Pad kvaliteta novih automobila kao logična posledica

Lična iskustva se ubrajaju u red dokaza trećerazrednog nivoa, ali često su baš ona koja nas navode da malo dublje sagledamo neki problem ili pojavu.

Istraživanja o kvalitetu koja sprovode specijalizovane kuće za takve analize, mogu ali i ne moraju da pruže korisnicima realan uvid u stanje stvari, posebno iz razloga što ne postoji svetski priznata metodologija koja bi se bavila ovim pitanjima, niti postoje organi kontrole kvaliteta tako sprovedenih studija, koji bi dali dodatnu dozu legitimiteta istima. Detaljnije o ovome možete da pročitate u jednom od prethodnih članaka iz Glasa Republike. Povrh svega, čak i u okolnostima koje su znatno uređenije, dolazi do nedozvoljenih uticaja učesnika istraživanja na same rezultate. Ili narodski rečeno: Kakvo pečenje, takvo rešenje.

Dakle, znatno veći stepen kredibiliteta imaju studije koje se bave analizom pojava i tržišnih okolnosti, u odnosu na one koje rangiraju pojedine proizvođače, marke ili modele vozila. Nedavno je sličnu analizu sprovela konsultantska kuća AlixPartners, a prema nalazima, proizvođači nameravaju da u narednih pet godina, na ime istraživanja i razvoja električnih vozila, utroše iznos od neverovatnih 255 milijardi američkih dolara.

Taj novac će biti upotrebljen za razvoj oko 200 modela elektromobila, od kojih, sigurni smo da se slažemo, većina neće doživeti tržišni uspeh. Pored čisto tržišnih razloga za ovu tvrdnju koji se uglavnom odnose na nedovoljnu tražnju i jaku konkurenciju, njihovom putu ka uspehu stajaće i niske profitne stope koje proizvođači ostvaruju u segmentu EV.

Šta to smrdi u „državi Automobilskoj“?

Nedavno je iz Daimlera stigla procena u pogledu visine očekivanih stopa zarade u segmentu električnih vozila, a ona gravitira oko polovine profita ostvarenog u proizvodnji konvencionalnih modela. Neretko je i sam Serđo Markione naglašavao da gigant kakav FCA grupa svakako jeste, na svakom proizvedenom i prodatom, inače ekstremno dugotrajnom i uspešnom, modelu Fiat 500, gubi velike svote novca. Naravno, misli se na čisto električnu varijantu retro mališana.

Pored toga što su pomenuti konsultanti preračunali iznos najavljenih investicija proizvođača u električna vozila, predviđa se i izdvajanje još 61 milijarde američkih dolara za razvoj tehnologije autonomne vožnje. i sve to uprkos tome što sva dostupna istraživanja pokazuju da kupci, hajde da to tako kažemo, i ne luduju baš za samovozećim automobilima. Još nešto, predviđanja su da će kupci plaćati dodatnih 2.300 dolara za opcije autonomne vožnje budućnosti, a trenutno razvoj tih sistema, preračunat po pojedinačnom vozilu iznosi oko 23.000 dolara.

Sve ovo je ogroman teret za automobilsku industriju danas. Međutim, proizvođači automobila i dalje iskazuju profitne stope koje se kreću u rasponu od 6 do 10%, odnosno otprilike identične kao i ranije. Kako je ovo moguće, ostaje nam da malo detaljnije analiziramo poslovanje proizvođača. Ali, zanimljivo će biti svakako, a i tome ćemo se posvetiti u budućnosti, kako posluju proizvođači komponenti.

Snabdevači

U današnje doba, imamo razloga da verujemo da oko dve trećine ukupnog angažovanja na temu istraživanja i razvoja automobila ima svoje korene u kompanijama koje su svrstane u segment dobavljača za automobilsku industriju, a ne u kancelarijama, istraživačkim centrima i pogonima proizvođača. čije marke se šepure sa maski hladnjaka ili poklopaca prtljažnika. Često puta, u neznanju, ljudi odaju priznanje za pojedine osobine automobila, ili funkcionisanje nekih sklopova na istom, proizvođaču vozila, umesto da kredit pripadne onome ko ga je zaista zaslužio.

Najbliskiji primer predstavlja recimo automatska transmisija sa konvertorom obrtnog momenta, Steptronic, koja je primenu našla u BMW gami. Sa boljom jedinicom se nismo susreli, a za tako nešto svaku pohvalu zaslužuje ZF. Još je jedan primer blizak nama: Rimac Automobili. Nije Porsche ušao u kapital hrvatske kompanije zbog maloserijskih vozila koja se proizvode tamo. Njima je interesantna bila tehnologija kao i jedinstvena misao koju, očigledno neguje Mate.

Proizvođači komponenti su, sviđalo se to nekome ili ne, dakle, sam krem automobilske industrije. A ti isti proizvođači komponenti, i evo veze sa tezom o sve većem padu kvaliteta novih automobila, trpe neprincipijelne pritiske od strane “proizvođača” automobila, koji sve više gube pravo na ovaj naziv, a sve se više kvalifikuju da ponesu titulu investitora i sklapača novih vozila.

„Navučenost“ na „ekstra profit“ je čini se „teška bolest“ u automobilskoj industriji

Ukoliko pratite zbivanja u industriji, sigurno vam nisu promakle, za naše poimanje kontraproduktivne izjave čelnika skoro svih kompanija, u kojim među strateškim ciljevima navode i želju da snize troškove vezane za nabavku sirovina i komponenti. Zaista su brojni proizvođači sa ovako deklarisanim prioritetima, a najveću odgovornost među svima njima, logično bi trebalo da ponesu luksuzne marke.

A upravo iz njihovih redova, odnosno iz BMW-a i Daimlera, pre par meseci su se čule slične priče. Direktor nabavke “plavog propelera” je najavio da BMW planira da snizi troškove nabavki delova za automobile, za ukupno 2 milijarde evra, što predstavlja težnju ka smanjenju ove kategorije za 5%. Namera je da se podstakne kompetitivnost među komponentašima, odnosno da se u konkurenciju uključi više njih. Zvuči fer, ali to podrazumeva da i oni sa manje iskustva ulaze u igru, a generalno svi su prinuđeni da snižavaju cene. Sniženje cena, jasno je da ne vodi ka dodatnoj motivaciji za podizanjem kvaliteta. Iz Daimlera, ista priča.

Javna je tajna da je Volkswagen grupa značajan deo troškova vezanih za aferu sa izduvnim gasovima, kompenzovala višim cenama vozila, ali i pritiskom na brojne dobavljače za komponente, kao i ostale dobavljače da što više snize svoje cene. Kratkoročno je to veoma efikasno. Dugoročno pogubno!

Pre para dana je Toyota izašla u javnost sa obaveštenjem o povećanim ulaganjima u sektor istraživanja i razvoja, ali sa jasno deklarisanom protivtežom u vidu smanjenih troškova marketinga. Ovo već zvuči mnogo bolje, ali sa smanjenjem izdvajanja za marketinške namene, izostaće i, slobodni smo da kažemo, prisustvo na rang listama najboljih marki. S druge strane, na tim listama se najčešće sreću imena sa ubedljivo najvišim izdacima za marketing. Primer, Hyundai i Kia, JD Powers, Svetsko prvenstvo u fudbalu, FK Atletiko Madrid, FK Čelsi, Rafael Nadal, i tako dalje. Ovde neka u obrazloženju pripomogne malo i Google pretraživač, kojim vas molimo da se poslužite, i sami izvučete zaključke za sebe.

Zaključak

Kao što rekosmo, lična iskustva jesu trećerazredni argument u dokumentovanju nekog trenda. Ali, činjenica je da smo doživeli, što tokom testova, što iz ličnog iskustva i iskustva najbližih prijatelja, nekada nezamislive mehaničko/elektronske gafove sa modelima Mercedesa, BMW-a, Alfe Romeo, Mazde, Renaulta, Kije, Infinitija, Audija…

Ako se složimo da lična iskustva nisu baš dovoljno ubedljiv argument, kako vam deluju gore izneta zapažanja? Jesu li novi automobili dostojni naslednici svojih predaka?

Zvezdan Božinović

(11449)