Kao svetlucavi odraz žive u bazenu, uzdižuća linija sa boka treće generacije Mercedesove A klase, koja uokviruje široke lukove iznad točkova, ogleda se u staklenim površinama simpatičnog kompaktnog hedžbeka. Oko, skoro instiktivno, ujedinjuje te dve predvojene površine metala, šaljući mozgu signale o dinamičnosti automobila. Pa ipak, ono što je možda bila najupečatljivija karakteristika karoserije prethodnika, suptilno je uklonjena sa njegovog naslednika, simbolizujući na taj način, novi, minimalistički dizajnerski pristup.
Prvi čovek kompanije Daimler, Diter Ceče, želi da, novoproklamovanim dizajnerskim smerom, praktično umiri vizuelni nastup “ulaznice” u Mercedes gamu. Poenta je da će Mercedes u budućnosti, izbegavati prenaglašeni dizajn, bez razlike o kom modelu se radi, kao deo procesa evolucije stajling filozofije.
„Prethodna generacija A klase je, u dizajnerskom smislu, morala da bude oštrija i upadljivija, s razlogom: imala je zadatak da privuče pažnju, što je koncept koji je ukorenjen i kod konkurencije. Zato, vreme je da produžimo dalje, odnosno evoluiramo pristup,“ rekao je on. „Baš kao što to kaže naš rukovodilac odeljenja za dizajn, Gorden Vagener: Ako vam se učini simpatičnim, izostavite jednu dizajnersku liniju sa karoserije, pa ako vam se i dalje sviđa ono što vidite, učinite isto sa sledećim detaljem.“
Konture, odnosno stilske linije doprinose lakšem razdvajanju svetlih i tamnih površina na karoseriji, gradeći tako konstruktivnu tenziju u vizuelnom nastupu i akcentirajući specifične dizajnerske detalje. Ponekad je moguće izvesti magiju da automobil ostavlja utisak kao da je u pokretu, iako, zapravo stoji u mestu. Kako bi naglasili značaj ovih linija, mnogi dizajneri im dodeljuju živopisne (umesto tradicionalnih) naziva. Mercedes neke od tih linija naziva: linija kojom mačka hoda (Catwalk Lines) ili stabilizujuće linije (Balancing Lines). Dizajneri marke Audi, bočnu liniju kreativno zovu tornado linijom (Tornado Line).
Previše linija na spoljašnosti vozila
U nedavnoj prošlosti, linije na automobilima su se razmnožile do alarmantnih razmera. „Ukoliko analizirate šta drugi rade, videćete da prosto uguše automobi, pretrpaju ga linijama u želji da postignu što upadljiviji efekat u svetu u kojem je najmanje slobode za tako nešto. Tako dobijamo vozila koja su toliko agresivna da prosto gubite želju da ih dodirnete,“ kaže Robert Leznik, rukovodilac dizajna eksterijera marke Mercedes. „Bude vas čak i pomalo strah da će automobil da vas povredi.“
Kao primer vozila koja su definisana svojim, izuzetno oštrim, agresivnim dizajnom, možemo da navedemo Infiniti Q30 kompaktni hečbek, Lexus NX kompaktni SUV, pa i tek predstavljeni mali krosover istog proizvođača – Lexus UX. S druge strane, imamo Hyundai, koji je izabrao da malo “spusti loptu” sa svojim vizuelnim nastupom na evropskom tržištu, opredeljujući se da ne usvoji agresivniji stil koji proklamuje model Sonata, a koji se inače ne nudi na Starom kontinentu.
Kvalitetom, izgledom i završnom obradom, u eri kada je puno proizvođača već ovladalo zanatom, teško je bilo kom pojedinačnom brendu da se izdvoji iz mase. Razvoj jedinstvenog dizajnerskog stila pretpostavljao je još veći ulog u težnji proizvođača da postanu prepoznatljivi u očima kupaca. Ključni pojedinačni razlog za izbor A klase, umesto nekog konkurenta, predstavlja upravo njegova estetika. Tako barem smatraju u Mercedesu.
Bilo kako bilo, nije Mercedes jedina marka koja počinje da okreće dizajnerski točak istorije unazad. BMW se, isto tako trudi da što više pročisti linije svojih automobila. Obe nemačke premijum marke eksperimentišu raznim dizajnerskim aspektima, uključujući oblik rešetke hladnjaka za čiju kreaciju inspiraciju prolaze u bogatom nasleđu kompanije. Kao primer, ovde može da se navede model SL Panamericana iz 1952. godine, čija je reinterpretirana koncepcija preslikana na koncept BMW i Vision Dynamics.
„Konkurencija je sada brojnija. Svet se promenio,“ kaže šef dizajna kompanije BMW Group, Adrijan van Hojdonk. „Svet je postao brže mesto, pa i mi moramo da brže prilagodimo izmene u dizajnu.“
Dizajn eksterijera automobila se dramatično menjao kroz decenije. Ako krenemo od pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, koji je bio klasičan, preko klinastog dizajna sedamdesetih, pa onda dizajna podređenom funkcionalnosti koji je karakterisao osamdesete, videćete koliko ozbiljne su bile promene. Međutim, krajnji cilj je uvek bio isti, postizanje idealnih proporcija četvorotočkaša pokretanog motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.
Novi pronalasci u tehnologiji obrade metala, kao što je na primer, hidro tretman koji podrazumeva korišćenje vode pod pritiskom kako bi se izveli željeni oblici komada metala, znače da dizajneri koji razvijaju premijum, ali i nepremijum modele, imaju više slobode za lični izraz, kroz osmišljavanje tradicionalnih dizajn linija. Čak i poslovično suzdržani Nemci, koji oduvek daju prednost suštini u odnosu na formu, teško mogu da se odupru narastajućoj potrebi da predizajniraju svoja vozila. Ovo se posebno odnosi na automobile namenjene mlađoj populaciji, kao što je Volkswagen T-Roc, na primer. Neki čak ovu pojavu doživljavaju demonstracijom svoje tehnološke superiornosti i preciznosti.
„Pitanje je primenjene filozofije. U krajnjoj liniji, zakoni fizike važe za sve, bez razlike o kom proizvođaču se radi. Šta jedan proizvođač napravi od komada metala, to mogu i drugi. Jedino pitanje je: da li mi to zaista želimo da uradimo?“ nadovezao se pomenuti Leznik.
Upitan da prokomentariše mogućnost da li kupac automobila može da stekne utisak da proizvođači nedovoljno brzo usvajaju minimalistički pristup dizajnu površina eksterijera, jedan viši rukovodilac u Mercedesu je odvratio novinaru. „Ma, naprotiv. Pogledajte najsvetliji primer bezvremenskog dizajna u automobilskoj industriji. Naravno, Porsche 911. Pa, koliko linija na karoseriji vidite?“ poentirao je on.
Van Hojdonk se, u suštini slaže sa kolegama iz Štugarta, u shvatanju da je “manje, u stvari, više”. „Pročistićemo dizajn naših automobila u predstojećem periodu,“ obećao je on. „Koristićemo manji broj linija; ali, one linije koje ćemo koristiti, biće oštrije i preciznije.“
Mercedes je promene započeo novom A klasom. Videćemo kako će se stvari odvijati u budućnosti, po ovom pitanju.
Čini se da je Lexus, u potpunoj dizajnerskoj suprotnosti sa idejama koje sada forsiraju nemački premijum proizvođači, i da su se uloge potpuno izmenile, u međuvremenu.
(471)
