Off Road modeli – pre kupovine nužno je znati
Nećete naći puno pravih terenskih modela na tržištu danas, kao što su Toyota Land Cruiser, Jeep Grand Cherokee, Jeep Wrangler, Nissan X-trail, Mercedes G klase i Range Rover Land Rover modeli. U poređenju sa SUV/krosoverima, ovi automobili izgledaju svemogući. Taj momenat „svemogućnosti“ im daje sama konstrukcija vozila odnosno odvojiva noseća struktura u odnosu na šasiju. Ovakva postavka rezultira, mnogo manjom osetljivošću na terenske uslove eksploatacije i omogućava znatno jednostavnije popravke u slučaju nekakvih deformacija, izazvanih saobraćajnim udesom, na primer. Pored toga, terenci su obavezno opremljeni pogonom na sve točkove, blokadom diferencijala, reduktorom i zavidnim klirensom. Glavna razlika u odnosu na krosovere ili SUV predstavnike je sama karoserija i ostali elementi opreme (izuzev integralnog pogona koji imaju i mnogi krosoveri). Posledice ovih razlika se ogledaju u značajno većoj težini terenaca, kao i uočljivo lošijom voznom dinamikom i posledično, većom potrošnjom goriva, odnosno manjom efikasnošću.
Međutim, ukoliko imate potrebu da vučete prikolicu ili pred automobil postavljate neke napornije zadatke, u tom smislu, onda je terensko vozilo u prednosti. Uprkos svim ovim činjenicama, klasični terenci ostaju popularni, zahvaljući i globalno rastućem avanturističkom duhu potencijalnih kupaca. Primeri za to su prodajni rezultati Land Cruisera i Grand Cherokeeja.
Može se reći da terenci, istorijski posmatrano, predstavljaju dve kutije nasađene na šasiju kamiona. Manja kutija predstavlja platformu dok se veća kutija odnosi na kabinski prostor. Međutim, prisutni su i punokrvni terenci koji imaju integrisanu šasiju, umesto odvojene, što ih čini lakšim i efikasnijim (Grand Cherokee i neki Nissan/Infinity modeli koji nisu kod nas u ponudi).
Prostor u unutrašnjosti terenskog vozila, je znatno izdašniji u odnosu na krosovere. Pored toga što mogu da ponude i tri reda sedišta, uostalom kao i krosoveri, za razliku od njih, putnici na raspolaganju imaju i znatno veći prtljažni prostor. Ova karakteristika ih čini veoma podesnim za porodičnu upotrebu.
Pogonski sklopovi terenaca nužno moraju da budu robusniji i da obezbede veću snagu kako bi se izborili sa težom karoserijom u odnosu na krosovere. Obično se ugrađuju V6 motori, ili čak i V8. I to po pravilu dizel. Izuzetak je Land Cruier koji ima redna četiri cilindra, ali je zato zapremina na nivou šestocilindarskih agregata. Ovakvo rešenje je izabrano kao najpouzdanije i najtrajnije, po mišljenju proizvođača.
Kako bi i bezbedonosni aspekt bio zadovoljen, uzimajući u obzir specifičnosti terenaca, proizvođači na liste dodatne opreme stavljaju dugačak spisak raznih sistema, najmanje jednako bogat kao i u ostalim segmentima. Treba naravno imati u vidu, da je najjači bezbedonosni argument sama veličina i konstrukcija vozila. Ako je udes već neizbežan, mali je broj vozila u kojima biste radije bili.
Krosoveri – Sve što treba da znate pre kupovine
Ovo ste sigurno već čuli: najbrže rastući segment na automobilskom tržištu – krosoveri. Svih veličina i konfiguracija, prodaju se „kao alva“. Razlozi se mogu pronaći u činjenicama vezanim za odnos upotrebljivost/efikasnost. U poređenju sa klasičnim limuzinama slične dužine, obezbeđuju veći kabinski prostor, kako za putnike tako i za njihov prtljag. Širok je raspon ponude na tržištu, pa se krosoverima mogu smatrati vozila počev od na primer Jeep Renegadea (i sličnih) pa sve do Mercedesa GLE (i konkurencije). U sve većoj meri, popularan je i pogon na sve točkove, mada raste broj krosovera koji ne nude ovu mogućnost, čak ni kao opciju. Treba znati, da pogon na sve točkove doprinosi bezbednosti vozila (zbog bolje trakcije po klizavom terenu kao i zbog unapređene stabilnosti), međutim, isto tako i dodaje na težini vozila, smanjujući efikasnost odnosno povećava potrošnju. Konstrukcijski, to su limuzine ili hedžbek varijante u telu terenca.
Na početku svoje tržišne vladavine (sa rodonačelnikom RAV4) krosoveri su se trudili da se dizajnerski ne ističu previše, odnosno da ne privlače veću pažnju na taj način. Dovoljno su bili osveženje i već samom svojom konstrukcijom. U današnje doba, nasuprot tome, raste broj vrlo upečatljivih dizajnerskih rešenja prema kojima nema ravnodušnih (Nissan Juke, Toyota CHR, Peugeot 3008, Mercedes GLA, GLC, Audi Q2),
U enterijeru krosovera stvari stoje ovako: dok su na počecima svog tržišnog života nudili povišenu i uspravnu poziciju za volanom, danas je sve više kupe-krosovera (pored pominjanih da navedemo i X4 i X6). Za razliku od prvih modela krosovera, puno ih je danas sa atraktivnim eksterijerom ali po cenu smanjene preglednosti. Pored toga, retki su modeli koji mogu da prime i sedam putnika (Peugeot 5008 ili Audi Q7) a posebno ne, i njihov prtljag.
Većina krosovera ima četvorcilindarske agregate. Međutim, sa širenjem na razne segmente, počela je ugradnja i trocilindarskih ali i većih agregata. U želji za postizanjem što bolje efikasnosti, opšti trend je prelaska na turbo punjenje, tako da je mali broj krosovera ostao u ponudi sa atmosferskim motorima (Honda HRV ), ako je uopšte još poneki i opstao. Većina krosovera nije predviđena za vuču bilo kakvog, izuzev najmanjeg tereta. Ipak, krosoveri viših segmenata imaju i te kako takve predispozicije (na primer Hyundai Santa Fe je stanju da povuče i preko 2 tone).
Upotrebljivost krosovera je značajna u seoskim uslovima na primer i po takvim putevima. Čak i bez pogona na sve točkove, zimske gume mogu mnogo da pomognu, odnosno krosover sa zimskim gumama, u tim mesecima, ima bolju trakciju sa pogonom na prednje točkove (a čak i BMW X1 je prešao na pogon napred), nego verzija sa integralnim pogonom obuvena u letnje gume. Dakle, iako smanjenih terenskih sposobnosti (u odnosu na terence), ima i izuzetaka: pominjani Jeep Renegade i Cherokee, posebno ako dolaze u Trailhawk izvedbi.
Vlada fama da su povišena vozila, u koja spadaju i krosoveri, bezbednija od limuzina i hedžbeka na osnovu kojih su nastali. U principu, ima tu i malo istine, s obzirom na (po pravilu) veću težinu u odnosu na njih i izdignutu putničku kabinu, ali u drugim detaljima, to i nije baš tako. Ovde se više radi o subjektivnom osećaju vlasnika nego li o zaista boljim bezbedonosnim karakteristikama.
Sva sila savremene tehnologije koja je na raspolaganju u ostalim verzijama, dostupna je i u krosoverima, uključujući čak i one sa hibridnim pogonom (BMW X5) i čisto električnim pogonom Jaguar E-Pace, o čemu možete da pročitate i u rubrici Vesti.
Zvezdan Božinović
(17744)
Mada je to vozilo stvar daleke prošlosti, evo moje (jedno) iskustvo sa vozilom sa klasičnom („kamionskom“) šasijom. Vitara iz 1991.
Pošto takvo vozilo nema samonoseću karoseriju, neki elementi karoserije su VEOMA SLABI. Npr. „pragovi“ i „sajtne“.
„Pauk“ mi dizao kola, „papučama“ se zakačio za „prag“-„sajtnu“ i pošto je ona bila“ slaba“ ( a napravljena je „slaba“ jer „ne nosi ništa“, pošto vozilo ima šasiju ), „papuče“ su dosta zgnječile mesto oslonca. Što uopšte nisam video dok jednom nisam skinuo ukrasne plastične obloge „sajtni“.
Eto i to vam je jedna od osobina kola sa šasijom.