Zanimljivost dana: Kako je nastala marka Moskvič i kakve veze ima s Opelom
Naplata dugova – kako je Opel Kadett postao omiljeni sovjetski narodni automobil
Drugi svetski rat je odneo rekordan broj života na obe strane konflikta, ali će eksperti reći da ipak možemo da pronađemo i neku retku pozitivu. To se posebno odnosi na masovnu proizvodnju i napredak tehnologije koja je vremenom prenela i na civilni svet. A kada je došlo vreme za naplatu dugova, postalo je jasno da će Nemačka zbog svojih zlodela više godina biti u minusu.
To se odnosi i na automobilski svet, a u današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo analizirati kako je Opel Kadett stekao status legende u Sovjetskom Savezu u posleratnom periodu.
Opel je pre Drugog svetskog rata bio jedan od najvećih automobilskih proizvođača u Evropi. Kombinacija dopadljivog stila i efikasnijih i štedljivih motora je rezultirala time da motori kao što su 1,2-Liter i 1,3-Liter budu neki od najpopularnijih svojoj klasi.
Kompanija je dolaskom General Motorsa na čelo Opela dobila i finansijske moći za razvoj novog i savremenog automobila u kategoriji koju danas poznajemo kao segment C. Nedugo nakon što se Olympia pokazala kao veliki komercijalni uspeh, 1936. godine je predstavljen i Kadett I, kao i par novih Opela sa samonosećom karoserijom.
Kadett se nudio u dosta konfiguracija, a sve je pokretao 1,1-litarski benzinac s 23 konjske snage. Već prve godine je isporučeno oko 33 hiljade primeraka, na koji način je u Nemačkoj postao bestseler, a uspeh je Opelu omogućio da otvori prvi pokretnu traku u ovoj državi u gradu Riselshajmu.
Kadett prve generacije će se proizvoditi sve do 1940. godine, kada je Opel primoran da se okrene vojnoj opremi, a civilni četvorotočkaši su bili stopirani. Firma će da igra veliku ulogu u razvoju kamiona za potrebe armije.
Kao što nam je poznato, Nemačka je izgubila rat, što je označilo da su neprijatelji zatražili naplatu dugova. To se posebno odnosi na Sovjete i na njihov model KIM-10. Predstavljen je 1940. godine i trebalo je da bude prvi sovjetski narodni automobil sa planom da godišnja proizvodnja dostigne cifru od 300 hiljada primeraka.
Dobio je odlične ocene tokom testova i po većem broju kategorija se smatrao superiornijim u poređenju s rivalima sa zapada. Međutim, baš kada je serijska proizvodnja krenula 1941. godine, Nemačka je (ne)očekivano napala Sovjete, iako je postojalo primirje između dve države, a fabrika prestala da pravi KIM-10 posle samo 500 jedinica, čak i manje od toga. Nijedan od njih nije isporučen civilnim mušterijama več su iskorišćeni za potrebe vojske. Sovjeti su uspeli da prebace deo opreme u planine Urala, ali je većina fabrike uništena tokom bitke za Moskvu.
Posle rata je došlo do naplate dugova, a Sovjeti su krenuli da traže nemački automobil koji bi po karakteristikama bio sličan spomenutom KIM-10-u. Političarima je predstavljen veliki broj modela, od novog KdF-Wagena (koji će kasnije da postane Volkswagen Buba), pa sve do savremenog DKW F8 sa dvotaktnim motorom, pogonom na prednje točkove i drvenom školjkom.
Opel se nadao izbeći takvu situaciju pošto se grad Riselshajm nalazio u američkoj zoni okupirane Nemačke, ali Jenkiji nisu hteli sukobe sa Sovjetima, tako da su pristali pokazati i šta Opel ima u ponudi. Vozila su zatim poslata u Moskvu i predstavljena Josifu Staljinu, a nakon što bi izabrao pobednika, plan je bio prevesti mašineriju iz Nemačke u Sovjetski Savez i nastaviti sa proizvodnjom. Ovaj je dosta lako izabrao Kadett koji je po dosta karakteristika bio sličan KIM-10-u.
Situacija nije bila jednostavna kao što je zvučalo na prvi pogled. Fabrika u Riselshajmu je iskorišćena za proizvodnju avionskih motora i značajno oštećena tokom bombardovanja saveznika. Pored tek po koje mašinerije su preživela i tehnička rešenja Kadetta, a preživeli primerci su takođe poslati u Moskvu na detaljno testiranje, gde su rastavljeni i proučeni. Kasnije priče će reći da većina nemačke mašinerije nije bila u funkcionalnom stanju i da je novitet nastao tako što su inženjeri precrtali nemački automobil.
Čast da proizvodi Kadetta je pripao novonastalom brendu Moskviču, a izbor imena modela je pao na 400-420. Dva automobila se praktično nisu ni razlikovala s izuzetkom oznake na haubi i na ratkapnama. Međutim, dok je Kadett privlačio najviše mušterija u verziji s dvoje vrata, Sovjeti su odlučili da se fokusiraju na konfiguraciju sa četvoro vrata. Takođe će postojati i kabriolet i karavan, ali je njihova proizvodnja bila simbolična.
Baš kao i nemački rođak, i 400-420 je pokretao 1,1-litarski benzinac s 23 konjske snage. To je bilo dovoljno za ubrzanje iz mirovanja do 80 km/h za oko 55 sekundi i za maksimalnu brzinu od 90 km/h. Menjač je bio trostepeni manuelni, a pogon zadnjoj osovini. S dužinom od oko 3,9 metra, 400-420 je mogao komotno da smesti četvoročlanu porodicu, a imao je neke tehničke detalje koji su bili nezamislivi za sovjetsko tržište, kao što je nezavisno prednje ogibljenje.
Proizvodnja će krenuti 1947. godine i u naredne tri godine će biti prodato oko 100 hiljada jedinica. 400-420 će postati jedan od prvih „sovjetskih“ automobila koji će se izvoziti i u zapadnu Evropu i to pretežno u Belgiju, gde je postao dostupan u oktobru 1950. godine. Sa cenom od samo 349 britanskih funti, koštao je značajno manje nego Morris Minor i Ford Prefect, a dobio je odlične ocene od strane medija.
Moskvič će kasnije da unapredi 400-420 i nazove ga 401, sa nešto moćnijim 1,1-litarskim motorom s 26 konjskih snaga i izmenjenim prednjim delom. 401 je bio dostupan i u istočnoj Nemačkoj i Noveškoj, gde se pokazao kao neočekivani hit. Naime, Norvežani su morali da traže specijalnu dozvolu ako su želeli da kupe novi uvozni automobil, ali takvo pravilo nije važilo za sovjetske četvorotočkaše zahvaljujući saradnji između ove dve države. Niska cena Moskviča, kao i velika pouzdanost i solidne vozne karakteristike su učinile 401 popularnim sve do kraja 1956. godine.
Proizvodnja modela 400-420 i 401 će se zaustaviti na brojci od 247.439 primeraka pre nego što ga je zamenio Moskvič 402. Do tada su Sovjeti imali još nekoliko popularnih narodnih četvorotočkaša kao što je GAZ Pobeda, ali je 400-420 ipak bio taj koji je mnogim građanima sa slabijim finansijama u ovoj državi da kupe svoj prvi automobil.
Možda ipak nije bio čistokrvni automobil iz Moskve kao raniji KIM-10, ali ne sumnjamo da je bio superiorniji u svakom pogledu, pa makar Nemci bili zaslužni za tako nešto.
Zoran Tomasović
(32)
