Nemački proizvođači potencijalno najugroženiji zbog Trampovih carina

Američko ministarstvo trgovine je podnelo izveštaj predsedniku, Donaldu Trampu, da bi moglo da stavi na snagu uvođenje visokih carina na uvoz automobila i automobilskih delova.

Potencijalno su najugroženiji nemački proizvođači, a u isto vreme, američki zvaničnici nisu dali bilo kakav uvid u vezi sa izveštajem ministra za trgovinu, Vilbura  Rosa, da li vozila koja se proizvode van SAD, predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost.

Proizvođači automobila i delova predviđaju da će preporučene opcije uključiti raspon ocarinjenja od 20 do 25 odsto na gotove automobile i komponente, dok će carine na tehologiju i komponente povezane s alternativnim pogonima, autonomnim i digitalno povezanim vozilima biti niže. Ministarstvo trgovine je aludiralo na fokus na nove tehnologije, u vreme kada je otvorilo istragu.

Mercedes-Benz, BMW i Volkswagen grupa, mogli bi najviše da pretrpe, bez obzira što su smanjili obim izvoza zbog otvaranja fabrika na teritoriji SAD. Američko tržište je drugo po veličini za Mercedes i BMW. Volkswagen, Audi i Porsche takođe prodaju automobile „preko bare“.

Tramp i predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, u julu su se složili da odloži uvođenje novih carinskih mera, tokom diskusije čiji je cilj bio rešavanje američko-evropskih trgovinskih nesuglasica.

Tramp se još od sredine 2017. žali na prisustvo nemačkih automobila na američkim putevima. U svom stilu, on je nebrojeno puta zapretio putem „Twittera“ da će oporezovati nemačke proizvođače.

Takav odnos sugeriše da je američki predsednik spreman da uvede dodatne troškove na uvoz automobila iz evropskog bloka, smatraju analitičari.  „Rizik od uvođenja carina između Evrope i SAD je prilično visok. Rekao bih više od 50 odsto“, rekao je Jirgen Piper, analitičar iz Bankhaus Metzlera iz Frankfurta. „Čini se da Tramp ima poseban problem s nemačkim automobilima.“

Evropska unija je procenila u junu da bi carina od 25 odsto dodala oko 10.000 evra na prosečnu cenu automobila koji se prodaju u SAD.

Ukoliko Sjedinjene Američke Države uvedu carinu od 25 odsto, uvoz evropskih automobila bi mogao da padne za gotovo 50 odsto, što je ekvivalentno sumi od oko 17 milijardi evra, izvestio je Centar za međunarodnu ekonomiju IFO instituta.

Ukupan izvoz bi pao za 18,4 milijarde evra ili 7,7 odsto. Izvoz iz drugih sektora i u druge zemlje, donekle bi kompenzovao negativne efekte, tako da bi se ukupan gubitak sveo na oko 11,6 milijardi evra.

Tokom 2017., izvoz automobila i delova iz EU u SAD je bio vredan 62,5 milijardi dolara, dok je u suprotnom smeru brojka iznosila 17,7 milijardi, primetio je Bernd Vajdenštajner, ekonomista iz Commerzbanke.

Na Nemačku se od ukupne brojke odnosi 30,5 milijardi, dok Nemci od SAD kupuju robu vrednosti 8,5 milijardi dolara.

Izvoz iz Nemačke u SAD se značajno smanjio poslednjih godina, jer su proizvođači podigli brojne fabrike „preko bare“, ali je nemački suficit od 22 milijarde „trn u oku“ predsednika Trampa, kaže Vajdenštajner.

Burne reakcije u SAD

Očekuje se da izveštaj pokrene značajne lobirajuće kampanje u okviru američke automobilske industrije protiv uvođenja carina.

Naime, Amerikanci su upozorili da bi carine na milione dodale hiljade dolara na cene vozila i potencijalno dovele do smanjenja broja radnih mesta, mereno u stotinama hiljada.

Američka asocijacija proizvođača motora i delova, koja predstavlja snabdevačke firme, upozorila je da će carine smanjiti investicije u SAD u vreme kada se automobilska industrija suočava sa slabijom prodajom.

„Ove carine, ukoliko budu uvedene, mogle bi da dovedu do razvoja i implementacije novih automobilskih tehnologija van zemlje, što bi za posledicu imalo zaostatak i kaskanje Amerike u odnosu na ostale“, saopštila je asocijacija. „Nijedna jedina kompanija iz domaće automobilske industrije nije zatražila ovu istragu.“

Izveštaj Centra za automobilska istraživanja iz Mičigena, predstaio je kako bi mogao da izgleda najgori scenario, gde bi carine od 25 odsto direktno uticale na ukidanje 366.900 radnih mesta u automobilskoj i povezanim industrijama u SAD.

Cene lakih radnih vozila bi bile povećane u proseku za 2.750 dolara, uključujući i ona proizvedena u SAD, što bi redukovalo godišnju prodaju za 1,3 miliona i nateralo mnoge kupce da se okrenu tržištu polovnjaka.

Glavni proizvođači automobila su prošle godine saopštili da bi kumulativni efekti po SAD iznosili 83 milijardi u vidu povećanja cena, navodeći u isto vreme da ne postoje dokazi da uvoz automobila predstavlja bilo kakvu opasnost po nacionalnu bezbednost.

Kanada i Meksiko su dobili pristup 2,6 miliona vozila bez carina, kao deo novog severnoameričkog dogovora o slobodnoj trgovini, bez obzira da li će administracija uvesti carine ili ne.

Ministarstvo trgovine je započelo istragu maja 2018., i to na Trampov zahtev. Poznata kao „Section 232“, ova istraga za cilj ima da odredi do koje mere uvoz utiče na nacionalnu bezbednost, a sve bi trebalo da bude završeno do nedelje.

Tramp će imati 90 dana za odgovor i još 15 dana da preduzme korake ukoliko se bude odlučio da nastavi s uvođenjem mera. On je takođe izjavio da carine štite industriju i takođe pomažu da se pobedi u trgovinskim pregovorima. „Ja volim carine, ali ih volim i u pregovorima“, rekao je on.

Odbrana Angele Merkel

Nemačka kancelarka je dovela Trampa pred visoke zvaničnike u Nemačkoj, nazvavši šokantnom sugestiju njegove administracije da evropski automobili predstavljaju opasnost po američku nacionalnu bezbednost.

U odbrani multilateralnih institucija uoči govora američkog potpredsednika, Majka Pensa, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Merkelova je apelovala na globalnu trgovinu i saradnju. Najveća BMW-ova fabrika je u Spartanburgu u SAD, rekla je ona, ne u Bavarskoj.  Nekako, mislimo da Tramp nije bio posebno impresioniran tom izjavom.

„Gledajte, mi smo ponosni na naše automobile“, rekla je Angela Merkel. „Dozvoljeno nam je da to budemo. Ovi automobili se proizvode u SAD.

Ukoliko ti automobili, koji nisu ni manje ni više pretnja od ovih koji se proizvode u Bavarskoj, odjednom postali „rizični“ po nacionalnu bezbednost SAD, onda je to za nas šok.“

Čak ni salve aplauza koje je dobila, teško da su impresionirale Trampa i teško da su kadre da ga spreče da on uradi ono što se od njega traži.

VDA lobi grupa, izjavila je da su nemački proizvođači automobila i snabdevači, oformili više od 113.000 radnih mesta u SAD u poslednjih nekoliko godina, uz izgradnju oko 300 fabrika. Nemačke automobilske kompanije su najveći izvoznici iz SAD. „Sve ovo jača upravo SAD i ne predstavlja nikakav bezbednosni problem“, saopštila je VDA.

AutoRepublika

Priredio: Pavle Barta

Izvor: Reuters & Bloomberg

(250)