Artur Šopenhauer o žurbi: „Ko u onoj žurbi i metežu poslova i uživanja, živi a nikako ne premišlja o svojoj prošlosti, nego naprotiv pušta svoj život da samo ide i prolazi, taj gubi vedru pamet i smišljenost, a njegova duša postaje haos, i to se sve da skoro jasno videti u njegovoj nervnoj, fragmentarnoj, skoro iskidanoj konverzaciji.“
Ovu vest smo započeli rečima poznatog nemačkog filozofa, koje su nam se nametnule vezano za potonje događaje u prestoničkom saobraćaju, kojima smo i sami svedočili ovih dana. Kako je kolega zaključio, „u Beogradu sve pršti od nervoze u saobraćaju“. I zaista u ove (pret)praznične dane, umesto vedre atmosfere imamo nažalost nešto sasvim suprotno, prouzrokovano već poznatom sintagmom „brzina života“. Da li je to opravdanje? Naravno da ne.
Na svu sreću, incident u Čuburskoj ulici koji je „role model“ ovog članka, završio se samo manjom materijalnom štetom. Beograđani dobro znaju koliko je strma dotična ulica, i dok smo se „penjali“, u našoj traci, iz suprotnog smera, nailazilo je vozilo. Kada smo pomnije obratili pažnju, uvideli smo da nema vozača, kao i da se iza automobila nalazila žena sa podignutim rukama. Izbegli smo ga prelaskom u suprotnu traku i u magnovenju u retrovizoru ispratili dalji put. Peugeot 307 (na naslovnoj fotografiji) je hvatao ubrzanje, prešavši put od nekih 70-80 metara, da bi udario u sa strane parkirano vozilo. Udarac je bio toliko jak da se zadnji deo Peugeota našao visoko u vazduhu.
Neposredno nakon toga smo se vratili da bismo eventualno pomogli ženi čiji je bio automobil. Šta se zapravo desilo? Peugeotov akumulator je bio na izdisaju, tako da motor nije mogao da se startuje. Čekajući asistenciju, žena je izašla iz vozila da bi uzela kablove za startovanje, zaboravivši da „podigne ručnu“. Epilog je poznat, a ona, uz svu svoju potresenost, bila je srećna što se na putu automobila nije našao neki prolaznik.
Prethodnog dana, takođe smo prošli pored automobila koji je naizgled ničim izazvan sleteo s puta i zabio se u drvo. Nismo imali vremena da se zaustavimo i pitamo vlasnicu šta se desilo…
Na kraju, poruka je sledeća: ukoliko ste pod stresom, žurite, misli su vam fokusirane na neki tekući problem u životu i slično, uzmite taksi, zaboravite na „volan“, jer vožnja u suprotnom može mnogo skuplje da vas košta, ne samo materijalno.
Da završimo s rečima Dositeja Obradovića: „Svašto s vremenom sazire i bolje i soveršenije postaje. Hitnja i skoroća mnogo kvare.“
AutoRepublika
(245)
