Lancia između čekića i nakovnja, ima li šanse za italijansku marku?

Ako postoji jedna marka koja je draga praktično svim ljubiteljima automobilizma, onda bi to bila Lancia. 

Nekadašnji italijanski gigant i sinonim za uspehe na reliju danas se nalazi u veoma nezavidnoj situaciji. Godine nemara rukovodstva Fiata i izmenjene okolnosti na tržištu na koje se Lancia nikako nije navikla dovele su ovu marku na sam rub propasti. Kako je sve počelo je teško reći, ali mnogi ukazuju na period poslednje decenije dvadesetog veka, kada navode da je počela propast Lancie.

Zaista, ukoliko se sagledaju samo brojke, onda su devedesete godine bile veoma teške za Lanciu. Ova marka je 1990. proizvela nešto više od 300.000 automobila, samo devet godina kasnije jedva 161.000. Dakle, ovaj period nije bio blagonaklon ka nekadašnjoj reli ikoni, ali nije ni treći milenijum.

Ljubitelji Lancie danas složno navode Serđa Markionea kao jednog od prvooptuženih za konačni pad ove marke. Na teret mu se stavlja da je rebrendiranje Chryslerovih modela u Evropi, odnosno postavljanjem značke Lancia na tuđe modele i zvanično stavio tačku na slavnu istoriju ovog brenda. Lancia Thema je bila preobučeni Chrysler 300C, i ne samo što je ova odluka zasmetala onima kojima je italijanska marka draga srcu, već je dokazano i da je bila potpuni tržišni promašaj. 

U prilog promašenoj strategiji u vezi sa modela Thema najbolje govori statistika. Lancia je prema podacima Jato Dynamics prodala 2011. godine 699 primeraka ovog automobila u Evropi. Naredne, 2012. prodali su 1.729 Thema, što je svega 20% od planirane brojke. Neslavna karijera poslednje Theme završena je 2014. godine sa još gorim prodajnim rezultatom – do kupaca je stiglo svega 392 komada. Da se stvari postave u jasniju perspektivu, Serđo Markione je očekivao prodaju od najmanje 10.000 primeraka na godišnjem nivou. Eto, tolike su razmere ovog promašaja.

Lancia danas

Kada jedna marka prvo razočara svoju bazu redovnih kupaca, potom pribavi glas da su njeni automobili nepouzdani, i na kraju dobije poprilično nesposobno rukovodstvo, stvar je veoma jasna, a propast gotovo neizbežna.

Markione se često u javnosti branio i ograđivao od neuspeha Lancie uz navode da je taj proizvođač „decenijama u krizi i bez realne šanse za opstanak“. Tako je i poslednjim planom FCA ovaj brend „gurnut pod voz“. A taj voz prevozi Alfa Romeo i Maserati na putu ka revitalizaciji. Koliko će Fiat biti uspešan u povratku Alfa Romea i Maseratija ostaje da se vidi, ali prvobitne informacije o prodaji protekle godine svakako nisu ono što se očekivalo.

S druge strane, Lancia danas proizvodi samo jedan automobil, mali gradski model Ypsilon, a prodaja ovog vozila odvija se samo u Italiji. Zapravo, i ovaj automobil silazi sa pogonskih traka van Italije – u Poljskoj. Protekle godine proizvedeno je 73.143 primerka Ypsilona, a FCA očekuje da će u naredne dve godine ta cifra značajno opasti.

Sadašnji plan ukazuje na to da će sa nestankom Ypsilona 2021. godine nažalost nestati i Lancia.

Lancia sutra

Nestanak jednog brenda sa aktuelne automobilske pozornice ne znači da se on ne može vratiti. Najsvežiji primer za to je francuski Alpine, koji se ugasio 1995. godine, da bi ga Renault vratio u život prošle godine.

Slično bi se moglo dogoditi i sa Lanciom, ali je realno da postoje i druge opcije za o(p)stanak ove marke. Dve se pokazuju kao najizglednije: prelazak u druge ruke i elektrifikacija.

Potonja, elektrifikacija činila bi se kao racionalan izbor, ali FCA debelo kaska za konkurentima kada se govori o električnim automobilima i realno je da u narednih nekoliko godina neće ponuditi konkurentan model koji koristi električnu energiju kao pogonsko gorivo. Ipak, ukoliko FCA odluči da zadrži Lanciu, ovde bi mogla biti dobitna kombinacija. Naime, retro stil slavnih modela ove kuće kao što su Stratos, 037 ili Delta Integrale, sjajno bi se uklopio sa aktuelnim vizuelnim trendovima kod e-mobila. Pritom, performanse koje dostavljaju elektromotori uz slavnu prošlost reli specijalista iz Lancie bili bi idealna platforma za marketinške magove.

Za sada se o eventualnoj prodaji Lancie govori retko i stidljivo, što ukazuje da je moguće da u ovom trenutku nema aktivnih pregovora o ovom pitanju. Da li bi bilo zainteresovanih za kupovinu italijanske marke? Apsolutno bi. 

U prvom redu tu su kineski proizvođači, ali i velike indijske kompanije. Kinezi pokušavaju na sve načine da dođu do evropskog tržišta. Na Starom kontinentu već je uspostavio operacije Geely, koji u svom vlasništvu drži Volvo, Lotus, Polestar i Lynk&Co, te je malo verovatno da bi baš Geely bio potencijalni kupac, ali su tu druge kineske marke koje bi rado preuzele svojinu nad prestižnim brendom kao što je Lancia.

Indijska Tata Group vlasnik je Jaguar Land Rovera, a i druge kompanije iz ove zemlje sve se više javljaju kao potencijalni investitori u evropsku automobilsku industriju.

Uz pomenute vanevropske investitore, tu su i proizvođači sa Starog kontineta. VW grupa je u vreme Martina Vinterkorna silno želela da otkupi Alfa Romeo, koji su videli kao idelnog partnera za sopstveni Audi i Porsche. Danas, teško je da bi se Volkswagen opterećen dizelgejtom i elektrifikacijom upustio u akviziciju Lancie, ali Nemce ne treba nikada otpisivati. Pored VW-a, tu je i Renault-Nissan alijansa koji se prethodnih nekoliko godina nalazi u velikom naletu pod rukovodstvom Karlosa Gona. Italijanska marka bi se izvesno lepo uklopila u portfolio francusko-japanskog saveza, a pogotovo bi bilo interesantno videti partnerstvo dve reli legende Mitsubishija i Lancie.

Za kraj, određeni analitičari veruju da je najizglednija opcija konačno gašenje Lancie. Smatra se da FCA ne želi da prepusti brend olako nekom od konkurenata, ali kao smetnja prodaji navodi se i relativno niska cena. Lancia je nažalost, na rubu ponora.

Đorđe Platiša 

(1317)