Osnovana 1994., marka Smart je na tržište izašla s modelom ForTwo 1998. Nakon par godina relativno prihvatljive prodaje u Evropi, ona se prilično pogoršala.
Što se SAD tiče, stvari su bile još gore, jer je prodaja s 24.662 jedinice 2008. pala na 1.276 2018. Smart je sve vreme aktuelna tema među ekspertima, koji se pitaju zašto je izostala prodaja ovog gradskog mikroautomobila. Pitanje koje se nameće je kako je Daimler AG dozvolio tako slabu prodaju toliko dugo?
Izveštaj nemačkog Handelsblatta daje neku, koliko-toliko validnu sliku u vezi s tim. Ola Kelenijus će naslediti Ditera Cečea u maju ove godine na mestu šefa Daimlera AG. Sudeći po svemu, novi CEO neće biti sentimentalan prema Smartu. Čak i činjenica da je Smart ušao u partnerstvo s Renaultom ne menja stvari jer su troškovi preveliki da bi se generisao profit.
Kao što je poznato, Smart se priprema za potpunu tranziciju ka električnom pogonu, napuštajući SUS motore u tom procesu. Međutim, da li će to spasiti marku? Velike su šanse da neće. U slučaju Smarta EQ ForTwo, procenjena autonomija iznosi između 145 i 160 kilometara, dok je po nekima realna nešto više od 90 kilometara. To, uzimajući u obzir tržišni dikatat, nije dovoljno s obzirom na cenu vozila.
Do sada, Smart nije uspeo u dostizanju cilja koji je zadao Daimler, a koji iznosi 200.000 prodatih primeraka godišnje. Investiciona kuća, Evercore ISI, procenjuje godišnji gubitak firme od 500 do 700 miliona evra. Treba imati u vidu da se radi o sumi koju bi matična kompanija rado uložila u istraživanje i razvoj novih tehnologija za Mercedes-Benz.
Šefica Smarta, Katrin Ad, želela bi da prebaci proizvodnju iz Francuske u Kinu, naročito ukoliko marka proizvede narednu generaciju u kooperaciji s Geelyjem. Ona je na čelu marke gotovo godinu dana, ali nije uspela do sada da se pomeri s „nulte tačke“.
AutoRepublika
(191)
