Uporedni (indikativni) test: Koje je bolje dizel gorivo, srpsko ili rumunsko?

Prethodna nedelja je bila veoma intenzivna u svakom smislu. Na poslovnom kalendaru se našla jedna obaveza, a istovremeno i radost, povodom regionalnog sastanka koji je trebao da bude održan u rumunskoj prestonici, Bukureštu.

S obzirom na, i dalje snažan afinitet prema putovanju, pa i vožnji samoj po sebi, uprkos tome što je Beograd povezan avionskim prevozom sa glavnim gradom susedne republike, dileme nije bilo. Putujemo automobilom kroz živopisne predele.

Upravo ova odluka je bila temelj za realizaciju jedne stare ideje. Naime, želja nam je bila da proverimo i uporedimo, u što je moguće više reprezentativnim uslovima, kvalitet goriva koje kupujemo u Srbiji sa onim u Rumuniji.

Sasvim je jasno da ceo postupak nije izveden u laboratorijskim uslovima, niti ispunjava stroge kriterijume koji bi celom poduhvatu dali naučnu notu, ali svakako verujemo da su dobijeni rezultati dovoljno verodostojni da pružaju jasne indicije u pogledu konačnog zaključka.

Osnovne činjenice u vezi sa putovanjem

Bukurešt je od Beograda udaljen nekih 615 kilometara i postoje različite opcije za izbor rute. Mi smo koristili deonicu koja vodi, jednim kratkim delom, preko Bugarske, a na kojoj se nalazi nešto preko 250 kilometara autoputa, uz ostatak deonica koju prevashodno čine magistralni i lokalni putevi.

Za prevoz do odredišta smo izabrali BMW X5 25d xDrive, što i nije bio neki preterano težak izbor, s obzirom na to da nijedan od drugih raspoloživih automobila nije bio u stanju da pruži takav nivo komfora. U automobilu su se nalazila dva putnika. Jedan je upravljao krosoverom putevima kroz Srbiju, dok se za upravljačem vozila na teritoriji susednih država nalazio autor. Trudili smo se da održimo što je moguće više približan stil vožnje u oba pravca. Vremenske prilike u danima putovanja su bile veoma slične.

Ograničenja u analizi

Prva teškoća, u smislu pune verodostojnosti testa, sa kojom smo se suočili, odnosi se na činjenicu da je zapremina rezervoara test vozila isuviše velika, ili da je razdaljina između dva grada nedovoljne dužine, da bi bili u stanju da količine utrošenog goriva merimo metodom dopune (skoro potpuno praznog) rezervoara na benzinskoj pumpi, na koji način bismo dobili egzaktnu potrošnju za pređenu distancu.

Drugim rečima, shvatili smo da bi od manjeg odraza na rezultate testa, bio izbor da se oslonimo na podatke koje je očitao putni računar, u odnosu na situaciju u kojoj bi skoro trideset litara goriva sipanog u Srbiji, ostalo u rezervoaru prilikom dopune goriva u prestonici Rumunije. Da smo uradili tako, imali bismo (bezmalo) potpuno tačne podatke o količinama utrošenog goriva, kako u odlasku, tako i u povratku, ali bi učešće domaćeg dizela u rezervoaru, nakon dopune u Rumuniji, bilo preko 25%, odnosno ne bismo mogli da iole precizno sagledamo potrošnju rumunskog dizela koji smo koristili za povratak.

Iz tih razloga, rezervoar automobila je napunjen nekoliko dana pre početka putovanja, i prilikom polaska, već je bilo utrošeno petnaestak litara u (beo)gradskoj vožnji, odnosno automobil je prešao nekih 140 kilometara. Naravno, prilikom početka putovanja, podaci o potrošnji goriva su vraćeni na nulu (ne i prosečna dotadašnja brzina kretanja), i avantura je mogla da počne.

Samo putovanje ka Bukureštu je, uz višekratne pauze, trajalo nešto preko deset časova, i proteklo je bez ikakvih problema. Automobil je imao jedan dan odmora, a sutradan smo se zaputili istim putem nazad.

Pre odlaska iz Bukurešta, velika želja nam je bila da obiđemo muzej klasičnih automobila koji su u vlasništvu čuvenog rumunskog preduzetnika Jona Cirijaka, ali nismo imali sreće, s obzirom na to da je ustanova otvorena za posete samo tokom vikenda.

Kako je muzej smešten u blizini međunarodnog aerodroma u Bukureštu, ta lokacija se ispostavila idealnom za potrebe dopune rezervoara. Pošto u Srbiji koristimo premijum dizel gorivo koje se nalazi u ponudi Naftne industrije Srbije, G-Drive, tako smo se vrlo lako opredelili da najviše pozicionirani dizel kupimo na benzinskoj stanici u vlasništvu rumunske nacionalne naftne kompanije Rompetrol. U rezervoar je stalo nešto preko 71 litra dizela, odnosno blizu 90% goriva u rezervoaru je činio rumunski konkurent našeg G-Drive-a.

Neposredno pred dopunu, putni računar je očitao prosečnu potrošnju (na svakih sto kilometara) od 8,2 litara dizel goriva robne marke G Drive, što smo doživeli kao vrlo reprezentativan podatak u odnosu na prethodna iskustva sa ovim automobilom, kao i u odnosu na strukturu rute koju smo koristili.

Po običaju, povratak kući prođe nekako brže, a usputne pauze bivaju nešto kraće. Posle nepunih devet časova, ponovo smo u Beogradu.

Balkanska zemlja u punom smislu te reči

Ovom prilikom, pre prikaza rezultata potrošnje u povratku, želimo da vam kažemo da (samo) ukoliko delite ljubav prema vožnji, izaberete automobil kao prevozno sredstvo ka Bukureštu, jer su predeli zaista divni. Sa druge strane, frustrirajući je nedostatak adekvatne putne infrastrukture, kao i navike opasne vozača u Rumuniji da se odvajaju sa magistralih puteva tako što jednostavno „preseku“ punu liniju i uključe se čak i na sporedni zemljani put. Nešto slično smo doživeli još samo na Kubi.

Rumunija, sudeći prema izgledu Krajove i Bukurešta, nije slučajno članica Evropske unije a stepen ekonomskom razvoja različitih regiona je veoma neravnomeran. Dok je uvodni deo zemlje iz pravca iz kog smo „nadirali“, sve do Krajove, ostao zarobljen u sedamdesetim godinama prošlog veka, dotle je prestonica grad evropskih manira u kojem nije teško zamisliti sopstevnu egzistenciju na dugoročnijim osnovama. Vedri ljudi, široki i čisti bulevari, prelepe devojke… Veoma nas je podsetio na „mega“ Novi Sad.

Elem, da se vratimo mi našoj osnovnoj temi

U Beogradu smo na putnom računaru očitali potrošnju od 7,2 litra dizela na sto prevaljenih kilometara.

Ovaj podatak smo proverili dopunom goriva, ponovo na NIS-ovoj benzinskoj stanici, a ispostavilo se da je stvarna potrošnja iznosila 7,4 litara za istu distancu. Međutim, ovu razliku možemo obrazložiti na različite načine. Najverovatnije je da sam putni računar iskazuje nešto bolje rezultate od stvarnih, ali to generalno nije od uticaja na naš zaključak jer je isti računar merio potrošnju i u odlasku.

Takođe, moguće je i da smo mi dopunili rezervoar do punog kapaciteta, dok je sa druge strane radnik na pumpi u Rumuniji obustavio dopunu već pri prvom prekidu isporuke goriva. Tu može doći i do dva litra razlike, očitane kroz stepen popunjenosti rezervoara.

Zaključak

Iako svesni svih nesavršenosti ovakve analize, ipak moramo da konstatujemo da se razlika u potrošnji od jedne litre na sto kilometara (više od 10%) teško može pripisati, bilo čemu drugom do kvalitetu samog goriva, koje je očigledno na strani rumunske nacionalne kompanije, posebno s obzirom na sav naš trud da uslove na koje imamo uticaj učinimo što približnijim u oba smera. Pored toga, cena premijum dizela kod ovog rumunskog distributera iznosi okruglo 1,4 evra, pa i po ovom pitanju naše komšije odnose pobedu.

Još da napomenemo da je testni BMW X5 zabeležio rekordno nisku potrošnju od samo 6,3 litara goriva na sto kilometara u uslovima u kojima je sagorevao najskuplje dizel gorivo slovačkog nacionalnog distributera, doduše uz opasku da je autor tom prilikom više vodio računa o zakonima ekonomične vožnje.

Zvezdan Božinović

(17734)