Večita borba između kvaliteta i kvantiteta ne posustaje. Ekonomija obima je značajan mehanizam koji omogućava sniženje troškova po proizvedenoj jedinici proizvoda, mada, do neke mere, može da se primeni i na tržištu usluga. Logika je jednostavna, nepromenjive ili fiksne troškove podeliš na što veći broj proizvedenih jedinica, i cena koštanja proizvoda (usluge) ima najnižu vrednost.
Iz tog razloga, masovna proizvodnja omogućava najpovoljnije cene na tržištu i najširi mogući obim potencijalnih kupaca, odnosno korisnika usluge tog tipa. Kako to može da se prevede u svet medija?
Članci i teme koji se bave tjuniranim automobilima, sa atraktivnim fotografijama u prilogu, renderi i nagađanja u pogledu izgleda nadolazećih noviteta u autoindustriji, bombastični naslovi, sve je to nešto što privlači najširu i najpovršniju pažnju publike. More klikova, za apsolutno minimalni uloženi trud, uz razočajavajuću suštinu, deklarisanu u par prostih rečenica ispod megalomanskih naslova. Idealan put za visok broj pregleda.
Međutim, ukoliko uporedite broj pregleda koji beleže „žuta štampa“ automobilski mediji, sa brojem pregleda izdanja koja se na ozbiljan način bave, ništa manje izazovnim temama, trošeći i po više dana na pripremu materijala koji stane u osam ili deset hiljada karaktera, biće vam jasno kako to funkcioniše.
Međutim, što ste stariji i obrazovaniji, sve vam je jasnije da kvalitet mora da ima apsolutni prioritet u odnosu na kvantitet. Ovo znači, na drugi način izrečeno, da ozbiljni mediji žrtvuju čitanost (broj pregleda) zarad ozbiljnosti tema kojima se bave, i neretko pokreću. Ovakvom strategijom, ciljna čitalačka publika je znatno redukovana po broju, ali po stepenu obrazovanja i uticaju u društvu, predstavlja pokretačku snagu. Nikada Nacionalna geografija neće privući pažnju koju izaziva Kim Kardašijan, to je jasno, ali ako radije birate kanale ovog tipa, odnosno život koji promoviše ovakav program, vaša lična vrednost je osuđena na napredak.
Razumeće vas, ili preciznije pogodićete ukus, mnogo manjeg broja ljudi, ali će njihove reakcije biti masivnije i brojnije (što je manje važno), i u svakom slučaju i pogledu reprezentativnije.
Iz svega navedenog, AutoRepublika je beskrajno zahvalna svim svojim čitaocima, odnosno pratiocima na Facebooku, kojih smo za samo 6 meseci nakupili preko 15.000. Za samo pola godine postojanja, kao mlad medij (ali sa bogatim prethodnim iskustvom), priredili smo 1.300 članaka, od toga čak 65 testova automobila. Uspeli smo da oborimo neke rekorde, od kojih želimo da istaknemo broj angažovanja naših posetilaca na AutoRepublika Facebook stranici. Šta to znači? To znači da smo poslednjih meseci automobilski sajt kojima su se čitaoci najviše bavili u poslednja dva meseca, jer su naši postovi izazvali najveći broj reakcija, odnosno – čitanja, deljenja i komentara u čitavom regionu. Uz sve navedeno, obećavamo da ćemo se truditi da budemo još bolji i interesantniji, da ćemo biti objektivni i dobronamerni, kao i da ćemo na visokostručan način obrađivati sve teme kojima se bavimo.
Vaša AutoRepublika
(282)
Imate sve pohvale od mene !!!
Svaka cast!!!
Mozda FB nije neko merilo kvaliteta ali je lepo videti 15.000 lajkova iskrenih ljubitelja automobila 🙂
Pravite vrhunske i zanimljive tekstove ,na pravom putu ste sa postanete najcitaniji medij o automobilizmu u Srbiji .
Po meni licno ste No 1
Samo tamo nastavite jer kvalitet nema cenu 😉
Logično je da se pri obeležavanju bilo kog jubileja od strane „nosilaca posla“ napravi odredjena retrospektiva i analiza postignutih rezultata.
U ovom slučaju je ta analiza ( za moje razumevanje ) data nenametljivo i primereno.
Nedavno je jedna „ustanova“ iz iste branše (da je ne imenujem) obeležavala 25 godina (ako se ne varam), ali je „osvrt“ nosioca tog „brenda“ bio dosta prepotentan, narcisoidan, a rekao bih i „pun žuči“ zbog postojanja ostalih …
Drugari, hvala puno na lepim rečima. Guramo dalje bez nervoze 🙂
Bravo ljudi!!!!!
Pratim vas od početka i imam samo reči hvale. Fenomenalni članci, naročito kada su u pitanju američki automobili.
Keep up the good work 🙂 🙂