Testovi sudara će se fokusirati na iritantne asistente, uvučene kvake i fizičke tastere

Podelite sa prijateljima:

Organizacija Euro NCAP, koja testira bezbednost vozila na evropskom tržištu, najavila je nekoliko ključnih promena u ovom procesu. Pored klasičnih laboratorijskih testova sudara, fokus će biti stavljen i na realne scenarije, ali i na svakodnevni komfor suživota s vozilom i njegovim savremenim tehnologijama.

Planirane promene metodologije testiranja Euro NCAP, koje stupaju na snagu od početka naredne godine, biće najobimnije još od 2009. godine. Organizacija planira uvođenje potpuno nove metodologije ocenjivanja bezbednosti, podeljene u četiri ključne oblasti: bezbednost tokom vožnje, prevencija nezgoda, zaštita tokom nezgode i bezbednost nakon nezgode.

Pored uvođenja nove metodologije, Euro NCAP planira da u pojedinim testovima uzme u obzir i kritike javnosti, naročito kada je reč o sistemima upozorenja. Oni se više neće ocenjivati samo po funkcionalnosti na posebnom poligonu, već i u realnim uslovima, gde će se vrednovati i to koliko su napadni i ometajući.

Proširiće se i broj scenarija za bezbednosne testove, koji bi trebalo više da odgovaraju stvarnosti, a širi biće i spektar „putnika“ u kabini – od dece do veoma visokih odraslih osoba. Laboratorijski testovi i napredne simulacije ostaće deo procesa, pri čemu će biti nagrađivani adaptivni sistemi zadržavanja koji mogu da prilagode svoje delovanje građi tela putnika.

Novina će biti i testiranje bezbednosti nakon nezgode, u okviru kog će se uzimati u obzir, na primer, funkcionalnost električnih kvaka, kao i zaštita električnih vozila. Reč je o svemu što može da olakša ili, naprotiv, oteža rad spasilaca.

Kao što je već pomenuto, testiranje će biti podeljeno u četiri faze, pri čemu će u svakoj testirano vozilo moći da osvoji maksimalno sto bodova. Za svaku oblast biće određen minimalan broj bodova koji će se uzimati u obzir prilikom dodele klasične ocene u zvezdicama.

U prvoj fazi testiranje će se fokusirati na sisteme asistencije – ne samo na njihovu pouzdanost, već i na to kako ih vozači doživljavaju i prihvataju njihova upozorenja ili intervencije. Ocenjivaće se sposobnost sistema da prate pažnju vozača, a dodatni bodovi dodeljivaće se za sposobnost prepoznavanja vozača pod uticajem alkohola ili droga.

Testovi će se po novom baviti i korisničkim interfejsom vozila. Bonus poene dobiće automobili koji omogućavaju upravljanje važnim sistemima putem klasičnih fizičkih tastera. Ocenjivaće se i sigurnosni pojasevi i vazdušni jastuci, pri čemu će verzije koje se mogu prilagoditi telesnoj građi dobiti dodatne bodove. Po prvi put biće ocenjivana i tačnost informacija koje pruža sistem za nadzor maksimalno dozvoljene brzine na putu.

Druga faza biće posvećena sprečavanju nezgoda. Proveravaće se tehnologije poput autonomnog kočenja i sistema za zadržavanje vozila u saobraćajnoj traci. Testovi će se fokusirati ne samo na njihove mogućnosti, već i na uglađenost i tečnost njihovih intervencija (posebno kod sistema za sprečavanje napuštanja trake), kao i na ispitivanja u realnom okruženju, kao što su gradske sredine.

Bodovaće se i sposobnost vozila da prepozna i spreči nenamerno pritiskanje papučice gasa umesto kočnice. Proceniće se i sistemi za sprečavanje sudara sa biciklistima, na primer u situacijama kada se vrata automobila otvore ispred bicikliste.

Treća faza biće posvećena klasičnim kreš-testovima, tokom kojih će se analizirati posledice sudara na putnike različitih uzrasta i telesnih građa. Sprovodiće se i simulacije sudara, a pratiće se i bezbednost pešaka i biciklista prilikom udara.

Potpuno nova je završna, četvrta faza testiranja, koja će se fokusirati na bezbednost nakon nezgode. Ovde će se ocenjivati pristupačnost električnih kvaka na vratima, kao i izolacija visokonaponskih delova električnih vozila. Proveriće se i automatski sistemi za prijavu nezgoda, uključujući njihovu sposobnost da prijave broj osoba u vozilu, čak i ako one nemaju vezane sigurnosne pojaseve.

Kod električnih vozila pratiće se i sposobnost sistema da na vreme upozori posadu na rizik od požara baterije – ne samo nakon nezgode, već i u slučajevima tehničkog kvara, na primer tokom punjenja.

AutoRepublika

(17)

Podelite sa prijateljima:

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.