Koja je najduža trolejbuska ruta na svetu i kako funkcioniše?

Prilično neverovatno zvuči da je u Rusiji neophodno platiti malo više od 2,5 evra za najobičniju vožnju trolejbusom. A upravo toliko novca, doduše u ruskim rubljama, je neophodno izdvojiti, kako biste obezbedili sebi vožnju na liniji 52, koja pokriva distancu između Simferopolja i Jalte. Ne samo da je to najduža trolejbuska tura na svetu, već je interesantna i po tome što vodi kroz planine. 

Jedinstvena ruta je duga 96 kilometara a predstavlja zaštitni znak Krima od 1959. godine. Nije ni čudo što je na ovoj linij radilo i nekoliko konduktera u vozilima. Prva faza gradnje je kompletirana u rekordno kratkom vremenu, odnosno za samo jedanaest meseci. Uz pomoć čak osamdeset sovjetskih preduzeća, dve trolejbuske flote su proizvedne. Zatim, izrađeno je šesnaest podstanica, podignuto više od tri hiljade tornjeva a položeno ili razvučeno je i oko dve stotine kilometara kontaktne žice.

Nepravedno bi bilo ne zapaziti da je ovo bio praktično prvi primer velike brige zbog zagađenja planete, a izražen je mnogo pre nego što su o tome počeli da pričaju na sva usta brojni zapadni centri moći. Naposletku, krimska regija je i u doba Sovjetskog saveza bila oaza zdrave klime, netaknutog prirodnog okruženja i idealno mesto za odmor, pa su se nekako u takav ambijent i imidž uklopili trolejbusi.

Nekada su karte za ovu trolejbusku rutu bile predmet paketne prodaje, odnosno kupovale su se uz voznu kartu do Simferopolja. Sada to naravno više nije slučaj, karte su kupuju na licu mesta. Ali s druge strane, to što se ranije karta prodavala na opisani način, imalo je svoje prednosti. Naime, mesta su bila numerisana, zone u trolejbusima su bile ograđene prijatnim plavim zastorima, a u pojedinim sektorima su emitovani i filmovi tokom putovanja.

Koji proizvođači su podarili trolejbuse za ovu liniju?

Neposredno nakon otvaranja rute, domaći proizvođač je ponudio vozila označena sa MTB-82D koja su i ušla u upotrebu. Ipak, trolejbusi češke marke Skrol su se nametnuli kao zaštitni znak krimske linije, a na dužnosti su već nekih skoro šezdeset godina. Najnovija 14Tr serija trolejbusa je česta na parking površinama transportnog preduzeća, ali više nije u funkciji prevoza na ovoj dugoprugaškoj liniji.

Ali, na liniji saobraća još uvek nekih trideset trolejbusa marke Bogdan, koja je prilično nepoznata široj javnosti. Silazili su sa proizvodnih traka Automobilskog zavoda u Lutsku, a u službi su u brojnim ukrajinskim gradovima.

Trolejbus dug 12 metara poseduje transportni kapacitet u interval od 105 do 116 ljudi, a lako se raspoznaje u odnosu na manje primerke po svojoj impozantnijoj visini. Uzgred budi rečeno, manje verzije Bogdana, deset metara duge, saobraćaju u manjim priobalnim gradovima Ukrajine, koji su ispresecani uskim ulicama.

Nedavo je oko četrdeset novih primeraka trolejbusa marke Trolza zamenilo ukrajinske Bogdane, a novajlije poseduju dodatne litijum-titanijumske baterije, čime je čisto električna autonomija (nezavisno od zemaljske elektromreže) uvećana na 20 kilometara. Broj mesta za sedenje je takođe uvećan za 37.

Gornja galerija ilustruje starije modele trolejbusa marke Škoda koji su nekada bili u upotrebi.

Bilo kako bilo, putovanje u jednom smeru traje oko četiri časa, a većina putnika se ukrcava i iskrcava u predgrađima gradova. Ukratko, trolejbusi na ovoj liniji su se pokazali punim pogotkom.

AutoRepublika

(1195)