Škoda Rapid – „Golf dvojka 21. veka“

Prva poseta Srbiji posle šest godina. Preko 3.000 kilometara u dve sedmice. Na Nikoli Tesli su me dočekala dva automobila u izboru – „domaći“ Fiat 500L i Škoda Rapid.

Kao svaki drugi „Jenki“ ni o jednom ni o drugom ne znam mnogo. Za 500L znam da je redovno završavao na dnu liste najgorih automobila na američkom tržištu, a za Škodu se priča da je navodno ista kao Volkswagen (pa možda i Audi) za manje novca. Naravno, tek kasnije sam saznao da je ispod haube infamozni 1,2-litarski benzinac …

Kratka istorija

Škoda je nekoliko puta proizvodila modele pod Rapid imenom, po prvi put od 1935-1947. godine, a zatim i od 1984-1990. godine. Moderni Rapid je prvi put stigao u Indiju 2011., a u Evropu godinu dana kasnije. U ponudi su sedan i heč, a u Kini se može dobiti i tradicionalna limuzina. Svi modeli dele istu New A05+ platformu koju je vlasnik kompanije Volkswagen razvio još 2008. godine za tadašnji Polo. Čak i u Evropi, Rapid nije preterano popularan automobil. Prošle godine u Evropskoj uniji samo 66.512 jedinica je pronašlo kupce, što je daleko manje nego veći i skuplji modeli kompanije kao što su Octavia i Superb.

Dizajn

Sa dizajnerske strane Škoda je uradila relativno dobar posao. Mnoge linije su preslikane sa Mission L koncepta i već na prvi pogled se može primetiti „hladna“ nemačka škola. Stil je umeren i bez preterivanja u sportskom stilu (koji u današnje vreme prati većinu proizvođača), ali opet dovoljno moderan da se primeti relativno novo godište automobila. Čini se da je Škoda mogla da posveti više vremena na stil zadnjeg dela koji je nešto moderniji na heču u poređenju sa limuzinom, a onda dolazimo i do samog izbora felni. Iako je reč o osnovnom modelu proizvedenom za iznajmljivanje, ipak je neverovatno da je testirani Rapid napustio fabriku sa felnama kao pre 30 ili 40 godina. Barem ovde na zapadu, set najobičnijih ratkapni košta svega 40 dolara i napravio bi veliku razliku u stilu. Za one sa niskim budžetom čini se da su Hyundai i Kia uradili daleko bolji posao u ovoj kategoriji.

Enterijer

Sličan hladan stil se može uočiti i u enterijeru. Poveći brzinomer je izuzetno pregledan kao i komande za klimu i grejanje. To su možda jedine pozitivne reči koje se mogu reći po ovom pitanju, pošto je osnovni model toliko loše opremljen da bi pozavideo i mnogim jeftinijim proizvodima iz istočne Evrope. Jeftini CD plejer deluje kao da je dvadesetak godina star (zar neko još sluša CD-ove u 2018. godini?), samo prednji prozori su sa električnim podizačima, a plastika kao da je reclikirana iz Boeinga 747. Možda su neke odluke razumljive, ali za automobil koji u osnovnom paketu opreme košta relativno visokih 13.600 evra se čini da su i ovde proizvođači iz Koreje uradili bolji posao.

Ipak, pohvaliću i udobnost na prednjim sedištima. Ona možda nisu vrhunska, ali za jedan automobil za kupce sa niskim budžetom su sasvim zadovoljavajuća. Prostor je takođe kategorija gde Škoda zaslužuje pohvale, posebno na zadnjim sedištima i prtljažniku. Štaviše, put do Jadrana dugačak skoro 900 kilometara je barem po pitanju udobnosti i mogućnosti nošenja putničkih torbi prošao iznenađujuće dobro. Preglednost je zadovoljavajuća, mada je zadnji deo više odignut nego što je po mom ukusu i dobija se impresija da reč o heču umesto limuzine. To mi je zadalo nekoliko problema tokom parkinga ukljućujući i mali incident. Problem bi bio rešiv nuđenjem kamere za zadnji deo vozila koja predpostavljam da se može dobiti na bolje opremljenim modelima.

Mehanika

Kao što sam spomenuo, testirani Rapid je pokreće atmosferski 1,2-litarski MPI motor sa svega 75 konjskih snaga i 112 Nm obrtnog momenta. Prema informacijama ovaj agregat više nije u ponudi (njegova turbo verzija jeste) i nije potrebno mnogo vremena da se zaključi zašto. Ruku na srce, smatram da u beogradskim gužvama više snage i nije potrebno, ali na autoputu je sasvim drugačija priča. Sa troje ljudi u kolima i upaljenom klimom Rapid je imao dosta problema da ubrza do željenih 130 km/h pa u svetu modernih turbo motora teško je zamisliti da je Škoda ikada i ponudila takav agregat u relativno velikom automobilu. Petostepeni manuelni menjač takođe deluje zastarelo i kao da je preuzet sa nekog dvadesetak godina starog Volkswagena.

Utisak u vožnji

Po ovom pitanju ću spomenuti samo par reči pošto detaljna analiza zaista nije potrebna. Pre svega, Rapid je izuzetno bučan automobil. U gradu to može i proći, ali na autoputu pri većim brzinama se tek može primetiti koliko je zvučna izolacija loša. Na momente sam imao utisak da ponovo vozim stariji Golf dizel, a onda bih se opet zapitao kako je Škoda dozvolila da toliko zaostaje za rivalima iz Koreje. Kao pohvalu ću spomenuti potrošnju koja je po mojoj računici iznosila tek nešto više od šest litara i dobre kočnice.

Zaključak

Tokom prošle godine je postojala priča da je Volkswagen grupa spremna ponuditi Škodu i u Severnoj Americi. Razumljivo je da testirani model nije onakav kakav bi češki proizvođač vozila poslao preko bare, ali je u isto vreme potrebno mnogo više napora da bi Rapid postao savremeni automobil. Čak i sa unapređenom mehanikom i enterijerom, Rapid bi opet dočekala konkurencija kao što su Hyundai Elantra i Kia Forte koja je barem u ovom momentu svetlosne godine ispred. Sledeći put na Nikoli Tesli ću verovatno da izaberem Fiat 500L. Dok možda Fiat nije sinonim za kvalitet, teško da 500L može biti toliko zaostao čak i u osnovnoj verziji.

Tekst: Zoran Tomasović

Fotgrafije: Zvezdan Božinović

	Dobre strane:
	Moderan dizajn, niska potrošnja, relativno dobra udobnost, zapremina prtljažnika
	Loše strane:
	Siromašna standardna oprema, buka, loše performanse, nizak kvalitet enterijera

(15126)