrolet SSR

Početkom 2000-ih godina se činilo da je retro stil ponovo u modi. Njega je oživeo Plymouth s modelima Prowler (kasnije i Chrysler P/T Cruiser), dok su sa druge strane okeana debitovali moderni Mini Cooper i Volkswagen „buba“. Chevroletov rani predstavnik retro popularnosti je bio model SSR (Super Sport Roadster), predstavljen 2003. godine na skraćenoj bazi terenca Traiblazer. SSR je doneo 5,3-litarski motor iz Corvettea s 300 konjskih snaga, a kasnije je debitovala i moćnija 6,0-litarska verzija sa 390 “konja“.

Kupac je imao i izbor manuelnog menjača, a s ubrzanjem do 100 km/h za 5,2 sekunde SSR je važio za jedan od najbržih pikapa na svetu. Najveću pažnju je, ipak, privukao retro stil po uzoru na 1947 – 1955. “Advanced Design“ pikap. Proizvodnja će se odvijati do kraja 2006. godine, a kupce će pronaći 24.112 jedinica.

Dodge Ram SRT-10

Stara izreka kaže da sve velike ideje nastanu sasvim slučajno ili iz potrebe. Dodge Ram SRT-10 ne spada ni u jednu od takve dve kategorije, ali kada je ugledao svetlost dana 2004. godine, svet je dobio najbrži serijski pikap na svetu.

Dodge je eksperimentisao s performantnom verzijom Rama nekoliko puta tokom 1990-ih godina i čak predstavio nekoliko prototip modela, ali prvi od njih će ući u serijsku proizvodnju tek 2004. godine. Kao što mu ime kaže, Ram SRT-10 je pokretao V10 motor zapremine 8,3 litra, koji je preuzet direktno iz moćnog Vipera.

S 500 konjskih snaga ispod haube, on je mogao da ubrza do 100 km/h za samo 5,3 sekunde uz maksimalnu brzinu limitiranu na 248 km/h.

Pored motora, SRT-10 je pozajmio iz Vipera i šestostepeni manuelni menjač i određene komponente ogibljenja, ali je dobio veće kočnice da bi se zaustavila ova grdosija teška čak 2,5 tona. Ponuda je kasnije proširena i s modelom s četvoro vrata i automatskim menjačem.

SRT-10 se razlikovao od ostatka Ram ponude i po branicima, felnama, trkačkim grafikama i malim spojlerom, pa je njegova prikolica zapravo bila neupotrebljiva. Ovaj pikap će opstati u proizvodnji samo tri godine (2004 – 2006.) i u tom periodu će biti prodato 9.527 jedinica.

Ford Explorer Sport Trac Adrenalin

Ford Explorer je jedan od najpoznatijih terenaca na svetu, a mnogi će se složiti da je osnovao ovu kategoriju početkom 1990-ih godina. Oko 15 godina kasnije ponuda je proširena i s pikap verzijom pod Sport Trac oznakom, da bi proizvođač zatim krenuo da razmatra i opciju performantne verzije.

Tokom 2007. godine je predstavljen prototip pod kodnom oznakom Adrenalin. On je kombinovao postojeći 4,6-litarski V8 motor s kompresorom i povećao snagu na 390 “konja“, ali su Fordove finansije u tom periodu bile toliko loše da se morao pronaći kompromis. Serijski model je zadržao sportske branike, 20-inčne felne i nižu visinu, ali se morao zadovoljiti atmosferskim agregatom koji je limitirao snagu na 296 “konja“. Proizvodnja će se odvijati samo tri godine.

Ford F-150 Tremor

U leto 2013. godine, Ford je pokazao da nije zaboravio da proizvodi performantne serijske pikape, iako je snaga kompanije zapravo ležala u terenskim mogućnostima. Svetlost dana je ugledao Tremor paket opreme koji se mogao naručiti na već sportskim verzijama FX2 i FX4 (zavisno da li je reč o pogonu na zadnje ili sva četiri točka).

Kao i kod ranijeg Lightninga, ideja je zasnivala namanji model sa najvećim motorom, pa je Tremor bio dostupan samo u verziji sa dvoje vrata. Pokretao ga je 3,5-litarski turbo agregat sa 365 konjskih snaga, što je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za 5,8 sekundi. Iako se Tremor pokazao popularnim među kupcima, 2014. godina će biti jedina kada će biti u ponudi.

Ford F-150 Raptor

I za kraj smo ostavili pikap namenjen za jurnjavu, ali ne na asfaltu već po najtežim terenima na svetu. Nedugo nakon što je proizvodnja druge generacije F-150 SVT Lightninga okončana 2004. godine, Ford je primetio veliki trend „off-road“ vožnje, pa je odlučio da naslednik bude upravo takav.

Novi Raptor je stigao u prodajne salone krajem 2009. godine sa 6,2-litarskim motorom od 411 konjskih snaga. Malo je reći da je naišao je na oduševljenje specijalizovanih medija. Proizvođač je čak koristio neke od serijskih modela da se trka na čuvenoj Baja 1000, jednoj od najzahtevnijih terenskih trka na svetu. Iako nije pobedio u ukupnom plasmanu, Raptor je dominirao u svojoj klasi i završio svaku etapu.

Druga generacija je donela moderniji 3,5-litarski turbo motor sa 450 „konja“ i čak 690 Nm obrtnog momenta, što je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za 4,9 sekundi, ali posebno oduševljenje vlada u podatku da je u stanju da dostigne 160 km/h tokom terenske vožnje. Raptor je u proizvodnji do današnjeg dana i važi za jedno od najpoželjnijih američkih vozila.

Autor: Zoran Tomasović

Uredio: Pavle Barta

(898)