Toyota RAV4 LE – Novi „dežurni krivac“

I vrapci na grani znaju da su krosoveri izuzetno popularna vrsta vozila ovih dana. U Sjedinjenim Američkim Državama, oni su po prvi put preuzeli prodaju od tradicionalnih limuzina, a jedan od definitivnih lidera je Toyota RAV4 sa preko 400.000 isporučenih jedinica prošle godine.

Da li je to zato što najveći svetski proizvođač može da uspešno prodaje bilo koji proizvod sa svojom oznakom ili je odlazeći RAV4 zaista toliko dobar? Testirao sam jedan od modela za američko tržište da se lično uverim.

Kratka istorija

Amerikanci kažu da je Ford Explorer popularizovao klasu urbanih terenaca kada je debitovao pre skoro 30 godina, ali je Toyota bila ta koja je shvatila koje karakteristike takvih vozila kupci zapravo žele. Japanski gigant je zaključio da vozači zapravo veoma retko silaze sa asfalta i da su im najbitniji prostor i ponašanje na putu. Iz tog razloga, kada je RAV4 debitovao 1994. godine, pružao je samonoseću karoseriju i platformu pozajmljenu od Corolle.

Pogon na prednje točkove je bio standardan uz opcioni pogon na sva četiri točka. Od tada RAV4 je prošao kroz četiri generacije i svaki put dobijao na dimenzijama, a potpuno nova peta generacija treba da debituje za nekoliko meseci. Upravo je sadašnji model taj koji je značajno povećao prodaju, a ovaj krosover je na američkom tržištu, gde je test rađen, skinuo Camry (test ovog modela možete pročitati ovde) sa vrha najprodavanijih modela kompanije. Spomenuta cifra od preko 400.000 jedinica nije bila dovoljna da se Honda CR-V skine sa vrha, ali je duplo veća u poređenju od pre samo pet godina.

Testirani model

Na testu se našao RAV4 u LE paketu opreme. On je najosnovnija ponuda i iznad njega se nalaze XLE, Adventure, SE, Limited i Platinum. LE odlikuje 2,5-litarski benzinski motor, CVT menjač i početna cena od 24.660 dolara.

Dizajn

Dok se većina rivala takmiči ko će pružiti aerodinamičniji stil, Toyota je zadovoljna svojom „kockastom“ formom. Ona ne samo što donosi ozbiljniji dizajn već i pruža iskorišćenje enterijera do maksimuma. Testirani model je debitovao još 2012. godine, ali i dalje deluje moderno u onoj meri u kojoj se očekivalo od nekog vozila sa Toyotinom oznakom.

Postoji veliki broj onih koji smatraju da Japanci ne umeju da se bave dizajnom, ali nema sumnje da je RAV4 specifičan i lako prepoznatljiv. U svakom slučaju, čak i osnovni LE paket je bogato opremljen, i to LED dnevnim farovima i 17-inčnim felnama, a da bi se dobio drugačiji stil kupac mora da izabere Adventure model koji je za 5.000 dolara skuplji. Kao što mu ime kaže, on je više namenjen onima koji imaju avanturistički duh i stiže sa agresivnijim branicima i 19-inčnim felnama. Platinum već ulazi u teritoriju Lexusa, ali većina njegova opreme se odnosi na enterijer tako da barem sa dizajnerske strane većina nas neće ni primetiti razliku.

Enterijer

Toyotina logika je često bila “manje je više“, a taj trend se odrazilo i na RAV4. Iako sve deluje jednostavno (možda malo i previše jednostavno), sve komande su nadohvat ruke i veoma pregledne za korišćenje. Monitor dimenzije 4,2 inča je možda manji od konkurencije i deluje kao da je preuzet iz drugih jeftinijih modela kompanije, ali pametnom organizacijom sve se lako pronalazi na njemu. Broj dugmića je minimalan, osim onih za klimu i grejanje. Ispod monitora su držači za čase i dovoljno prostora za mobilni telefon, novčanik i slične sitnice. Posebno impresivna je i zapremina prtljažnika, koja je najveća u klasi.

Kada je reč o standardnoj opremi, lista je u neku ruku razočaravajuća kada se zna da RAV4 nema Android Auto i Apple CarPlay, čak ni među opcionom opremom. Ovaj podatak je izuzetno bitan među mlađarijom, koja na taj način može da poveže svoj mobilni telefon, pa nema sumnje da je Toyota izgubila veliki broj kupaca. Kod novog modela za 2019. godinu Apple CarPlay je u izboru, ali ne i Android Auto, pošto proizvođač nije uspeo da ugovori uslove sa Googleom. S druge strane, Japanci znaju da je većina kupaca porodično orijentisana, pa je opremio svog velikana sa najmodernijom bezbednosnom tehnologijom i RAV4 redovno dobija maksimalne ocene u testovima sudara.

Sam kvalitet enterijera je zadovoljavajući. Niko ga sigurno neće pomešati s premijumom tako da definitivno važi ona izreka “koliko para, toliko muzike“. Materijali su meki na dodir na većini mesta dok je jeftinija plastika takođe može pronaći uglavnom na dugmićima. To i nije problem pošto konkurencija prati isti trend, a RAV4 spada u neku sredinu. To znači da enterijer možda nije kvalitetan kao na Volkswagenu Tiguanu, ali sa lakoćom nadmašuje američku, korejsku i većinu japanske konkurencije.

Mehanika

Na američkom tržištu, RAV4 se može naručiti sa samo jednim agregatom i to 2,5-litarskim benzincem sa 179 ks i 233 Nm obrtnog momenta. Ovo je ujedno njegova poslednja godina, pošto će ga sledeće godine zameniti novitet identične zapremine, ali sa 206 ks. Nijedan od dizela iz Evrope nije dostupan “preko bare“, ali jeste hibrid, koji podiže snagu na 194 ks. Takođe, jedini menjač kao opcija je CVT uz izbor pogona na prednje ili sva četiri točka.

U vreme kada je većina konkurenata prešla na manje turbo agregate, Toyota smatra da atmosferci imaju viši kvalitet i samim tim čine bolju kupovinu. On je sasvim zadovoljavajućih performansi sa ubrzanjem do 100 km/h za 8,4 sekunde. Dok je to normala za osnovni model, većina konkurenata ima i nekoliko moćnijih agregata, pa RAV4 definitivno pada na samo dno liste. U prošlosti se u ponudi nalazio i V6 motor, ali je izbačen iz nje posle 2011. godine, nakon što je činio svega 15% prodaje. CVT menjač, iako možda nije dinamičan, obavlja poslove bez greške i kontroliše nisku potrošnju.

Utisak u vožnji

RAV4 se u vožnji ponaša upravo onako kako se i očekivalo od nekog Toyotinog krosovera. Udobnost je na visokom nivou zahvaljujući meko podešenom ogibljenju i velikim komotnim sedištima. Vozač i putnici verovatno neće ni primetiti većinu rupa, ali zato ponašanje u krivinama nikako ne može da parira onom kao kod Honde CR-V i Mazde CX-5. To svakako i nije problem pošto većina vlasnika krosovera i ne vozi svoje ljubimce u takvim uslovima. Velike pohvale idu i na račun kočnica.

Preglednost je odlična zahvaljujući velikim staklenim površinama, ali i spomenutim bezbednosnim merama, tako da ako vozač i napravi neku grešku, silni kompjuterski sistemi će je ispraviti. Pogon na prednje točkove odlično obavlja posao za koji je napravljen, ali kupci na lokacijama gde ima mnogo snega bi trebalo da uplate i dodatnih 2.500 dolara za pogon na sva četiri točka.

Prema fabričkim brojkama gradska potrošnja iznosi oko 10,2 litra na 100 km uz 2,5 litara manje na autoputu. Njih nije teško ostvariti sa normalnom vožnjom, a sa pažljivijom se lagano nadmašuje. Za one kojima su spomenute brojke visoke tu je hibrid. Dok je njegova potrošnja na autoputu identična, prema fabričkim vrednostima u gradu iznosi 6,9 litara. Oko 20% prodaje RAV4 čini hibrid, zahvaljujući svojoj premijum ceni od “samo“ 3.000 dolara u poređenju sa standardnim benzincem, pa svi oni koji prelaze veće miljaže sigurno brzo nadoknade razliku na pumpama.

Cena

Za osnovni LE paket opreme je potrebno izdvojiti 24.660 dolara, a najpopularniji SE paket je 4.500 dolara skuplji. Vrh ponude čini Platinum sa cenom od 35.000 dolara. To je u samom rangu sa konkurencijom, ali treba spomenuti da Toyotin velikan nema visoke popuste kao neka američka i korejska konkurencija. Prosečan popust iznosi nešto manje od 1.000 dolara pa nema sumnje da japanski proizvođač vozila pravi visoke profite na svakom prodatom primerku.

Zaključak

Nije potrebno mnogo vremena za volanom da se donese zaključak zašto je RAV4 toliko popularan krosover. Istina, mnogi će ga kupiti samo zato što ga proizvodi Toyota, ali istovremenu je zaista nemoguće pronaći neku veću manu. RAV4 je prostran, udoban, tih, ekonomičan i dovoljno moćan za svakodnevnu vožnju, a Toyotin poznati kvalitet i preprodajna vrednost su najbolji u automobilskoj industriji. RAV4 = siguran potez.

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

	Dobre strane:
	Prostranost, preglednost, udobnost, čuveni Toyotin kvalitet, visoka preprodajna vrednost
	Loše strane:
	Nedostatak moćnijih agregata, nedostatak modernije elektronske opreme (Apple CarPlay i Android Auto), slabija dinamičnost u poređenju sa konkurencijom

(1930)