Najbogatijih jedan odsto svetske populacije potrošilo je svoj pošteni deo ugljeničnih emisija već posle samo 10 dana u 2026. godini, pokazuju rezultati nove analize.
Istovremeno, najbogatijih 0,1 odsto trebalo je svega tri dana da iscrpe svoj godišnji „ugljenični budžet“, navodi se u istraživanju organizacije Oxfam.
Ova humanitarna organizacija upozorava da će najteže posledice emisija snositi oni koji su najmanje doprineli klimatskoj krizi, uključujući stanovnike siromašnijih zemalja na prvim linijama klimatskog kolapsa, domorodačke zajednice, kao i žene i devojčice.
Zemlje sa niskim i srednjim prihodima najugroženije su zbog štetnih efekata emisija, a globalna ekonomska šteta mogla bi da dostigne čak 44 biliona funti do 2050. godine.
Oxfam je pozvao britanskog ministra finansija da „poveća poreze na ekstremno bogatstvo koje zagađuje klimu“, uz poruku da „najbogatiji pojedinci i korporacije imaju nesrazmerno veliku moć i uticaj“. Organizacija ističe da je najbogatijih 1% u Velikoj Britaniji proizvelo više ugljeničnog zagađenja za osam dana nego najsiromašnijih 50% stanovništva za čitavu godinu.
Superbogati nisu odgovorni samo za najveći deo emisija, već i ulažu u industrije koje najviše zagađuju. Jedan milijarder u proseku poseduje investicioni portfolio u kompanijama koje godišnje proizvode oko 1,9 miliona tona CO₂, što je približno jednako godišnjim emisijama 400.000 automobila na benzin.
Kako bi se ostalo u okviru dogovorenog ograničenja globalnog zagrevanja od najviše 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, postavljenog Pariskim sporazumom 2015. godine, najbogatijih 1% svetske populacije moralo bi da smanji svoje emisije za čak 97% do 2030. godine.
Bet Džon, savetnica za klimatsku pravdu u Oxfam GB, poručila je da bi britanska vlada trebalo da se fokusira na najveće zagađivače kako bi ograničila štetu izazvanu emisijama.
„U Velikoj Britaniji propuštene su brojne prilike da se najbogatiji primoraju da plate svoj pošteni deo za klimatske akcije, ali i dalje postoji mnogo toga što se može učiniti“, rekla je ona. „Pravično oporezivanje najvećih zagađivača, poput privatnih aviona i naftnih i gasnih kompanija, očigledno je mesto odakle treba početi kako bi se obezbedila sredstva za pravedniju i zeleniju budućnost“.
AutoRepublika
(30)
