Nissan Versa SV – Ford Model T 21. veka

Za razliku od većine ljubitelja automobila, moram da priznam da me nikada preterano nisu impresionirali skupoceni proizvodi. Daleko od toga da mi se ne dopadaju, ali smatram da nema ništa posebno u automobilu, koji je možda vrhunski po završnoj izradi, performansama i luksuzu i pritom košta koliko i “Svetog Petra kajgana“ Kada se kesa odreši samo nebo je granica, pa samim tim me Mercedes, Porsche ili Ferrari nikada nisu impresionirali. Ne zato što nisu fantastični proizvodi već što za svoju traženu cenu i moraju takvi da budu.

Da li zbog toga što sam odrastao tokom ratnih godina na Balkanu ili možda što sam po prirodi ono što ovde u Americi zovu “cheap“ (neko ko ne voli da troši novac), moje interesovanje su uvek privlačili jeftini proizvodi za šire narodne mase. Smatram da se tu može primetiti specijalitet inženjera, posebno zato što u većini slučajeva dobiju limitirani budžet s očekivanjem da će pružiti zadovoljavajući proizvod. Znajući sve to, poprilično me je obradovalo kada je na test stigla Nissan Versa. Za one kojima je ovaj automobil nepoznat, da odmah spomenem da je reč o najjeftinijem proizvodu koji se može kupiti u Americi. Pa da li je onda “krš“ za sve one koji ne mogu da priušte nešto bolje, ili je reč o solidnom automobilu bez emocija koji će vas prevesti od mesta A do mesta B? Da li je bolje kupiti novu Versu ili ipak polovnjaka zvučnijeg imena? Hajde da krenemo sa testom da se uverimo.

Kratka istorija

Versa je relativno nepoznat automobil izvan Azije i Amerike, ali je njegov heč model, poznat kao Note, solidne popularnosti i u Evropi. Prva generacija se na većini tržišta prodavala kao Tiida, dok je aktuelni model poznat kao Latio na domaćem tržištu, odnosno Renault Scala na indijskom tržištu.

Versa je od prvog dana bila relativno jeftina kupovina i pokazala se posebno popularnom pre desetak godina, kada je svetom vladala ekonomska kriza. U prvoj generaciji, Amerikanci su dobili Versu kao limuzinu i heč, a u novoj su debitovala nova imena, pa je heč sada Versa Note.

I pored niskih cena goriva i podatka da se kupci okreću terencima, japanski proizvođač vozila je prošle godine u Americi isporučio 75.809 jedinica ovog modela. To je dvostruko manje u poređenju s periodom od pre samo tri godine, ali je i dalje bilo dovoljno da zadrži ovaj automobil najprodavanijim u klasi. Nažalost za Nissan, većina prodatih automobila završava za  flotne potrebe ,pa se samim tim prodaju uz visoke popuste i verovatno sa gubicima za proizvođača.

Testirani model

Na testu se našla Versa iz 2019. godine u SV paketu opreme. Ovo je ujedno najskuplja verzija i nalazi se iznad S i S Plus varijanti. Odlikuje je 1,6-litarski motor, CVT menjač i početna cena od 15.990 dolara.

Dizajn

Postoji ona priča da proizvođači namerno dizajniraju svoje jeftine proizvode pomalo neugledno, da bi naterali kupce da potroše koji dolar više za skuplji i bolje opremljeni automobil. Ne znam koliko je takva priča istinita, ali gledajući u Versu, ne bi me iznenadila da jeste.

Sadašnja generacija je stigla 2012. godine, uz minimalno osveženje tri godine kasnije, ali se ne može reći mnogo toga pozitivnog. Jasno je da se Nissan trudio da od manjeg napravi veće, pa tako mnoge linije deluju kao da su preuzete sa većeg modela Sentra, posebno u vidu maske hladnjaka i farova. Zadnji deo opet odlikuje dugačka linija bez mnogo stila, a dok svi modeli pružaju jeftinije 15-inčne felne, za dodatnih 800 dolara kupac može da dobije i aluminijumske, uz još nekoliko poželjnih detalja, kao što su HID farovi, maglenke, hromirane kvake i mali spojler.

Enterijer

S jedne strane, enterijer odlikuju iste mane kao i sam dizajn, pa nije teško zaključiti da je bez mnogo stila. Nije teško primetiti dosadnu boju i još dosadniju jeftinu plastiku, za koju ne morate da pređete rukom da biste shvatili da deluje kao da je namenjena nekom siromašnijem tržištu. Stičem utisak da se Nissan zaista trudio da je usavrši bez obzira na niska ulaganja, pa tako ne postoje veći zazori na mestima gde se plastika spaja i to je svakako za pohvalu.

Ono gde se Versa može izdvojiti u moru rivala je koliko je na planu preglednosti instrumentacije. Poveći brojevi, dugmići na dodir ruke i dva ogromna držača za čaše su neke od karakteristika koje su, barem meni, za veliku pohvalu. Čak i pokušaj da se dobije dvobojni finiiš je za aplauz, mada im u ovom slučaju nije baš najbolje pošao za rukom.

Zatim dolazimo i do opreme, gde Versa prednjači u odnosu na rivale. Iako je na testu bio “bogatije“ opremljeni SV model, čak i u osnovnoj opremi, ovaj gradski automobil se može pohvaliti sa 7,0-inčnim monitorom, zatim nekoliko USB priključaka, Bluetooth konekcijom, kamerom za zadnji deo vozila, klimom, električnim prozorima i bravom, tempomatom i još mnogo toga.

SL neće značajno povećati takvu opremu, ali se vozačevo sedište može pomeriti na šest različitih načina, mobilni telefon se može priključiti preko Android Auto i Apple CarPlay funkcija, a naslon zadnje klupe se može spustiti u 60/40 konfiguraciji. Možda jedina mana koju mogu da pronađem je ona da S i S Plus nemaju naslon za desnu ruku na sedištu, ali na sreću, ona je standardna kod SV-a. Za još samo 800 dolara, mogu se dobiti i volan presvučen kožom, satelitski radio i nekoliko dizajnerskih promena, a smatram da je takva cifra definitivno vredna investicije.

Detalj koji je mene lično najviše oduševio je prostranost. Sedišta su velika i komotna čak i za nas s par kilograma viška, ali pravo iznenađenje sledi kada vidite koliko prostora putnici na zadnjoj klupi imaju. Mislim da nije preterivanje ako kažem da je Versa u stvari veća nego sledeća Nissanova limuzina u ponudi (Sentra), a možda čak i parira većem modelu Altima. To se posebno odnosi na prostor za noge, mada putnici na zadnjim sedištima možda neće biti previše komotni na duže relacije. Impresivna prostranost se nastavlja i s prtljažnikom s 422 litra korisne zapremine. On nije preterano lagan za korišćenje kao što je slučaj kod heča, ali nijedan drugi automobil u klasi se ne može pohvaliti sličnim brojkama.

Mehanika

Na američkom tržištu Versa se može dobiti sa samo jednim motorom i to 1,6-litarskim benzincem koji razvija 107 konjskih snaga i 145 Nm obrtnog momenta. Naravno, sa takvim brojevima automobil nikako ne može da bude brz i ubrzanje do 100 km/h iznosi 9,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 174 km/h. Petostepeni manuelni menjač je dostupan samo na osnovnom S paketu opreme, što je ironično kada se zna da kupac heča Note može da ga izabere na svim verzijama. Opcioni CVT “automatik“ će vam može uštedeti koji dolar na pumpi, ali nije ni približno civilizovan za vožnju i u prošlosti se pokazao izuzetno problematičnim (vlasnici su prijavljivali veće kvarove sa menjačem već posle 80.000 km).

Utisak u vožnji

Naš narod bi rekao “kako sam se nadala, dobro sam se udala“ i sličan utisak se može doneti i na račun Verse. Za svoju relativno nisku cenu, Nissanov model je zapravo ono što je velikoj većini nas potrebno u svakodnevnom životu (šta nam je potrebno, a šta u stvari želimo je neka već druga priča). Buka je poveća, ali u samom rangu s konkurencijom. Plastika još uvek ne škripi, međutim, to ne govori mnogo, pošto je reč o relativno novom automobilu. Sam enterijer je pregledan, bez velikog “mrtvog ugla“ i s dosta stakla, što ga čini izuzetno praktičnim za nove vozače.

S mehaničke strane, udobnost je zadovoljavajuća, ali se lista pohvala na tome završava. Slabi atmosferski model deluje zastarelo u vreme kada je većina rivala prešla na turbo agregate. S pozitivne strane, treba spomenuti da se maksimalna isporučuje na relativno niskih 5.200 o/min. Buka nije ništa veća nego kod konkurencije i posebno se primeti na autoputu pri većim brzinama.

Kada je reč o potrošnji, prema fabričkim vrednostima, Versa bi trebalo u gradu da troši 7,6 litara na 100 kilometara, odnosno 6,1 litar na autoputu. Zahvaljujući izuzetno ekonomičnom CVT menjaču, ove brojke su lako ostvarive, a nije ih teško ni nadmašiti. Primera radi, na autoputu I94 između gradova Medison i Milvoki (distanca od oko 130 kilometara), kompjuter je pokazivao prosečnu potrošnju od samo 5,3 litra. Ona naglo skače u gradu, posebno uz agresivniju vožnju i može da dostigne i 12 litara.

Cena

Na američkom tržištu, početna cena iznosi 12.360 dolara, što kao što smo spomenuli, čini Versu ubedljivo najjeftinijim novim automobilom u ovoj zemlji. Primera radi, za sledeći najjeftiniji proizvod (Chevrolet Spark), potrebno je izdvojiti 14.095 dolara, a za Versu Note heč oko 3.000 dolara više nego za limuzinu. Za testirani model je potrebno „izbrojati“15.990 dolara, a čak i s punom opremom, cena ne prelazi cifru od 18.000 dolara. Na to treba dodati da je Nissan na ovom kontinentu poznat kao proizvođač koji pruža najveće popuste, pa krajem godine nije retkost videti nove Verse za upola cene u poređenju s fabričkom.

Zaključak

Na početku priče sam se osvrnuo na pitanje da li je bolje kupiti novu Versu ili neki veći i polovni automobil. Danas, posle Tesle, i dalje ne mogu da dam precizan odgovor, najviše iz razloga što on ne postoji i sve zavisi od ukusa kupaca.

Ukoliko vam je najbitnije da imate nov automobil s garancijom, smatram da je Versa dobra kupovina, posebno ako je možete dobiti uz visoke popuste. U suprotnom, Honda Fit/Jazz i korejski blizanci Hyundai Accent i Kia Rio su nekoliko hiljada dolara skuplji, ali definitivno vredni svakog centa. S druge strane, ako želite dobar veći automobil, Toyota Camry i Honda Accord stari nekoliko godina, takođe su odlične kupovine, pa sve zavisi od samog kupca.

Na kraju ove godine, s američkog tržišta nestaju Ford Fiesta, Chevrolet Sonic i Toyota Yaris, pa će Versa ostati kao jedan od samo tri predstavnika, što je šteta, jer za one „cheap“ kupce kao što sam ja – ovaj automobil je upravo ono što im je potrebno (kao i većini).

Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Niska cena, relativno dobra oprema, dosta prostora
	Loše strane:
	Jeftin enterijer, zastarela mehanika, manuelni menjač je dostupan samo na najnižem paketu opreme

(953)