Možda će zvučati smešno po današnjim standardima, ali nekada davno Wartburg 353 se smatrao Audijem istočne Evrope. On nije bio najmoćniji, najpopularniji, pa ni generalno najbolji automobil, ali je u svome vreme bio daleko napredniji od bilo kog proizvoda iz istočne Evrope. 353 je takođe prvi automobil iz ovog dela „starog kontinenta“, koji se uspešno izvozio na zapad, a posebno impresionirani njim su bili Britanci.
Kompanija koja će kasnije postati poznata kao Wartburg, vuče poreklo još od 1896. godine, kada je Heinrich Ehrhardt osnovao Fahrzeugfabrik Eisenache (FFE) u gradu Ajzenah (Eisenach) u Nemačkoj. FFE je u početku proizvodio bicikle i oružje, a samo dve godine kasnije je odlučio da se oproba i sa proizvodnjom automobila. Po uzoru na dvorac u gradu, automobil je dobio ime Wartburg, a proizvodio se pod licencom francuskog Decauvillea. Ovaj potez se pokazao izuzetno popularnim i u narednih nekoliko godina FFE je postao treći najveći nemački proizvođač vozila.
Ehrhardt prodaje kompaniju 1903. godine, a novi vlasnici nastavljaju sa proizvodnjom sve do Prvog svetskog rata, kada je pažnja posvećena vojnoj opremi. Posle rata, FFE se udružuje sa Gothaer Waggonfabrik i kompanija počinje da proizvodi britanski Austin 7 po licencom i imenom Dixi. U novembru 1928. godine, BMW postaje novi vlasnik kompanije, a odmah zatim odlučuje da ugasi Dixi i da koristi fabriku za proizvodnju sopstvenih automobila. Sve do početka Drugog svetskog rata, BMW je u ovoj fabrici proizvodio svoje mnogobrojne veće i skuplje modele kao što su 303, 315, 319, 327 i 328. Novi rat je ponovo zaustavio civilnu proizvodnju, a na kraju rata oko 60% fabrike je bilo uništeno.
BMW
Pošto se Ajzenah nalazio u istočnom delu Nemačke, njegovi novi vlasnici postaju Sovjeti i ponovo menjaju ime u Sowjetische AG Maschinenbau Awtowelo Werk BMW Eisenach. Oni odlučuju da proizvode predratni BMW 321 i prodaju ga pod identičnom oznakom, a u periodu od 1945. do 1950. godine je proizvedeno oko 5.000 primeraka. Proizvodnja je kasnije povećana i sa BMW 326 i 325-2, a 1949. godine u prodaji se pojavio i BMW 340 na bazi predratnog BMW-a 326. U navedenom periodu, BMW, čije se sedište i dalje nalazilo u Minhenu, je očajnički tražio način kako da zaštiti svoj imidž. Posle rata kompaniji nije bilo dozvoljeno da obnovi proizvodnju automobila sve do 1951. godine, ali su Bavarci pokušali velikim brojem tužbi da se zaštite. Međutim, sve dok je fabrika u Ajzenahu bila pod vojnom upravom, nemački proizvođač vozila nije mogao ništa da uradi. Konačno, 1952. godine, fabrika dolazi u vlasništvo vlade istočne Nemačke i menja ime u Eisenacher Motorenwerk (EMW). Oni su nastavili da prave nekadašnje BMW proizvode i kada je proizvodnja konačno prestala 1955. godine, preko 21.200 BMW/EMW 340 i 400 BMW/EMW 327 je proizvedeno. BMW je uskoro na sudu uspeo da zaštiti svoje ime, reputaciju i dizajn a EMW je počeo da radi na novim modelima.
Izvoz u SAD
Još 1945. godine, mali proizvođač vozila DKW (Dampf Kraft Wagen) je proizveo dvotaktni motor za F9 koncept, koji je imao pogon na prednje točkove i CD od samo 0,42. Sedište DKW-a je bilo u gradu Cvikauu (Zwickau) u Istočnoj Nemačkoj, a kompanija odlučuje da se preseli u Zapadnu Nemačku posle rata i da na bazi F9 proizvodi serijske modele. Kompaniju kupuje Mercedes 1958. godine, a zatim i Volkswagen šest godina kasnije i menja ime u Audi, ali u Istočnoj Nemačkoj, Industrial Association IFA je i dalje imao pristup ranom prototipu. Cvikau odlučuje da koristi fabriku za proizvodnju novog Trabanta dok EMW dobija prototip i odlučuje da na njegovoj bazi napravi novi serijski automobil. EMW uskoro menja ime u Wartburg, a prvi model kompanije, 311, je u velikoj meri ličio na F9. Dok je Trabant bio jeftini automobil za šire narodne mase, Wartburg je trebalo da predstavlja višu klasu, ne samo za one sa dubokim džepom i već i za mnoge političare. 311 se pokazao kao solidan automobil. Izvoz je počeo i za Zapadnu Nemačku i Sjedinjene Američke Države, a početkom 1960-ih godina proizvodnja se nakratko odvijala i u Argentini. Međutim, već početkom 1960-ih godina, 311 počinje da pokazuje svoje godine i Wartburg odlučuje da krene sa radom na nasledniku.
Ikona zvana 353
Godine 1966., na bazi 311 debituje Wartburg 353, koji će kroz istoriju da opstane najpoznatiji automobil ove nemačke firme. On je imao veoma čvrstu šasiju, zbog čega je bio izuzetno popularan, posebno u karavanoj verziji, ali je zadržao trocilindarski dvotaktni motor i pogon na zadnje točkove sa 311. Dvotaktni motor, ovaj put zapremine 1,0 litre (992 ccm) i snage od 50 ks, je za rad koristio smešu benzina i specijalnog ulja. Kako se ulje ne rastvara u benzinu, već tokom vožnje pravi emulziju, prilikom stajanja automobila dolazi do razdvajanja benzina i ulja u dva sloja. Ova situacija je veoma opasna tokom vožnje jer se motor ne podmazuje, a iz navedenog razloga, fabrika je savetovala vozačima da pre vožnje promućkaju rezervoar tako što će snažno zaljuljati zadnji deo vozila. Dobro podešen i ispravan motor, koji ima pravilno odmerenu smešu nije previše dimio, naročito prilikom konstantnog opterećenja. Jedan od razloga zašto je Wartburg odlučio da ponovo koristi dvotaktni motor je ležao u podatku da je on bio veoma jednostavan. Ima samo sedam pokretnih delova i to tri klipa, tri klipnjače i radilicu. Kočenje motorom je opasno jer motor nema podmazivanje, pa je fabrika napravila takozvani slobodni hod. Prilikom ubrzavanja, motor je pokretao menjač, ali prilikom usporavanja nije delovao na točkove, baš kao kod bicikla. U svakom slučaju, za svoj period on je bio veoma napredan, a pružao je i solidne performanse sa ubrzanjem do 100 km/h za 12 sekundi i maksimalnom brzinom od 155 km/h.
Publika je veoma dobro primila novi 353. Iako je sedan i dalje bio najpopularnija verzija, karavan je takođe privlačio veliku pažnju. On je imao izuzetnu čvrstinu i dosta prostora, pa je bio posebno popularan među onima koji su svako jutro išli na pijacu ili radili na farmi. Još jedan od razloga popularnosti je ležao i u ceni. Naime, osnovni 353 je koštao samo 8.648 nemačkih maraka, što je bilo za nekoliko hiljada jeftinije nego i najjeftinija Lada, a on je bio i brži, veći, moderniji i sigurniji od većine ruskih rivala.
Nedugo nakon svog zvaničnog predstavljanja, 353 je počeo i da se izvozi u Veliku Britaniju, gde je ostavio dubok trag. Za samo 700 funti, publika je dobijala savremen automobil sa standardnom opremom koju ni značajno skuplji Ford Cortina nije imao. Do tada samo 10% automobila na britanskim putevima su bili uvozni, ali je 353 promenio navedeni trend i dozvolio i mnogim drugim proizvođačima da se proslave. Britanci su posebno hvalili karavan, koji se prodavao kao Knight Tourist. On je bio jeftiniji nego Morris 1100 Traveler i pružao je opremu kao što su upaljač i svetlo kada je gepek otvoren, u vreme kada je britanski konkurent čak dodatno naplaćivao za grejače. Veruje se da je na ovom tržištu prodato oko 19.000 karavana, a uspesi su ostvareni i u Južnoj Africi, Argentini i Malti. Iako je Wartburg planirao da proširi ponudu i na Severnu Ameriku, do toga ipak nikada nije došlo, najviše zbog jake nemačke marke u poređenju sa dolarom. Nedavno se jedan sedan pojavio u prodaji na ovom kontinentu za nisku sumu od 4.500 dolara, što nam govori da je određeni broj ipak uvezen, verovatno preko kanadskog tržišta.
Dokazani sportista
U svakom slučaju, na domaćem tržištu neki kupci su morali da čekaju na svoj 353 i do deset godina, a popularnost je bila najveća među političarima, policijom i uslugama hitne pomoći. 353 se pokazao popularnim i u auto sportu, a zbog svoje niske karoserije je bio idealan za trkanje. Wartburg je nekoliko puta pokušavao da se takmiči u raznim reli šampionatima, a iako je kompanija imala dosta uspeha u Istočnoj Evropi, 353 ipak nije mogao da parira zapadnim rivalima na globalnom nivou. Trkački modeli su imali 1,3-litarski motor sa 110 ks. Na bazi 353 je nastao i sportski Melkus RS 1000, koji je koristio većinu njegove mehanike, a mogao je da dostigne maksimalnu brzinu i do 210 km/h. Mnogo popularnija verzija je bio kombi Barkas B-1000, koji je koristio identičnu šasiju i motore, a bio je izuzetno popularan kao vozilo hitne pomoći i za vlasnike malih biznisa.
Volkswagenov 1,3-litarski benzinac priskače u pomoć
U svakom slučaju, Wartburg je opstao u proizvodnji sve do 1991. godine bez većih promena. Jedina promena vredna pažnje se desila 1988. godine, kada je kompanija kontaktirala Volkswagen i zatražila moderniji motor. Iako je prethodni dvotaktni motor bio veoma kvalitetan, on je takođe bio veliki zagađivač i početkom 1980-ih godina Wartburg se dao u potragu za naslednikom. U pomoć je priskočio Volkswagen i ponudio 1,3-litarski motor od 64 ks, a da bi parirao novoj mehanici, 353 je dobio i svoje jedine dizajnerske promene. I dalje izuzetno sličan prethodniku, moderniji 353 je promenio ime u 1.3 i opstao u proizvodnji do 1991. godine. Slično kao i Trabant, ujedinjenje dve Nemačke je u velikoj meri pogodilo kompaniju i ona više nije mogla da se bori sa značajno kvalitetnijim proizvodima sa zapada. Posle 1,2 miliona prodatih primeraka, prodaja je stopirana krajem 1991. godine kada je Opel kupio jedinu fabriku kompanije.
Bez naslednika
Zanimljivo je da je Wartburg planirao nekoliko zamena za 353, ali nijedan od njih nije otišao dalje od prototip faze. Na njegovoj bazi je trebao da se pojavi i sportski kupe 1969. godine, a ni planirani model 360 sa Renaultovim 1,2-litarskim motorom nije ugledao svetlost dana. Zanimljivo je da je kompanija radila i na modernoj mehanici, a sredinom 1980-ih godina je trebalo da debituje novi 1,6-litarski motor od 80 ks.
Kompanija je radila i na vojnim verzijama pod Schwimmwagen oznakom, kao i novom modelu P-760 urađenim u zajedničkom poslu na Škodom (na toj bazi je nastala Škoda Favorit), ali mali budžet nije dozvolio veće promene. Prethodnih godina se pojavila i priča da možemo očekivati i modernu verziju kao električni automobil, ali u vreme pisanja ove priče ta informacija nije potvrđena. Veliki broj proizvedenih primeraka danas čini Wartburg 353 veoma lakim klasikom za pronalaženje, a njegova jednostavnost ga čini i lakim za restauraciju. Tako da ako volite proizvode iz istočne Evrope, a hoćete da posedujete najbolji od njih – Wartburg 353 je svakako odlična kupovina.
Zoran Tomasović
(5463)
Učio sam da vozim na ovom automobilu pre skoro 25 godina. Neverovatno jednostavan, prostran i udoban. Mada se u tekstu potkrala greška: pogone je na prednje točkove a ne na zadnje. Pa je baš kao Audi – uzdužno postavljen motor a pogon napred
353 Tourist. Beše to „pravi karavan“ …
Između Wartburga, Trabanta i Zaporošca je mrtva trka za najgori Evropski auto svih vremena. Wartburg je verovatno najnestabiliniji auto koji sam vozio ikada.
Problem je sto su im brzo odlazili amortizeri ,a zadnje vesanje je potpuno nezavisno i za ono vreme napredno.Kada je bio nov dobro je lezao na putu,kada smo ga prodali sa 10 god.(a prevukao je tone i tone) covek koji ga je kupio uspeo je da ga prevrne na pravom putu.Najgore sto je tvrdio da ga je vozio,pa ga nismo upozoravali.Zaporozac se kvario,Vartburg je bio pouzdan.Nekvalitetni su bili zamenski delovi iz Madjarske ,a sa Istocnonemackim je bila pesma.Nije se kvario uz dobro odrzavanje,a to nisu znali mnogi mehanicari zbog specificnosti dvotaktnog motora.
Htedoh davno da ispravim autora teksta,nikada nije bila max.brzina 155 vec 130 km/h a karavan 5 manje.Ubrzanje je isto jako optimisticno.Jos kao klinac sam ove automobile rasturao do zadnjeg srafa,a zanimanje mi nema nikakve veze sa mehanikom jako jednostavan a istovremeno kvalitetan je bio.Stojim iza toga da je najkvalitetnije odradjen od svih istocnoevropskih vozila,nemci su nemci.
Znam ljude koji su ih vozili po 10-15 godina i sami sve održavali i opravljali. Moj je utisak bio da je to neuništivo. Ili, veoma lako opravljivo 🙂
Utisak ti je dobar,motor koji ima SEDAM pokretnih delova je nezahtevan za odrzavanje.Svaba je svaba i kada je pod komunistima bori se.DDR je dao mnoge ideje i zapadnim zemljacima sto se tice dizajna.
Druže na Vaću nije imalo šrafa da valja. A lim je bio najgori od svih znanih vozila. Problem sa 3 platinskih dugmadi, 3 bobine, je bio neprevaziđen problem. „Cvajtakt“ sa 3 cilindra i jednim karburatorom, stalno nošenje ulja za mešavinu,, cist tanak lim, bez bilo kakve izolacije i antikorozivne zaštite, vibracije od motora…. Bez motornog kočenja, sa lošim kočnicama, visko oslanjanje, loši amortizeri. Jedino što je imao veliki prostor kao +
NIje to bio „švabo“, bio je to DDR…. Imaju o njemu ispevane pesme. Bila je to nužda komunizma, a ne automobil.
Tri platine i tri bobine su se resavale ovako:Stavim tri jace bobine,sa komparaterom uskladim paljenje,imao sam fabricku knjigu iz DDRa.Posle sredjivanja trosi u granicama normale za dvotaktasa a vuce kao lud.Niko ova vozila nije adekvatno odrzavao , a vukli su sve i svasta.
Te platine su bile nepristupačne, a mali broj majstora je umeo (čak primitivno) da podesi platine i predpaljenje. Dvotaktni motor je korišćen, samo u DDR IFA vozilima, jer nisu bili sposobni da našrave četvorotaktni motor. Tek po padu Berlinskog zida, dobili su nrmalan motor od VW, što im je bila stara želja….. U poređenju sa drugim komunjarskim vozilima, kao Škoda, Lada, PZ-jac, Dacija, a da ne pominjem naša vozila Z 101 (koja je bila najozbiljnije vozilo komunizma), Wartburg je bio auto bez auta. Bio je popularan poo selima jer je karavan imao veliki tovarni prostor i primitivnu šasiju pa s… Pročitaj više »
Berlinski zid je pao 9-tog novembra 1989.Wartburg 1.3 sa VW motorom je poceo da se proizvodi GODINU dana ranije!Ko ti je rekao da nisu bili sposobni da naprave cetvorotaktni motor ,kada je vec 1972-ge bio spreman motor 1.6 snage 72 K.S.Planska ekonomija nije dozvoljavala ulaganje,nije to bila Yugoslavija da uzima kredite.Dve godine kasnije Wartburg prestaje da se prodaje u Velikoj Britaniji zbog zabrane dvotaktnih automobila,a imao je sasvim solidnu reputaciju .Zvali su ga „Pouzdani Hans“. Passat B1 neobicno podseca na prototip Wartburga 355 konstruisanog pet godina ranije!Nikada nije usao u serijsku proizvodnju.Mi smo sklapali tudje odbacene projekte ,cak su i… Pročitaj više »
@Zoca,
U svojoj kolekciji imam par super knjiga o autima iz istocne Evrope. Dobro si me podsetio da uradim pricu o odbacenim prototip modelima Trabanta & Wartburga.
Teorije zavere se dobro primaju i „preko bare“. Nikada nece biti dokazano kako su i da li crtezi Wartburga 355 zavrsili preko gvozdene zavese.Ali kada se vidi slicnost izmadju njega i Passata b1 covek se zapita je li to slucajno.Potpisao je dizajn Giugiaro ,zvanicno ,ali znajuci da su Nemci stipse ,moguce je da se radilo o nekom dogovoru i marketingu.Posebno ona tri otvora za vazduh na zadnjem stubu kada vidis(u dvovratnoj verziji) ,ukapiras da ipak ima necega!IMA jos prototipova ali Sovjeti nisi dali da se realizuje.Ali zato kada treba motor za Samaru Ladu da konstruise Porsche nema problema.Krecu ucene zbog… Pročitaj više »
https://autorepublika.com/2018/12/24/zanimljivost-dana-da-li-je-renault-twingo-bio-kopija-dela-poljskog-inzenjera/
A ima i teorija da je Renault Magnum bio Ruska kopija. Uskoro za zanimljivost dana
Fiatovci su se jako ljutili na kolege iz Renoa zbog Twinga 3 jos aktuelnog .Ne zbog inzinjeringa on je Smartov,vec dizajna koji podseca na 500.A evo sad se mozda udruze.Pa zadnja stop-svetla na Dusteru su ukradena od Renegade-a.Neiscrpne teme.
Ajde da ne pominjemo šta je ko ovde „ukrao“, jer je Waćo komplet ukraden od Autouniona (motor šasija, školjka), prvi oblik), za šta su čak i tuženi, pa taj „jakodimi“ nije mogao u Zapadnu Nemačku. Znači, komplet auto ukraden, i ponižen sa nekim suludim rešenjima DDR-a. Wartburg i Trabant znam ko zlu paru. Trabant je moj prvi lični „auto“ (bez učešća oca), sa nekih 16 godina. A Wartburg je jedno od najvećih „zala“ koje sam održavao. Lada je recimo bila premijum vozilo po svemu…… Ali za siromašnu raju „Varšavskog pakta“, bilo je više nego dovoljno….. Da je Vaćo vredeo čemu… Pročitaj više »
Promenio sam mnogo vozila u privatnom vlasnistvu ,trgovao(nesto jako malo) i razumem tvoj gnev u potpunosti.Danas kada neko kaze ovaj ili onaj auto valja ,ne valja sve razumem.Sve je to Jos jako nesavrseno ,jer je to ljudskih ruku delo ,nije pravljeno u Bozijoj radionici.Pre sedam godina dodjoh u posed automobila iz VW /AUDI grupacije (necu namerno da kazem koji je ,ali se zna gde se ugradjuje 3.0 TDI -BKS motor, jedna od prvih CR masina konstruisana u Audiju).A4/A6.7.8 Phaeton ,Q7,Touareg,Cayenne…..Najskuplje vozilo do sada.Posle izvesnog vremena upali se lampica „EXAUST WORKSHOP“. Jedan majstor kaze ovo ,trazim second opinion.Sledeci je posten kao… Pročitaj više »
Svaka čast !!!
TEBI ,sto si kupio nova kola.
Nisam bio ironičan. Zaista ti svaka čast. Velika je to stvar ( za pravilan razvoj ličnosti ) kada čovek još kao mlad ima prilike da se zaista veoma blisko susretne sa tehnikom. I da sa njom odrasta. Moj sin ima malo preko 18 godina, a ne zna ni lanac na biciklu da namesti (o složenijim operacijama da ne pričam ) i takvo odsustvo bliskosti sa tehnikom ima (tužnog) odraza i na njegov odnos prema vožnji automobila, vozilu i automobilizmu uopšte. „Operisan“ je. „Ne oseća“ ništa. Za razliku od njega, ja sam „odrastao u garaži“. Bio srećan kada sam sebi kupio… Pročitaj više »
Eto DKW F O9 ciju malo preradjenu masinu iz 1939-te je koristio Wartburg je imao koncepciju 3 cil.i 1000 ccm.Danas ,osamdeset godina posle toga imas trocilindrase( sofisticirane ali trocilindrase) sa istom zapreminom koji dominiraju kompaktnom klasom.Da si to rekao nekom pre trideset god.rekao bi kakva 3 cil.gotovo je s tim za sva vremena pa ko to jos radi? Ima tu simbolike .U sledecoj generaciji ,mozda ,ocekuj reinkarnaciju sebe!Nekako sam ubedjen da se sve ,a ne samo moda vrti u krug.
NIje to danas moda 3 cilindra, nego povoljniji obrtni moment motora, ali to sa Wartburgom nije imalo žive veze. Na Traću su imali isto to sranje, sa 2 cilindra….. Bilo je to vozilo za nuždu. Hvala Bogu, pa ga više nema (gore sam naveo da je i VW digao ruke od tog imena). Ja sam godinama pravio Škode, Lade i Zastava progam. Kao mlad pravio sam od toga svašta. Ali Wartburg je bio opasna sprava. Stojim pri tvrdnji da je verovatno (uz Trabant i Zaporožac) najgori auto komunizma.. Ono što je pozitivno za ta vozila, pa i Wartburg, što su… Pročitaj više »
Ali, tom linijom reinkarnacije, mogao bih u nekom novom izvlačenju da se opet rodim, a da u novom životu ne budem znao ni gumu na biciklu okrpiti ?
Imao bih „dobar razvojni potencijal“ za izvlačenje magarećih ušiju …
Pa ne možeš za auto iz 1966 postaviti standarde iz 1986. A što se tiče motornog kočenja postojala je ručica ispod volana koja je uključivala ovu funkciju. A kad se isključi motorno kočenje brzine su se mogle menjati bez kvačila. Takođe je ispod volana postojala ručica kojom se mogla zatvoriti prednja rešetka da bi se motor brže zagrevao. A kad se komparatorom podese platinska dugmad (svi automobili iz tog vremena su ih imali), tj. prvo zazor pa onda i pretpaljenje uvek je palio na zub. Još jedna stvar nije nigde spomenuta a to je radijus okretanja koji je za automobil… Pročitaj više »
Generalni plasman 17.YU relija:
1.Klajsner/Zeltner -Porsche 911SC
2.Skuric/Devunic -Opel Kadett GTE
3.Pirjavec/Pirjavec -Fiat 132 Abarth
4.Heinburger/Tofer -Warburg 353
5.Zrnec (Romana)/Naratnik-Reno 5 Alpina .Bilo je to 1983.god.A pre toga 1981.opet cetvrti u generalnom plasmanu,kada je na reli krenulo SEDAMDESET posada a na cilj stiglo samo DVADESET!
Marta 1980.YU RELI je bio dugacak 1463 km,a Wartburgova posada je iza sebe ostavila Dagmara Sustera i Miluna Vesnica u Zastavama 101.Da ne pominjem da se YU reli bodovao za sampionat Evrope..
Wartburg je imao fabrički tim u punom sastavu na Yu reliju i bilo bi za očekivati da pobedi kao što je to radila škoda više puta…. Bilo je to max uloženo u taj tim, radi promocije wrtburga…. Realno bili su odlični obzirom na ograničenja autoomobila
@Zoca,
Ako se dobro secam, citao sam neki britanski test (ili je mozda bio video test) i tu su spomenuli te brojeve ubrzanja.
Znam ,izvozili su ga u Britaniju,procitao sam davno clanak ali nisam hteo da komentarisem dok se zacudo sada nije digla prasina oko teksta.Ne zameram ,a treba odrzavati dobre odnose sa dijasporom.Salim se ,a i tuzna je istina sad da se udaljim od teme ,sto smo mi jedan od retkih naroda koji sve ove decenije , ne da ne saradjuje sa sunarodnicima u rasejanju vec mi se cini da radimo potpuno suprotno .Ne racunam prepucavanja u komentarima to je sve luk i voda!A da nema para NPR.od gastarbajtera samo iz EU otisli bi u ..Mozda sto jos razmisljamo na komunisticki nacin,ne… Pročitaj više »
moj komšija je godinama vozio varburga, i kada mu propadne limarija / šasija, on kupi drugog prepakuje a mislim da je motor zadržavao i tera… ljudi moji … do pre par godina je imao samo varburga… čini mi se od kad znam za njega…
na tavanu ima delova od prethodnih varburga, sam ga održavao, znao ga napamet. koliko puta ga je kasno u noć popravaljo, čini mi se da zna gde mu je svaki šraf….
pre par godina prešao na VW Golf III karavan….
Zato ja komentarisem uporno da to nije najmodernije vozilo iz komunistickih drzava, jer se radi (mislim na motor)o predratnoj tehnologiji,vec hocu da ukazem da su to sto su mogli da rade odradili valjano.Posvecenost tog napacenog naroda DDR-a je primetna u svakom detalju vozila.Prvih pet godina normalne eksploatacije Wartburga znacilo je samo redovno odrzavanje.Sad dolazimo kasnije do situacije da imas jako malo majstora koji to znaju da servisiraju ,jer ljudi ni tada(a sada pogotovo) nisu zeleli da se posvete necemu gde nije bilo mnogo para.Vlasnike je onda muka naterala da se upoznaju sa mehanikom W-353 i onda su pekari ,mesari,ekonomisti postajali… Pročitaj više »
https://youtu.be/pvG7vi3bFCY
Momci su ga lepo opisali/opevali
🙂