Volvo Cars je odlučio da preseli proizvodnju najpopularnijeg krosovera kako bi izbegao nove, više carinske stope koje je uvela američka administracija na vozila uvezena iz Kine, izjavio je izvršni direktor kompanije Hakan Samjuelson. Dakle, Volvo XC60 koji se proizvodio u Kini, a odatle izvozio u SAD, sada će biti sklapan u evropskim pogonima, u onoj količini koja je neophodna za to tržište.
Najava je stigla istovremno sa izveštajima o rekordnoj prodaji, već petu godinu u nizu. Pored porasta broja prodatih primeraka, porasla je i dobit švedske kompanije, i to za 29% u odnosu na uporedni, drugi kvartal prethodne godine.
Volvo, čija matična kompanija Geely razmatra evetualnu inicijalnu ponudu akcija na berzi (o čemu smo izveštavali pre nekoliko meseci), trenutno proizvodi XC60 za kupce u Evropi, u Švedskoj, dok se za potrebe kineskog i ostalih tržišta, uključujući američko, taj krosover montira u Kini.
„Naravno da ćemo da se reorganizujemo u švedskim pogonima i preuzmemo deo proizvodnje modela XC60 … ali će fabrika u Kini nastaviti da radi ovo vozilo za ostale zemlje,“ rekao je izvršni direktor, uz opasku da je proces preseljenja proizvodnje već započeo.
Kineski kontigent proizvodnje modela XC60, koji je ranije otpreman u SAD sada će biti realociran na druga tržišta, uključujući i evropsko, dodao je Samjuelson.
Volvo, kojeg je Geely preuzeo od Ford Motor Co. još 2010. godine, već četvrtu godinu zaredom postavlja prodajne rekorde.
Neto prihod je porastao za 40% na iznos od oko 300 miliona evra, u drugom kvartalu. U želji da se rekord obori i u petoj uzastopnoj godini, Samjuelson je izjavio da je Volvo „dobro pozicioniran, a što omogućava stabilan i održiv rast na globalnom nivou“.
Kompanija je nedavno otvorila i svoju prvu fabriku u Amerci, u Južnoj Karolini, gde će se proizvoditi limuzina Volvo S60. Ova činjenica je svakako olakšavajuća okolnost za kompaniju, u svetlu pokrenutog trgovinskog rata, ali firma i dalje ostaje zavisna od uvoza krosovera i velikih sedana na veoma značajnom američkom tržištu. Volvo je zabeležio rast prodaje na američkom tržištu od 40%, u prvih šest meseci.
Sedani iz segmenta kojem pripada S60 su zabeležili pad prodaje u drugom kvartalu na tržištu Amerika, pa je tako tek, manje od svakog trećeg novoregistrovanog automobila iz tog segmenta. Sa druge strane, laka komercijalna vozila, kao I vozila iz kategorija kojima pripadaju uvezeni modeli XC40, XC60 i XC90 su povećala svoje tržišno učešće sa 62% na 67,3%, navodi Autodata.
Vašington je ovog meseca uveo carine u visini od 25%, na uvezenu robu iz Kine čija se vrednost procenjuje na 34 milijarde američkih dolara, dok ni Peking nije sedeo skrštenih ruku, odnosno odgovorio je momentalno. Sada već legendarni američki predsednik Donald Tramp je zapretio uvođenjem viših carinskih stopa i na automobile uvezene iz Evrope, gde Volvo poseduje dve fabrike.
Geely, koji gaji nade da će prikupiti značajna finansijska sredstva putem prve ponude sopstvenih akcija na berzama, zahvaljujući ulaganjima koje Volvo sprovodi u oblastima tehnologije autonomne vožnje, električnih automobila i pokretanja pretplatničkog servisa, svestan je problema.
Prošlog meseca je u Hong Kongu, na ovu temu govorio prvi čovek Geelija Li Šufu. On je izjavio da će nove, više carinske stope verovatno prinuditi Volvo da diversifikuje svoju američku proizvodnju, ali isto tako i onu koja se odvija u Evropi i Kini, kako bi se što više prilagodila lokalnoj tražnji svakog regiona ponaosob.
„Moraćemo da angažujemo dodatna sredstva za investicije kako bi veći broj vozila, odnosno modela proizvodili lokalno,“ citirao je njegove reči South China Morning Post.
Naravno, ovo će nužno uvećati troškove, a onda će i prodajne cene vozila biti više, naveo je Samjuelson, koji je skloniji optimizaciji postojećih planova, kao što je na primer izmeštanje proizvodnje modela XC60, što bi izgubilo svaki smisao, ukoliko bi američka administracija povećala carinske stope i za vozila proizvedena u Evropi.
„Imam veliki otpor prema ideji o nekoj velikoj investiciji koja bi nam omogućila trenutni bolji položaj na tržištu u kontekstu trgovinskog rata,“ naveo je direktor. „Prvo moramo da pokušamo da uradimo sve što možemo kako bi minimizirali negativne uticaje, u okviru postojećih kapaciteta.“
(268)
