Zanimljivost dana: Moskvič Aleko AWD

Kasnih osamdesetih godina prošlog veka, Subaru još uvek nije bio prisutan, barem ne zvanično, na tržištu Sovjetskog Saveza, ali su ljudi u socijalističkom preduzeću AZLK, koje je do tada već nosilo naziv Moskvich OJSC, radili na pripremi za proizvodnju modela Moskvič-2141. 

Ništa čudno, rekli biste. Ali, da dopunimo kraj prethodnog pasusa. Verzija koja je bila predmet finog podešavanja tima inženjera, bila je ona sa pogonom na točkove obe osovine, a cilj testiranja je bio prilagođavanje upravljivosti prototip primeraka sa različitim diferencijalima.

U skladu sa instrukcijama ondašnjeg rukovodstva, ruski inženjeri su razvili ne samo transmisiju, već i nezavisno oslanjanje na zadnjoj osovini. Sve je počelo sa jednim primerkom Moskviča-2141, koji je po naređenju čelnika fabrike bio poslat britanskoj firmi FFD (Ferguson Formula Developments), gde je instalirana transmisija sa viskoznom spojnicom.

Britanci su pripremili pet različitih opcija koje su bile jedinstvene po stepenu blokiranja ne samo osovine, već i diferencijala između točkova. Izmenama blokirajućih faktora, inženjeri FFD-a su postigli da prototip vozilo poseduje različitu voznu dinamiku, odnosno slanjem različitih količina sile na različite točkove, varirao je i stepen stabilnosti vozila, od podupravljanja do preupravljanja. Zato su pozvani stručnjaci iz ruske kompanije kako bi testirali pet različitih verzija na MIRA testnom poligonu.

Međutim, kako je nemoguća misija bila pronalaženje viskozne spojnice u Sovjetskom Savezu, Rusi su bili prinuđeni da potraže alternativno rešenje, a kao najpodesnija opcija se nametnuo Rod Kif, Britanac koji je osmislio jednostavno i pristupačno tehničko rešenje samozaključavajućih diferencijala.

To rešenje je i primenjeno na prototip vozilima, a izabrana je postavka različito podešenih diferncijala na prednjoj i zadnjoj osovini, kao i na onom u središtu vozila. Naime, Moskvič se najbolje i najpredvidivije ponašao kada je prednji diferencijal ostao potpuno slobodan, središnji sa prosečno podešenom blokadom, dok je zadnji diferencijal bio još „čvrše“ pod faktorom blokade.

Kada su Rusi sproveli test na snežnoj podlozi, ispostavilo se da je, u poređenju sa standardnim Moskvičem koji koristi pogon samo na prednje točkove, prednost verzije sa pogonom na točkove obe osovine, potpuno minorna, uz značajno veće napore koje je vozač verzije sa integralnim pogonom morao da uloži, kako bi vozilo ostalo stabilno.

Bilo kako bilo, AWD Moskvič nikada nije ugledao serijsku proizvodnju, a kasnih devedesetih godina je kompanija završila u stečaju.

AutoRepublika

Izvor i fotografije: AutoReview.ru

(3419)