Shimanoov patent otkriva koaksijalni univerzalni nosač kočnica

Patenti kompanije Shimano često su među najzahtevnijima za čitanje, jer se obično klone jasnog objašnjenja problema koji konkretno rešenje nastoji da ukloni.

Međutim, ovaj patent predstavlja izuzetak od tog pravila.

Rešenja opisana u američkoj patentnoj prijavi broj 18/073,453 imaju za cilj sledeće:

• efikasno preuzimanje sile koja deluje na disk-kočionu čeljust pomoću dela za njegovo pričvršćivanje,
• pojednostavljenje strukture koja povezuje disk-kočionu čeljust sa ramom,
• pojednostavljenje same konstrukcije rama uz povećanje fleksibilnosti pri montaži disk-kočione čeljusti.

Većina modernih brdskih bicikala montira zadnju kočionu čeljust na zadnju viljušku (chainstay ili seatstay) pomoću dva nosača utisnuta u ram. Tako se radi decenijama. Međutim, činjenica da je neko rešenje rasprostranjeno ne znači nužno da je i najbolje moguće.

Čest problem ovog sistema jeste to što, u zavisnosti od tolerancija rama i glavčine, postizanje savršenog poravnanja između kočione čeljusti i diska može biti dugotrajan proces koji zahteva dosta strpljenja. Neki su se vremenom navikli na tu proceduru, ali postoji i drugačiji način montaže kočione čeljusti koji eliminiše potrebu za tim dodatnim korakom. I dalje je potrebno poravnanje, ali koaksijalni nosač pruža bolju početnu poziciju i ne zavisi od tolerancija rama.

Umesto da se čeljust montira direktno na ram, moguće je pričvrstiti je na poseban nosač koji „pluta“ na osovini, smešten između glavčine i proreza na kraju nosača rama (dropout) na strani bez pogona. Takvo rešenje automatski poravnava kočionu čeljust sa diskom pri svakoj montaži.

Naravno, za ovakav sistem bila bi potrebna masovna podrška proizvođača ramova. Ipak, postoje dobri primeri da je to izvodljivo, s obzirom na to da su proizvođači rama gotovo univerzalno prihvatili dropout SRAM UDH za koaksijalno montiranje menjača ili nosača menjača.

Dropout na strani bez pogona bi verovatno morao da se redizajnira, kao i oslonac sedišta ili oslonac lanca, u zavisnosti od toga koji bi od ta dva elementa prihvatio deo nosača koji se vezuje za ram (označen kao A3 na ilustracijama).

Autori patenta prikazuju više načina na koje bi ovaj nosač mogao da se primeni. U nekim varijantama oslanja se na oslonac sedišta, u drugima na oslonac lanca, dok čeljust može biti pozicionirana iznad prvog, sa njegove unutrašnje strane, unutar drugog, pa čak i ispod njega. Ova poslednja varijanta verovatno neće biti popularna, jer ostavlja čeljust izloženijom udarcima kamenja na stazi, ali proizvođače rama će svakako zanimati fleksibilnost koju ovaj sistem nudi.

Na primer, brendovi koji koriste tzv. „faux-bar“ zadnje ogibljenje, gde se zglob nalazi na osloncu sedišta, mogli bi nosač povezivati sa ramom preko oslonca za lanac. Oni koji koriste Horst-pivot, gde je zglob smešten na osloncu za lanac, mogli bi da se oslone na oslonac za sedište. Proizvođači sa jednodelnom zadnjom viljuškom imali bi slobodu izbora.

Postoji i mogućnost da ovakav način montaže kočione čeljusti omogući izradu lakše zadnje viljuške, uz istovremeno unapređenje performansi kočenja zahvaljujući preciznijem poravnanju čeljusti i diska.

Vredi napomenuti da sama ideja koaksijalno montirane kočnice nije potpuno nova. Još devedesetih godina prošlog veka, Hope Technology je imao proizvod kod kog je kočiona čeljust bila montirana koaksijalno sa dropoutom, ali je njegova osnovna svrha bila da omogući ugradnju hidrauličnih disk-kočnica na ramove koji nisu imali predviđene nosače.

Noviji primer može se videti na biciklu MMR Kenta XC, koji ima aluminijumski nosač kočnice fiksiran koaksijalno sa glavčinom i oslonjen na oslonac lanca zadnje viljuške. Slično rešenje koristio je i Ghost AMR Riot, gde je nosač bio montiran koaksijalno uz dodatno učvršćenje na seatstay. Inženjeri kompanije Ghost navode slične prednosti ovog rešenja, ističući da se time smanjuje prenos kočionih sila na ugljenični seatstay i eliminiše buka koja može nastati usled lošeg poravnanja čeljusti.

Ipak, teško je očekivati da su industrija i kupci spremni za još jedan novi standard, naročito u trenutku kada se tržište još oporavlja od viškova nastalih nakon pandemije. Možda ovakav sistem nećemo videti već sledeće ili one naredne godine, ali je vrlo verovatno da će se on, ili nešto slično, pojaviti na tržištu pre 2030. godine.

MotoRepublika

(24)