Neograničene rezerve litijuma lako su dostupne
Kroz proces pročišćavanja vode iz okeana, sada je moguće proizvesti neograničene količine litijuma, bez ikakvog štetnog uticaja na prirodno okruženje.
Ukoliko su vlastodršci zaista ozbiljni u nameri da elektrifikuju svetsku automobilsku flotu, čovečanstvu će biti potrebne ogromne količine litijuma, kako bi proizvodnja baterijskih jedinica bila moguća. A to može da bude ogroman problem, ukoliko se oslonimo samo na rezerve litijuma i potencijale eksploatacije, jedino kroz klasične rudnike. Srećom, alternativno rešenje se nazire, a može se realizovati kroz sledeći plan: napravimo okeane najvećim svetskim rudnicima litijuma, i to bez štetnih posledica po okruženje. Naučnici su razvili tehniku desalinizacije morske vode koja bi koristila organske strukture metala (nalik sunđerima sa velikim površinama) sa porama manje površine od nanometra u kojima bi se litijum joni zadržavali, u toku samog postupka prečišćavanja vode. Ovakav pristip favorizuje tendenciju ćelijskih membrana da selektivno dehidriraju, noseći u sebi jone, a ostavljajući za sobom litijum. Kao krajnja posledica procesa, dobila bi se čista i pitka voda, podesna za upotrebu od strane ljudi.
Postupak ekstrakcije litijuma svakako nije nov, pa ipak danas je ovo moguće učiniti značajno efikasnije nego ranije, i to bez ikakvih sporednih štetnih posledica. Više nije neophodno upumpavati vodu, ili koristiti opasne hemikalije. Umesto toga, proizvođači baterijskih jedinica bi trebalo, samo da urone dovoljno podesnih filtera u morsku vodu. Ova tehnika bi se mogla koristiti čak i u situacijama kada je voda sama po sebi zagađena, pa bi se čak i iz nje mogao ekstrahovati litijum.
Ipak, da bi metod o kojem pišemo, mogao biti korišćen u komercijalne svrhe, potrebno je još istraživanja, čak iako su sve potencijalne implikacije već jasne. Ukoliko bi se proces desalinizacije dovoljno proširio, svet bi imao raspoloživim znatno veće količine litijuma, za razne namene: električne automobile, baterije telefona i ostale sprave kojima su potrebne baterijske jedinice za obavljanje svoje funkcije. U svakom slučaju, primena ovog procesa bi dovela do značajno manjeg stepena zagađenja prirode.
Podsetimo da je proces proizvodnje baterijskih jedinica za elektromobile, jedna od najslabijih karika u ideji o “ekološki” podobnim električnim vozilima, pa bi u tom smislu, primena ove tehnike bila revolucionarna.
(660)