Tajland-zemlja osmeha ili Sodoma i Gomora? I deo

Tajland-zemlja trećeg roda

Prva godina faksa. Letnje veče. Od famoznog „Picinog parka“, do stanice na Zelenjaku, zapazila sam atraktivnu crnku koja je bila iza mene, obučena u belo, preplanula, velikih grudi, poprilično dubokih šišaka i sunčanih naočara. Bila je jedna od onih lepotica, koju svakako morate duže od sekunde da pogledate. Na stanici mi je prišla, skinula naočare i poprilično prodornim glasom me priupitala da li bih volela društvo. Pa to je „on“… neartikulisano jaka šminka ga je krasila i neobični pokreti rukama i prstima nalik žesnkoj gestikulaciji. Sudbina je htela da u narednih par godina imam po još neki susret sa njima. Ostala sam fascinirana i razoružana pred naletom radoznalosti koji me je od tada spopala. Ko su psihološki profili koji žele da imitiraju žene i žele da postanu, ko su ti moćnici da sebe prihvate toliko drugačijeg u odnosu na ono što nam religija i društvo nalažu?

Sasvim sigurno da svako ima neki svoj ćef i ono što doživljava kao najbitnije u putovanjima. Ja snagu crpim iz jedinstvenosti tradicije i socijalno kulturološkog ambijenta jedne zemlje, a država čudnih simbioza prirode i čoveka, Tajland, obiluje socijalnim fenomenima. Ovo je bilo definitivno jedno od najpoučnijih putovanja koje sam ikada imala. Moj lični zaključak, moram da prezentujem odmah? samokontrola, samokontrola, samokontrola…

Šta je prvo što vam padne na pamet kada pomislite na Tajland? Verovatno ćete prvo pomisliti na rajske plaže, palme, dobru hranu, hramove, statue Bude i naravno skutere?A, onda ćete sa dozom humora i ironije spomenuti go-go barove i ladyboyse i impresionirano prokomentarisati da ih je gotovo nemoguće razlikovati od žena i da mnogi muškarci koji dolaze na Tajland na odmor, završavaju svoju zabavu u slatkim zagrljajima dama s tananim glasovima i majušnim Adamovim jabučicama.

Na Tajlandu ladyboysi su svuda: u gradskim halama, u prodavnicama, na ulicama, u školama, u hramovima i restoranima. Ovi transrodni muškarci su postali zaštitni znak zemlje koji zbunjuju turiste iz celog sveta. Google pretraga „Zašto je toliko ladyboysa na Tajlandu“ je jedna od najpopularnijih kada je u pitanju tajlandska kultura. I to nije nimalo čudno, Tajland je verovatno jedina zemlja na svetu, gdje su ladyboys tako česti i gde žive kao „normalni“ članovi društva.

Ali zašto ih ima toliko? Da li je zemlja osmeha stvarno toliko tolerantna i otvorena? Kakav je život za transrodne osobe u zemlji koja smatra da je natalitet prioritet? Da li se ladyboysi bore za svoja prava na Tajlandu isto kao i oni u Evropi?

Ladyboy, kathoey ili tranvestit?

„Ladyboy“ je termin koji turisti koriste za transrodnog muškarca – onog koji se oblači i ponaša kao žena. U Evropi ih nazivamo transvestitima ili transrodnim osobama. Tajlanđani koriste drugu reč – „kathoei“ – koja potiče iz kmerskog jezika i označava dečaka koji je ujedno i dama – ladyboy. Reč „kahtoei“ se takođe koristi da razlikuje transrodnog čoveka od muškaraca i žena. Zato većina tajlandskog društva percipira ladyboyse kao treći rod. Većina katoeja više vole ovo ime jer smatraju da je „ladyboy“-blago podrugljivo obraćanje.

Zašto ima toliko ladyboysa na Tajlandu?

Statistika kaže da u svakom razredu srednje škole ima najmanje 2 ladyboya… recepcioneri, prodavci, konobari, turistički vodiči, ladyboysi su gotovo svuda… Odakle dolaze?

Sećam se da nam je turistički vodič, jedan od retkih na Tajlandu, koji je izvorno žena a oblači se i ponaša kao muškarac, da ako se dečak u ranom detinjstvu igra sa lutkama i više voli da provodi vreme sa devojčicama, njegovi roditelji počinju da mu daju hormone u starosti od 7 godina, da bi se polako pretvorio u ženu. Bilo mi je teško poverovati u ovo i izgledalo je tako nekako preuranjeno i pogrešno. Na sreću, kako sam kasnije saznala, istina je malo drugačija.

Vrlo retko i samo u posebnim okolnostima, roditelji se mešaju u razvoj deteta na takav način. U drugim slučajevima deca donose odluku o promeni pola. Ovo se obično dešava kada su tinejdžeri. Na Tajlandu hormoni se mogu kupiti bez posebnog recepta i dostupni su u svakoj apoteci. Mnogi mladići, između 13-15 godina, koji otkrivaju da su homoseksualci, počinju uzimati lekove bez znanja svojih roditelja. Oni žele da budu više ženstveni, žele da ih drugi muškarci primećuju i da se jednostavno razlikuju od drugih.  Vrlo često su impresionirani ladyboysima, koji su već ostvarene glumice i pevačice. Vremenom, oni žele da se u potpunosti promene u ženu. Neki od njih preferiraju da zadrže muške organe, ali se i dalje oblače kao žene, dok se drugi šminkaju ali i dalje nose mušku odeću. Ne postoji neka univerzalna šema i svaki ladyboy traži svoj jedinstveni pristup prikazivanja socijalnom okruženju. Operacije promena pola su ubedljivo najjeftinije na Tajlandu, i iz celog sveta transrodne osobe dolaze da tu dožive Time of my life iz fima Dirty Dance?  Da napomenem da i mi (konja za trku?) imamo renomiran tim stručnjaka na čelu sa urologom iz Tiršove, koji su već uradili velik broj operacija promena pola.

Roditelji na Tajlandu obično ne reaguju kada im se sin počinje ponašati kao devojka. Oni to shvataju kao nešto prirodno. Na Tajlandu takozvani „izlazak“ nije velika stvar i ništa senzacionalističko. Nema vatrometa i nema aplauza. Roditelji se ne odriču svoje dece, (kao što se to češće dešava na zapadu). Transrodne osobe se prihvataju i tolerišu. Zbog toga, osobe različite seksualne orijentacije mogu uživati u slobodi izražavanja sebe.

Savremena komercijalizacija ladyboysa ih je učinila još više primećenima. Kabare, gde muškarci, koji izgledaju kao prelepe žene, nastupaju na pozornici, je jedna od atrakcija na Tajlandu i može se naći u svakom većem gradu u zemlji. Lepota ladyboysa je neverovatna, oni su vitki, nežni prefinjeni, nemaju one momente preteranog kićenja u ženu, one su zaista prelepe žene, apsolutno je neke od njih nemoguće prepoznati da su ikada bili muškarci.

Kako to da se Kathoei tolerišu u tajlandskom društvu?

Objašnjenje se može naći u budizmu – zvaničnoj religiji Tajlanda. Uprkos tome što mnogi ljudi misle, Theravada budizam, oblik religije koji je ovde dominantan, veoma je komplikovan. Tajlanđani ne samo da veruju u Budu i njegovu filozofiju, već veruju i u more drugih bogova i duhova. Život posle smrti kod njih predstavlja osnovno pitanje. Oni veruju da se duše ne reinkarniraju tako jednostavno, već da moraju prvo proći kroz raj ili pakao, zavisno od toga kakav su život vodili. Dakle, vrlo oštra kazna čeka one koji su počinili ubistvo ili druge grozne zločine. Za manje prekršaje, poput prostitucije ili toga da, recimo, ne brinete o trudnoj ženi, može se kao viša pravda očekivati manja kazna-rodiće se dečak koji će kasnije u životu želeti da postane devojčica. Tajlanđani veruju da su Kathoei grešnici, koji žele okajati svoje grehe.

Prvi budistički spisi spomenuli su i tri pola: muškarca, ženu i katoeja. Dakle, religija zvanično dozvoljava da postoji treći rod. Zato što su ladyboysi grešnici, koji su u ranijim životima verovatno učinili nešto pogrešno, Tajlanđani ih sažaljavaju. Prema lokalnim uverenjima, kad se rodi, katoeja, to ne znači da ta porodica neće imati srećan život.

Ladyboys u Tajlandskom društvu

Čini se da su ladyboysi dobrodošli u tajlandskom društvu i da nema mesta za diskriminaciju, što se ne bi moglo reći za evropske zemlje. Mnogi iseljenici i turisti tvrde da je Tajland najotvorenija i tolerantnija zemlja na svetu, ali to zapravo i nije tako. Budizam spominje kateje kao treći rod, ali to ne sprečava monahe da govore ladyboysima ko bi oni u stvari trebalo da budu. „Ne možemo ih sve promeniti“, rekao je jedan monah u intervjuu za The Telegraph, ali možemo kontrolisati njihovo ponašanje i pokazati im da su rođeni kao muškarci, a ne žene. Neki manastiri nude posebne programe, gde roditelji mogu upisati svoju decu i gde mladi mogu ponovo da nauče da budu muškarci.

Kateji se tretiraju kao građani druge klase na Tajlandu. Oni nisu maltretirani, ali njihova uloga je da uglavnom zabavljaju druge. Oni mogu biti stilisti, umetnici, plesači i glumci u nekom od kabarea, ali da budu dobro plaćeni za to, to je već teže.

Na Tajlandu je vojna služba obavezna. Samo zdravi muškarci mogu služiti u vojsci. Kateji su registrovani kao muškarci i ne mogu menjati svoj rod. Zvanično takođe moraju postati vojnici u nekom trenutku svog života.

Problem se javlja kada se pojave pred vojnom komisijom našminkani u mini suknjama. Zakon na Tajlandu kaže da u takvom slučaju muškarac treba da bude klasifikovan kao mentalno onesposobljen i da ne može služiti svojoj zemlji. Ove informacije se procesuiraju kroz njegova dokumenta i lične podatke, zbog kojih posle teško pronalaze posao. Zato mnogi katoeji rade kao prostitutke i plesači u kabare shou programima.

Ako ladyboy uspe da pronađe dobro radno mesto u kancelariji, plata je obično niska i gotovo joj je nemoguće da dalje napreduje u hijerarhiji firme. Jedino rešenje im je da prestanu da se šminkaju, obuku pantalone i skrate kosu?

Nedavno je svet medija na Tajlandu bio potresen kada se jedan od vlasnika TV stanice pojavio u programu obučen kao žena. Uprkos činjenici da je njegova seksualna orijentacija bila poznata mnogima i da su ga viđali po Bangkoku u visokim potpeticama i haljinama, njegov akt dolaženja na posao obučen kao žena i činjenica da je to javno obelodanio je izazvala kontroverze i ostali vlasnici su „poludeli“. Od tada je morao da svoj „privatni“ život drži za sebe. Osoba „višeg ranga“ jednostavno ne može biti katoeja. Transrodnim ljudima nije lako na Tajlandu. Kao i svi drugi Tajlanđani, ladyboysi trpe u tišini i prikrivaju svoje muke i probleme uz osmeh. Oni sve pretvaraju u zabavu i igru jer im je teško preživeti u društvu koje ih toleriše, ali ih ne može u potpunosti prihvatiti. Na Tajlandu ima sve više aktivista koji se bore za prava ladyboysa da imaju bolje živote. Katoeji takođe počinju da bivaju otvoreniji i priznaju da se nešto u zemlji mora promeniti da bi mogli uživati u istoj slobodi kao i svaka druga osoba na Tajlandu. No, njihov put je dug i mnogo bitki imaju da bi dobili borbu.

Šta je suština osuđivanja? Ono se odnosi na to da u drugim ljudima vidimo one osobine koje nisu u skladu sa našim naučenim skupom pravila i sa našim viđenjem dobrog, lepog, kulturnog… Svako ponašanje koje nije u skladu sa našim formiranim obrascima ponašanja je podložno osuđivanju.. Kada osuđujemo i kritikujemo, imamo u stvari pred sobom ogledalo. Jung bi rekao da to može da bude naša „Senka“, jer u drugima najčešće primećujemo osobine koje ili sami imamo ili se plašimo da ne postanemo takvi. Naše mišljenje nije objektivno, formiraju ga brojni filteri koje smo stvorili tokom života. Osuđivanje je podmuklo. Osuđivanje se javlja spontano, skoro instinktivno, a potrebna je velika snaga volje da bi se iskorenilo. Ali, kao što sam već pisala, Vozačeva pristrasnost, osnov svega je da budemo svesni o čemu razmišljamo. Ne dozvolite da se prepuštate glupavoj automatici.

Jedina obaveza čoveka u svom životu jest da ostane veran samom sebi i da sebe prihvati, baš takvim kakav je. U osudama trebamo staviti tautologiju čovjekoljublja, razboritosti i milosrđa.

U tom duhu, ja ću reći, (ponekad malo uplašena zbog svoje muškobanjosti (mora da je od zgibova ?)… a i volim da mislim da sam im se dopala jer su osetili moja oba principa, i muški i ženski, odnosno prepoznali našu univerzalnu težnju za androgenom dušom…), Ladyboysi, katoeji, tranvestiti ili kako god ih nazivali, imaju ozbiljna muda-nisam ironična?, da se bore za ono što jesu i da se suočavaju sa svojim šejtanima… na tom putu prihvatanja i traženja sebe, oni su bukvalno sami.

A u tom trenutku, kad osudjivanje prestane kroz prihvatanje onoga što jesmo, slobodni smo od onog grđeg dela racionalnog uma. Naparavili smo mesto za ljubav, radost i za mir.

Ružica Majkić

(23642)