Razlika između velikih korporacija i mafije – naličje skandala

Osnovna razlika bi morala da bude ta što se korporacije bave legalnim biznisom, a mafija profit izvlači iz aktivnosti sa one strane zakona. I to bi, otprilike bilo to, što se razlika tiče. Sličnosti su masivno brojnije.

Oba vida organizovanja, i onaj što bi trebalo da bude moralno prihvatljiv, ali i ovaj drugi, mafijaški, funkcionišu u okviru poslovne šeme, koja obuhvata organe uprave, nezavisna tela, kao i organe nadzora unutar same strukture. Na dnu se nalaze niži nivoi uprave koji za svoj rad odgovaraju starijima u hijararhiji i naposletku puki izvršioci, odnoso zaposleni, radnici ili možda prikladnije mafijaškoj nomenklaturi, ratnici.

Dok se u način funkcionisanja nelegalnih organizacija i ne razumemo previše, izuzev viđenog u, uglavnom američkim filmovima, dotle je puno literature dostupno, pa i poslovnih dešavanja u našem okruženju o tome kako deluju kompanije, o načinima na koji se odluke donose kao i o tome kako se i od strane kog tela ili pojedinaca unutar poslovnog entiteta rezultati analiziraju i donose planovi i smernice za dalji rad. Uprkos razlikama između anglo-saksonskog i nemačkog viđenja organizacione šeme privrednog društva, osnovni postulati su isti.

Odluke od najvećeg značaja po buduće modalitete poslovnih operacija donose najviši organi uprave, odnosno Skupština akcionara (ili vlasnika), a predloge (pored akcionara) uobičajeno dostavlja i Upravni odbor koji ih je prethodno razmotrio. Međutim, način donošenja odluka, kao i analiza istih u smislu usklađenosti sa zakonskom regulativom, u delokrugu je odgovornosti i Nadzornog odbora, kao i Odbora za reviziju i sektora interne revizije. Svi ovi organi su nužni za poslovne gigante kakvi su, uglavnom svi proizvođači automobila.

Listajući finansijske izveštaje BMW grupe, naišao sam i na izjavu predsednika Nadzornog odbora kompanije u kojoj relativno detaljno informiše javnost, jer su finansijski izveštaji javni dokument za koji je zainteresovano mnoštvo (internih i eksternih) korisnika, o sastancima koje je imao sa različitim organima uprave i diskusijama o tekućim i anticipiranim izazovima i šansama koje očekuju BMW grupu. Finansijski izveštaji, kao i samo poslovanje velikih korporacija, subjekt su detaljnih ispitivanja od strane organa poreske kontrole, nezavisnih revizora, kao i brojnih sertifikacionih organizacija.

Drugim rečima, apsolutno je nemoguće, da se bilo šta, od iole značajnijeg uticaja na poslovanje i ugled bilo koje ozbiljne poslovne grupe (kompanije) dogodi, bez da su sa tim upoznati vrhovni organi uprave, izuzimajući Skupštinu akcionara, kojoj informacije servira Upravni odbor, kao i revizor, putem Izveštaja nezavisnog revizora.

Čuveni nemački moral

Pa kako je onda moguće da tadašnji prvi čovek VW grupe, Martin Vinterkorn nakon izbijanja skandala sa poništavajućim uređajima na vozilima, izjavi da ništa o tome nije znao i da će kompanija preduzeti detaljnu istragu. Po istom obrazcu, i sa skoro identičnim rečnikom, njegov naslednik Matijas Miler je reagovao na grozne izveštaje o eksperimentima na ljudima i majmunima u cilju dokazivanja „bezazlenosti“ dizel izduvnih gasova. Na, sličan način su reagovali i iz Daimlera, dok se BMW drži po strani, uz samo jedno kratko i ograđujuće saopštenje za javnost.

Odgovor je jednostavan. Moguće je, sve je moguće kada govorite neistinu.

Lista skandala kojima su izloženi nemački proizvođači automobila, sve je duža. Verovali ili ne, čak i posete javnim kućama nekih rukovodilaca, su knjižene kroz poslovne knjige kao deo rashoda kompanije (a što sam u različitim formama sretao i među domaćim javnim preduzećima), optužbe o kartelskom udruživanju su sve glasnije, a istrage su u toku. Umesto da, nakon dizelgejt iskustva, VW izađe sa jasnim stavom osude eksperimenata, i preuzme punu odgovornost, a što se očekivalo nakon Milerovih izjava, tipa: „Naučili smo našu lekciju. Poslovaćemo transparentnije i u skladu sa moralnim i etičkim načelima“, dobili smo glavu Tomasa Štega.

Naime, rukovodilac u okviru VW grupe za saradnju sa Vladom, Tomas Šteg je izjavio da je u domenu njegove odgovornosti bila saradnja sa “istraživačko-naučnom” organizacijom, i da je krivica ekskluzivno na njemu, a Miler je ovakav istup propratio sa punim poštovanjem u odnosu na moralni čin.

Samo, ovo očito nije nikakva ofanziva virusa morala na VW grupu. Nipošto nije. Usmeravanjem krivice na pojedinca, umesto na pravog krivca, odnosno rukovodstvo kompanije, potpuno jasno postaje da VW ništa nije naučio iz svoje dizelgejt istorije, i da se ovde radi o vanserijskom licemerju. Pre bi se dalo pomisliti da je Šteg dobio ogromnu ličnu, materijalnu kompenzaciju za ovaj akt poslovnog samoubistva, ili mu je jednostavno zaprećeno da će proći kao Oliver Šmit, koga je VW grupa, nakon što ga je iskoristila, a ovaj dobio napad iskrenosti na američkom sudu, pustila niz vodu, ukidajući mu sve beneficije koje je stekao radom kod poslodavca (penziono i zdravstveno osiguranje, bonuse, isplate u akcijama i slično). Ovo već liči na mafijaški način vođenja kadrovske politike.

Pored već objašnjenog zašto nije moguće da vrh kompanije nije znao ni za ove eksperimente, kao što nije bio upoznat ni sa instalacijom poništavajućih softvera, evo još par činjenica, našoj javnosti malo poznatih.

Skoro nigde nećete naići na podatak da su ovi eksperimenti sprovedeni od „istraživačko-naučnog“ tela – European Research Association for the Environment and Health in the Transportation Sector (EUGT), koje je pored ova tri automobilska giganta, osnovao i finansirao i Bosch, inače mozak dizelgejt prevare, koji se izvukao uz minimalne štete, spram onih koje je pretrpela VW grupa.

Takođe, malo je poznata činjenica da je prvi čovek EUGT, Mihael Špalek, pre osnivanja te organizacije tokom 2007. godine, proveo veliki deo svog radnog veka kao prvi doktor VW grupe. Čak i nakon transfera na mesto glavnog rukovodioca EUGT, Špalek je zadržao svoju VW imejl adresu.

Sami testovi na majmunima su sprovedeni nakon što su advokati angažovani od strane VW grupe, dali odobrenje, u smislu eventualnih zakonskih posledica, a što je Špalek potvrdio centrali u Volfsburgu, i još nekim VW rukovodiocima koji su se našli među primaocima imejla, tokom 2013. godine.   

Automobil koji je korišćen za proizvodnju dizel gasova (VW Buba koja je radila u režimu niskih štetnih emisija zahvaljujući inkriminišućem softveru), je dovezao Džejms Lijang koji je kasnije uhapšen i osuđen za svoju ulogu u dizelgejtu. Sami testovi, kojima je prisustvovao i Lijang, su obavljani od oktobra 2014. godine i trajali su dve godine, tokom kojih su ženke majmuna korišćene da bi udisale izduvne gasove sedam sati dnevno, pet dana u nedelji, tokom dve godine. S obzirom na to da ženke majmuna, naravno imaju menstrualne cikluse, kao i da izduvni gasovi nisu bili iz regularnog vozila, već izmanipulisanog softverom, rezultati testova nisu relevantni, i potpuno su bespredmetni i sa naučne, pored ogavnosti sa etičke strane.

Nakon izvršenih testova, majumuni su ubijeni, a njihova pluća su bila predmet laboratorijske analize. Rezultati, čak i ovakvih testova, su bili svakojaki, samo ne podržavajući u odnosu na teoriju da dizel nije štetan. Nikada nije došlo do objave rezultata, a naučnici nisu dobili svoju poslednju tranšu novca za izvršene usluge, u iznosu od 71.000 američkih dolara.

Što je još i najcrnje, slične eksperimente VW je finansirao i tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

I to nije sve, bivšem šefu VW odeljenja za motore, savetovano je od strane njegovog advokata, zbog učešća u dizelgejt aferi, a prema nemačkim medijima, da ne napušta Nemačku, jer je jedino na teritoriji te države bezbedan. Ako je gospodin odgovoran, zašto mu se ne sudi u Nemačkoj, umesto da mu se nudi bezbednost, valjda od sudskog gonjenja.

Zaključak

Da li i dalje mislite da će VW grupa slediti moralne norme u poslovanju, kako je obećao Matijas Miler, nakon svega? Da li i dalje mislite da su Nemci nadljudi?

Pa nisu, naravno. Grešni su kao i mnogi drugi, a deo nemačke moći svakako potiče od naše, proklete balkanske i ničim potkrepljene percepcije da su to super primerci ljudskog roda.

Možda je najbolju sliku o tome pružio selektor fudbalske reprezentacije San Marina, nakon poraza od Nemačke od 8:0, i prepotentne izjave Tomasa Milera, kako je meč sa amaterima bio besmislen. Ako nemate vremena da je pročitate, reći ćemo vam samo da je čovek izjavio da Nemci ne znaju ništa da nauče iz istorije i da se nikada neće promeniti, kao i da mogu da budu sto puta svetski šampioni, uvek će nositi bele čarape u kombinaciji sa sandalama.

Bravo majstore!

Zvezdan Božinović

(772)