Inicijalni napori Herberta Disa da klimavu imperiju zvanu VW grupa učini kompaktnijom i efikasnijom su mu doneli priznanje, nakon prvih 100 dana na mestu CEO-a kompanije, mada je osnovna strateška postavka ostala praktično neizmenjena.
Pedeset devetogodišnji Austrijanac je 13. aprila preuzeo odgovornost za poslovanja konglomerata, nakon što je Matijas Miler smenjen u vreme dok mu je ugovor bio važeći još dve godine.
Dis, koji se Volkswagenu pridružio 2015. kao šef VW marke (i još uvek je), obećao je investitorima VW grupe da će transformisati kompaniju iz „tromog supertankera u moćnu flotu glisera“. Rušeći silose između individualnih marki, VW kao celina bi mogao da redukuje naduvenu i bespotrebnu birokratiju, rekao je on.
„Trenutno, procesi u okviru grupe su previše složeni a donošenje odluka sporo. U mnogim slučajevima dupliramo posao“, rekao je on akcionarima u Berlinu, dve nedelje pre nego što je postavljen na mesto CEO-a.
On je manja, periferna poslovanja, poput Ducatija, Renka i MAN Disel & Turba, stavio na strateško razmatranje i potencijalno izdvajanje, odnosno prodaju.
Pored toga, Scania, MAN i Brazilian VW truck jedinice su predviđene za parcijalno puštanje na berzu pod imenom Traton, uz ugovor, za koji odbor VW grupe procenjuje, da bi mogao da donese prihod od šest milijardi evra.
„Ono što možete primetiti je njegov cilj da napravi Volkswagen lakše upravljivim, tako što će prodati periferne aktivnosti. On je stavio grupu u režim dijete i čišćenja“, rekao je analitičar iz firme NordLB, Frank Švope. „Ipak, ne mora da znači da su to njegove sopstvene ideje, neke odluke su donesene mnogo pre neko što je on ubrao plodove.“
Milerova strategija
Zapravo, Dis je izabran da zadrži strategiju koju je postavio njegov prethodnik – „Zajedno 2025“, srednjeročni plan objavljen pre dve godine. „U velikoj meri, Dis se drži pravca kojeg je odredio Miler, što je dobro. On donosi brzinu, što je takođe važno“, rekao je Ferdinand Dudenhefer, direktor Centra za automobilsko istraživanje pri Duizburg-Esen univerzitetu.
Pored revidiranja proizvodnog portfolija kojeg je pokrenuo Miler, plan uključuje preusmeravanje Volkswagenovih operacija vezanih za komponente, ulazak u oblast usluga prevoza sa Sedric autonomnim vozilom i ambiciozni plan elektrifikacije svih 300 modela unutar grupe do kraja dekade.
„Mi možemo da se oslonimo na čvrst temelj“, rekao je Dis novinarima kada je stupio na poziciju. „Ovo je evolucija, ne revolucija.“
Uprkos rekordnoj ostvarenoj prodaji, zaradi i dobiti iz poslovanja u poslednjoj godini na funkciji šefa grupe, Miler je često smatran privremenom solucijom. Mnogi su Disa videli kao bolji izbor, još kada je Miler izabran, 2015. godine, zamenivši Martina Vinterkorna, koji je dao ostavku zbog čuvenog dizel skandala. Međutim, Dis je u VW grupu u to vreme „sveže“ pristigao iz BMW-a.
Kada je VW pokrenuo spekulacije da bi Dis mogao da zameni Milera, akcije su skočile za gotovo 5 odsto. Analitičari i investitori su svoje poverenje dali iskusnom „smanjivaču troškova“, verujući da jedino istinski spoljni čovek, poput Disa, može da uvede profesionalne standarde u okviru korporativnog vođstva kompanije, poznate po snažnom političkom i sindikalnom uticaju.
Varljiva situacija
Do sada, nije zabeležen slučaj da isti nadzorni odbor, koji je imenovao Disa, odmah spoji šefa kompanije sa sindikalcima, jer je njegov šef osoblja, Gunar Kilijan, služio godinama kao poverljiva desna ruka lidera Volkswagenovih radnika, Bernda Osterloa. Kilijan sada mora sa bivšim šefom da pregovara o primanjima radnika.
S obzirom na to da Dis nije izbegavao konflikt sa organizovanom radnom snagom VW-a, on može da računa na podršku Inga Špajha. Menadžer fonda i stručnjak za korporativno upravljanje u nemačkom Union Investmentu, očekuje da novi CEO zauzme čvršći stav kada je reč o uvođenju nepopularnih ali neophodnih mera da bi se osigurala budućnost kompanije.
„Jedna stvar koju definitivno primećujete je razlika u komunikaciji koju sprovodi Dis u odnosu na Milera, kako eksterna tako i interna. Konkretno, pozdravljamo stroži odnos prema sindikatima“, rekao je Špajh. „Preovladavao je osećaj u prošlosti da su sindikati igrali dominantnu ulogu kada je reč strateškim odlukama, ponekad previše dominantnu.“
Špajh se konkretno nada da Dis može da ubedi sindikate da postoji potreba da se stvari menjaju iz osnova, jer se kompanija sa SUS motora prebacuje na električne i nastoji da uđe u novu eru.
Ključni angažmani
Dis je takođe dobio priznanje za dovođenje Štefana Zomera, bivšeg funkcionera ZF grupe, koji će voditi kombinovani portfolio, uključujući komponente i nabavku.
„Verovatno ne postoji niko bolji od Zomera u čitavoj industriji komponentaša. Niko ne poznaje posao kao on i ja sam siguran da će uspeti“, rekao je Dudenhefer. „Jedino pitanje koje ostaje je ko će voditi Volkswagen? Mada Dis može da obavlja obe funkcije, važno je ostvarivanje prirodne distance između grupe i marke.“
Ovde je Dis „ostao kratak“, jer nije ispunio jedno ključno obećanje odboru. Da bi osigurao da se ne generiše previše moći u rukama jednog menadžera, predsednik Hans Diter Peč, obećao je da će Volkswagen kao marka po prvi put dobiti glavnog operativca koji će asistirati Disu. Nakon 100 dana, ništa se nije desilo po tom pitanju.
Jedan nemački ekspert iz oblasti automobilske industrije, koji je želeo da ostane anoniman da bi zadržao dobre veze sa kompanijom, rekao je da su dosadašnje odluke previše „kozmetičke“ u odnosu na ono što se očekuje od Disa. Ističući brojne sličnosti sa Milerovom strategijom, on je rekao: „Nisam siguran zbog čega je angažovan.“
Vreme će pokazati da li Dis treba temeljnije da reorganizuje grupu ili da jednostavno ubrza tempo plana kojeg je postavio Miler.
„Suviše je rano reći da li kompanija nosi njegov potpis. Postoje neki pozitivni aspekti a on je pronašao prave reči. Međutim, postoje još neka mesta koja treba da popuni“, rekao je Štefan Bracel, šef Centra za automobilski menadžment u Univerzitetu primenjenih nauka u Bergiš Gladbahu. „Ipak, treba reći da VW nije leđima uza zid. I dalje dobro zarađuje.“
(170)
