Euro NCAP pronalazio sumnjivo obeležene komponente na testnim vozilima

“Samo za Euro NCAP”

Organizacija Euro NCAP i istraživačka kuća Thatcham Research pronašli su vazdušne jastuke i Isofix tačke, označene sledećom porukom: “samo za potrebe testova sudara”. Navedeno otkriće se dogodilo nakon izvršenih testova bezbednosti.

Eksperti iz oblasti bezbednosti automobila su, nakon ovog saznanja, bili vrlo sumnjičavi u odnosu na moguće implikacije.

Metju Ejveri, rukovodilac istraživanja u kompaniji Thatcham Research, izjavio je za Auto Express: “Ranije smo identifikovali neke komponente na vozilima koje su nosile oznaku ”Euro NCAP only”, ili “samo za potrebe testiranja”. Ejveri je naveo da su ove oznake pronađene na modelima različitih proizvođača automobila.

Navode iz istraživačke kuće su potvrdili i nadležni iz organizacije Euro NCAP (telo koje je odgovorno za postavljanje kriterijuma prilikom sprovođenja testova bezbednosti), koji su britanskom specijalizovanom mediju naveli da su “nailazili na razne delove… vazdušne jastuke, ispune sedišta i slično, koje su bile označene, na sličan, odnosno krajnje sumnjiv način”.

Sva velikoserijska vozila koja se prodaju na teritoriji Evropske unije, prolaze kroz takozvane “testove sudara” (crash tests), prema protokolu koji propisuje NCAP organizacija. Nakon sprovedenih testova, istraživači, organizacije poput pomenutog Thatchama, koji procenjuju vozila u odnosu na zahteve iz NCAP-a, vrše periodičnu reviziju koja obuhvata i inspekciju pojedinačnih delova vozila. Upravo tokom vršenja jedne revizije, istraživači obe organizacije su otkrili inkriminišuće komponente.

Ejveri je u vezi sa tim izjavio: “Ponekad, nakon sprovedenih testiranja, nailazili smo na oznake pojedinih modula koje sugerišu da su namenjeni isključivo za vozila koja prolaze testne procedure. Ovo u nama budi ogromnu dozu sumnje.”

Iako ogroman broj ovih komponenti, kao uostalom i svih delova na automobilu današnjice, dolazi od strane nezavisnih dobavljača za komponente, a ne proizvođača automobila, Thatcham i NCAP traže objašnjenja od samih kompanija čije oznake nose testni primerci. “Slušamo brojne izgovore. Rečeno nam je nešto poput: “Ma ne…. to su originalne komponente, samo što verovatno mogu biti pretserijski primerci, pa su zato tako obeleženi,” rekli su istraživači. “Ove oznake nisu štampane, po pravilu se nalaze u rukopisu. Svi alarmi predostrožnosti i sumnje nam se aktiviraju kada se sretnemo sa tako nečim.”

Euro NCAP je takođe saslušavao kompanije na čijim vozilima su pronađeni sporni delovi. “U svim slučajevima koje smo otkrili, morali smo da reagujemo,” izjavio je portparol. “Ove istrage uključuju posete fabrikama za proizvodnju automobila, fabrikama za proizvodnju komponenti, a inkriminisana vozila se ponovo testiraju”.

Euro NCAP je dobio jedno, čini se razložno objašnjenje pojavljivanja sumnjivih oznaka na pojedinim komponentama: “Naša testna vozila se, u skladu sa internim procedurama naručuju za proizvodnju od strane odeljenja koja se bave bezbednošću vozila. Nekada koristimo ”Euro NCAP” referencu, kako ne bi okasnili sa terminima za zakazana testiranja.”

Upitan da li su ikada uhvatili proizvođača u želji da manipuliše rezultatima testova bezbednosti, predstavnik Euro NCAP-a je odgovorio da kao rezultat revizije “nikada nije proizašlo nešto što bi dokazalo prevarne namere proizvođača”. Dodatno, ista osoba je izjavila da se organizacija nije susrela sa sumnjivo označenim delovima “u poslednjih godinu, dve”.

Majk Hejvs, izvršni rukovodilac Udruženja proizvođača automobila (Society of Motor Manufacturers – SMMT), je izjavio da je obeležavanje delova standardan čin u proizvodnom procesu, dodajući: “SMMT snažno odbacuje ovakvo prejudiciranje. Ne postoje dokazi o bilo kakvim zloupotrebama u smislu manipulacije rezultatima testova bezbednosti. Iznošenje ovakvih sumnji predstavlja grubo klevetanje automobilske industrije, kojoj je inače, bezbednosni aspekt apsolutni prioritet”.

“Sva vozila su podvrgnuta strogim testovima bezbednosti, a brojni proizvođači dobrovoljno šalju svoja vozila na Euro NCAP testiranje, kako bi kupci imali određenu dozu sigurnosti”.

“Pošto se nekada događa da se testovi obavljaju pre početka serijske proizvodnje konkretnog modela, nužno je obeležiti neke kritične komponente, kako ne bi došlo do toga da budu instalirane neke pogrešne, zastarele verzije istih. Upravljanje zalihama i proizvodnjom se na taj način pojednostavljuje i to ne bi smelo da bude sumnjivo na bilo koji način.”

Upitan da proceni iskrenost i smislenost navoda koje dobija kao odgovor od proizvođača, Ejveri je rekao sledeće: “Siguran sam da u 99% slučajeva njihova obrazloženja jesu legitimna. Ali, mislim da nismo sve ni mi videli. Verujem da neke bitne stvari propuštamo.”

“Dizelgejt je učinio to da kompanije sada mnogo više pažnje obraćaju na interne kontrole, verovatno se zato sada mnogo ređe srećemo sa slučajevima obeleženih komponenti.”

Nakon ove priče, ostaje da se i sami zapitamo gde je istina. Možda u tome može da nam pomogne podsećanje na detinjstvo.

(778)